Народно благостање

10. децембар 1932.

Kod Ratne štete porast. Sedampostotni Bler novac 38 a roba 41. Osampostotni novac 39, а гођа 45. Каша šteta zaključena po 216. Termin čak i po 219. Investicioni zajam novac 46.50 a roba 45. Agrarci 27 novac a 28 roba. Begluci novac 32.50 a roba 33.50.

Dionice. Narodna banka novac 4.200 a roba 4.300. Agrarna banka zaključak 218. Koncem prošle godine Agrarna banka nije još kotirala na berzi. Radi toga njene dionice mogle su se bilansirati al pari to jest 500 dinara. Ove godine biće na tom papiru u bilansi iskazani znatni gubici.

Gutman novac 70, Šećerana zaključena po 180 dinara. Veliki Bečkerek zaključci po 590 do 600 dinara. Impex novac 50. Isis roba 30. Dubrovačka plovidba 100 novac, 200 roba. Trbovlje novac 147 a roba 170. U utorak su pravljeni zaključci po 147.50. до 150.

Grčki bonovi novac 37 a roba 40. Za formiranje kursa koji bi odgovarao i potražnji smeta činjenića što su bonovi redovito na velike iznose. Bilo bi mnogo bolje kad bi se jedan bon od recimo 150.000 drahmi delio na nekoliko bonova od 10 do 20.000 drahmi.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Шиеница.

На светском тржишту пшенице нема већих промена. Мене су нешто скочиле, јер је крајем прошле недеље спекулација више куповала, али су још испод 45 доларских центи за бушел, што је и разумљиво, када се има у виду да сви фактори који су:дотерали пшеницу на овако низак ниво и даље постоје: неумањене велике залихе у Америци и Канади, врло повољне вести о жетви у Аустралији и Аргентини, слаба потражња из Европе. Каква је ситуација најбоље показује извоз из Америке у Европу који износи 19 мил. бушела према 56 мил, прошле године. Сем тога, сви напори да се смањи засејана површина пропали су, и сем увозних земаља, и извозне земље, у првом реду Аргентина, повећавају засејану површину. Цена у Чикагу била је 7. ов. месеца 44.715 доларских центи за бушел.

Домаће тржиште пшенице исто је тако мирно. Последњих дана је тражња нешто већа, јер су се залихе код трговаца исцрпеле, док продуценти стално врло мало: довозе. Цене су остале непромењене. Бачка околина Нови Сад и Сомбор 148—150, средње бачка 149—151, горњо-бачка 150 до 152, бачка и потиска 151—153, банатска 145—142, бачка и сремска нова 150—152.50, банатска нова 148—150, јужнобанатска 143—145.

Шећер.

Хашка конференција светских продуцената шећера завршена је с успехом. Регулисано је питање извозне квоте Кубе. Она добија контингент од 855 хиљада тона, сем тога суделује у извозном дефициту Немачке са 77 хиљада тона. Ако Немачка постигне своју потпуну квоту, тада Куба добија одговарајућу квоту од других европских продуцената. Ако цена шећера пређе 1.75 центи, тада ће Јава и Перу уступити 5 од сто од својих извозних квота Куби. Куба може, у случају да услед саобраћајних незгода мн природлих катастрофа буде спречена да у целости извезе своју квоту, исту пренесе на 1933. годину. Шећер нотира у Њујорку 0.72 центи, што претставља мало побољшање гоема ранијим данима.

инппашппсанпиавоцнинвиниовинонноиквиипвнвнписвонивЕ

ИиРИТЕ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ИЕ И ја ај иајанинаеаинакананиана жали АЛН Ал

НАРОДНО БЛАГОСТАН

ишнипнопинвинин | паниннишивишишиноннилапицин==инонвиноанилининсвивишивавинннинини нипвинсланиг и“

Страна 799

Jaja.

Повољно време деловало је врло добро на продукцију јаја; понуда је била последњих дана много већа, дох је тра|жња нешто попустила због слабије ситуације на спољним тржиштима. У Италији је, услед повољног вр-мена, домаћа | продукција порасла а цене су попустиле, те се за гобру штајерску робу плаћа 450—460 лира франко Посгојна. У Шзајцарској и Немачкој има много конзервиране робе, кља се | сада баца на тржиште, док је тражња мала. Због .„вега тога |извозници плаћају мање 10920 пара, тако да се за прима робу плаћа 1.10—1.30, а за слабију робу 75—-80 пара по комаду.

Живина.

Домаће тржиште живине је врло живо, као што смо већ јавили у прошлом извештају. Ове недеље нарочито је био жив извоз ћурана, и то највећим делом за Енглеску.

Мене су врло повољне; код нас су веће за 25 од сто Hero

прошле године и добри ћурани плаћају се 10 динара по кг. живе ваге. Рачуна се да је овогодишња продукција за 50 од сто већа него прошле године.

DER OESTERREICHISCHE

LKSWIRT

HERAUSGEBER WALTHER FEDERN

Die inhaltsreichste wirlschaftspolitische Zeitschrift der Nachioldestaaten, Erscheint. jeden Samstag in \iien — Gegridndet 1908

Der Oesterreichische Volkswirt ist far

jeden unenibehrlich, der die Gescheh=

nisse in Oesterreich und den Nachtolgeslaaten verstehen will.

Glossen, Aufsatze, Notizen, Bilanzkriti-

ken des Oesterreichischen- Volkswirts

sind als zuverlassige Fuh er durch den

verwickellen Aulbau der Nachfolgestaalen anerkanni.

Seine gesammelten Jahrgange bilden eine unerschopilićhe Funagrube. sonst nur schwer erreichbaren wirtschaft-poitischen und slalistischen Materials.

ВезјеПипбеп пати једе Buchhandlung sowie die Verwaltung des Oesterreichischen Volks=wirts in Wien IX, Porzellangasse 27, ет!беgen. Der Bezugspreis betract viertelj. Din, 190mit Zusfellung. Das Abonnement kann jeder= zeit bedinnen, Probenummerin hostenios,

| Е"