Народно благостање

Страна 73

- 28 јануар 1933.

ДОГАЂАЈИ

Mađasska je bila. prva među srednjeevropskim državama koja je uvela moratorium transтета о čemu smo početkom = prošle godine opširno pisal:. Od toga vremena vrše strani linansiski stručnjaci stalan pritisak na Mađarsku, da uspostavi ravnotežu u državngm budžetu jer bi to bio prvi preduslov za stabilnost penge i ukidanja moratoriuma transfera. Mađarska ie u istini u toku prošle godine preduzela dalekosežne mere za uravnoteženje budžeta, među kojima je najvažnije drakonsko smanjenje činovničknh plata. Međutim zadnji izveštaj finansiskog stručnjaka Društva naroda "и Mađarskoj Engleza Tajlera od konca prošle godine kaže da se u {fekućoj budžetskoj godini ima očekivati deficit od 150 miliona. penga. Prema njegovoj proceni iznosiće prihodi 680 miliona penge 6]. 100 miliona manje nego u prošloj godini, dok su rashodi predviđeni u iznosu od 805 miliona penga, koji

Prvi 100%-tni moratorium plaćanja javnih dugova dobija Mađarska

аметовеменнии гонлнистоичааа га.

-бе se još povećati kreditima potrebnim za državne železnice. |

O načinu pokrića tog deficita vođena je oštra bitka između ·mađarskog ministra finansija i finansiskog kom.teta Društva naroda. Obe strane složile su se u tome da je povećanje prihoda obzirom na opšte ekonomsko stanje zemlje nemoguće. "Uprkos povećanja poreza iznosili su prihodi u prv:h 5 meseci tek. budžetske godine samo 299 prema 342 muiona penge u „istom periodu prošle godine. Finansiski komitet Društva na·roda zahteva ponovno ono što je već nekoliko puta zahtevao, :majme radikalno smanjenje državnih rashoda. ! to ponovno :smanjenje činovničkih plata, obustavu dotacija državnim ргеduzećima i sniženje rashoda u kulturne svrhe Mađarski ministar Tinansija se suprostavio tim zahtevima sledećim argumenfima: Ponovno sniženje činovničkih plata i smanjenje rashoda “za kulturne ciljeve snizilo bi životni standard mađarskog stanovništva na nepodnosivi n:vo. Državna preduzeća ne mogu se likvidirati, jer bi to značilo povećanje nezapos:enosti i zao·štrenje dejlacione krize. Jedini izlaz po njegovom mišljenju je dakle obustava vršenja službe zajmova na vezani račun kod Narodne. banke.

Prema majnovijim vestima Finansiski komitet Društva naroda pristao je, da Mađarska može raspolagati ovim iznosima za službu zajmova u punoj visini. Već do sada je to bio slučaj za jedan део НП iznosa kako bi se bar :donekle suzbilo dejstvo defiacije u Mađarskoj. Verovatno da će i iznos od 80 mil. penga koji se već nalazi na vezanom računu kod Narodne banke biti stavljeni državi na raspoloženje. Na taj način mogao bi se potpuno pokriti deficit u tekućem budžeiu, jer služba

zajmova iznosi godišnje oko 100. miliona penge. Mađarska je'

dakle postigla u Ženevi jedan iznenađujući uspeh. Mađarska je prva kojoj ie uspelo — druge izgleda neće pustiti da se na njih čeka — da izdejstvuje uz moratorium transfera i moratorium plaćanja za javne dugove.

се - Između g. Huvera i с. Кизуена došlo: je do sporazuma o od-

govoru па +raženje engleske

Nove perspektive rataih dugova

o pitanju revizije ratnih dugova. Engleska naročito nastoji da se ti pregovori okončaju pre svetske ekonomske konferencije. Američka vlada pozvala je Englesku i Italiju đa pošalju svoje predstavnike u Wašington i da pregovori mogu započeti već početkom marta тезеса. Posebni komitet pod predsedništvom Normana Devisa izvršiće "вуе pripreme za pregovore. Saopštenje američke vlade, da uz pitanje ratnih dugova treba ujedno da se pretrese i pitanje Carinskih tarifa primljeno je u Londonu vrlo povoljno, dok' je

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

И ПРОБЛЕМИ

vlade da se povedu pregovori,

američki predlog o potrebi ponovnog vezivanja engleske iunte za zlato primljen vrlo rezervisano.

Međutim najinteresantniji je položaj Francuske. Nepiaćanjem rate od 15 decembra prošle god. ona se je donekle izolrala. Možda je Amernka, koja često zna da do krajnosti insistira na ugovornim odredbama, neće mi pozvati na pregovore. To bi značilo izoliranje Francuske, mogućnost na koju smo već odavna ukazali. Ono bi za Francusku kao drugog glavnog svetskog poverioca i njen prestiž u svetu bilo vrlo neagodno. Druga je mogućnost da Amerika pozove i Francusku na pregovore, ali da je proglasi za potpuno solventnog dužnika i ne izađe joj u susret u pogledu redukcije duga. Samo ako pregovori Italije i Engleske за Amerikom ne bi doveli do pozitivnih rezultata položaj Francuske bi se poboljšao, | јег bi se u tom slučaju one solidarisale sa Francuskom, a Ame| rnka bi došla u izolovan položaj. Međutim malo je verovatno ida bi Amerika mogia dozvoliti da do ovoga dođe — njoj je uvek bilo stalo do toga da onemogući formiranje jedinstvenog | тоа dužničkih država.

Немачка је до сада била аг рарно дефицитарна земља Увоз житарица износио је у прошлој кампањи 1931./32. г 2.5 мил, тона, од чега велики део отпада на пшеницу. Извозила је једино раж; али врло мало. Вишкове је куповала сама држава преко Пештвсће Ge(тејдећапде воевеНсћан, које је касније бројила еозином и продавала по нижој цени као сточну храну. На тај начин успела је да одржи цене на висини, а и код других врсти дереалија цене су биле високе под заштитом високих царина. Међутим, ова аграрна идила иза царинских зидова није дуго трајала. Брзо су наступиле нежељене последице протекционизма. _ Једнострано фаворизиране пољопривредне гране повећале су засејану површину и Немачка је одједпом постала земља извозница. Овогодишња жетва свих жи| тарица порасла је за 3.2 мил. тона, док је прошлогодишњи увоз истих производа износио свега 2.5 мил. тона. Дакле, остаје вишак од преко пола милиона тона, који треба сачузати за следећу кампању, јер се, по признању самог министарства исхране не може очекивати сразмерно повећање потрошње. Овогодишња жетва свих житарица износи 23.2 мил. тона према 201 у 1931. и 194 у 1930. години. Пораст код појединих врста види се најбоље из следеће табеле:

пемачка — нов конкурент па светском тржишту жита

1930. г. 1931. г. 1932. г.

у хиљадама тона Раж 7.074 6.680 8.364 Пшеница 3.789 4.233 5.003 јечам 2.850 3.018 3.214 306 5.655 6.205 6.650 | 19.554 20.156 23.231

Највећи је пораст код ражи и пшенице. Код прве 13 мил. тона према 1930. и 1.7 мил. према 1931. и код друге 1.2 према 1930. и 0.8 према 1932. години. Пораст код јечма и зоби је много мањи. Када се узме у обзир још и нормална појава да је првих месеци после жетве на тржишту увек зећа понуда него тражња, онда је јасно, да је морало доћи до пада цена пшенице и ражи, Слична ситуација била јен у Француској пре неколико месеци. Само се је брже одиграла, јер је извозни вишак већи, и јер је понуда продуцената била много јача него у Немачкој, и коначно, јер у Француској није постојала никаква врста државне интервенције за ма коју врсту жита, док Немачка већ три године интервенира на тржишту ражи. Цене су се срозале за неколико