Народно благостање

Страна 120 ·

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Бр, 8

stanju da izmenimo agrarno-političke namere Nemačke u opšte i prema nama specijalno. Ali će naši delegati izvući konzem- | kvence iz pogoršanog položaja našeg izvoza u Nemačku, a fo zmači rapidno stropoštavanje nemačkog izvoza u Jugoslaviji. Jer , kad se baš uoči pregovora podmeću razna poljoprivredna druš-' tva da izgovore cifru od 120 maraka kao carinu na jaja (патеsto današnjih 5) onda će Jugoslavija umeti da pomnoži istom cifrom carine na nemački uvoz. Mi smo već ranije rekli da se više niko ne boji carinskog rata, to je normalno stanje međunarodne razmene dobara. Naš je izvoz pao od 8 milijardi (1929 god.) na 3 milijarde (1932 сод.). Ко је posle (оса ostao živ, ostaće Živ i posle pada za iznos izvoza u Nemačku. Nemačka naročito treba da ima u vidu to psihološko stanje naroda u Srednjoj Evropi, to stanje apsolutne rezignacije. A još manje treba da zaboravi da ima u Jugoslaviji vrlo mnogo ljudi kojima је jak izvoz Jugoslavije u Nemačku s neruke, a i takvih kojima je on štetan. Nadležnim faktorima nemačkim došao je svakako do ruke članak objavljen u zagrebačkim „Novostima” od 25 januara t. g. Člankopisac označava Beč kao svoj domicil i saopštava da će Austrija budnim okom da prati naše pregovore sa Nemačkom i poziva nas da vodimo računa o tome da je: ona naš veći potrošač nego Nemačka i da slestveno ima pravo na veće koncesije. Isto tako je moguće da pisac članka sedi u Zagrebu i strahuje da koncesije nemačkoj industriji ne dovedu u pitanje opstanak njegovog primitivnog hemisko-industriiskog poduzeća.

Pre nekoliko dana objavljena je nova uredba o saobraženju zakona o poljoprivrednom kreditu zakonu o Privilecovanoj agrarnoj banci, a istovremeno je izrađen i zakonski projekat o zemljoradničkim društvima, koji je upućen zainteresovanim organizacijama. Obe ove mere meće ostati bez posledica po slobodno zadrugarstvo, koje je, uostalom, već ustalo u odbranu svojih interesa. Prvo, poljoprivredne kreditne zadruge. Ukidanjem Direkcije za poljoprivredni kredit ovo zadrugarstvo ostalo je bez svoje centrale. Tokom vremena, međutim, stvorena je Glavna zadruga za poljoprivredni kredit, koja je trebala da vrši funkciju ranije Centrale: finansiranje i kontrolu mesnih i oblasnih zadruga. Novom uredbom međutim menja se ova administrativna struktura pored čitavog miza movih odredaba, koje možemo podeliti na formalne i stvarne. Formalne: menja se ime centrale u Zemaljski savez zadruga za DOljoprivredni kredit i 6 oblasnih zadrugra pretvara se u 5 banovinskih. Stvarne: zadruge za poljoprivredni kredit pretvaraju se u slobodne, u toliko, što u upravne i nadzorne odbore neće ulaziti više pretstavnici države, mego će se ovi birati. U uprave mogu biti i izabrani i intelektualni radnici koji su zaslužni za zadrugarstvo, ali većina mora biti zadrugara.

Nov poljoprivredno-zadružni organizam

Ali na drugoj strani, država пе prepušta ove

ma ostalim zadružnim savezima. Interesantna je u tome pogledu i kreditna politika Priv. Agrarne banke za 1930 i 1031 godinu, koja pokazuje iste tendencije. Do konca 1930. godine Priv. Agrarna banka je, prema izveštaju Glavne zadruge za poljoprivredni kredit, isplatila 313.9 mil. dinara zajmova preko zadruga a od toga 264.6 preko Zadruga za poljoprivredni kredit, a 49.4 preko svih ostalih saveza. U 1931. godini situacija je ista. Prema podacima g. V. Đorđevića, od 186.4 mil. zajmova preko saveza slobodnih zadruga isplaćeno je svega 20.1 mil. dinara.

Drugo, poijoprivredna društva. U obrazloženju ovog za-.

konskog projekta kaže se, da је #0 prvi od tri zakona, Кој зе imaju doneti. Drugi je Zakon o zadrugama a treći Zakon o poljoprivrednim komorama. Ova tri zakona trebalo bi da se upotpunjuju. Međutim, već prvi zakonski projekat naišao je na krifiku zadruga, čija bi funkcija na podizanju sela bila određena u drugom zakonu i koji bi trebao da harmonira s prvim. Zakonski projekat o poljoprivrednim društvima predviđa dva mačina za pomaganje sela. Prvi je prosvećivanje: ekonomsko, kulturno i socijalno. Sretstva su kursevi, predavanja, praktične upute, propagiranje boljih vrsta poljoprivrednih mašina, organizovanjem izložba i nagrada itd. Drugi je olakšanje zajedničke prodaje poljoprivrednih proizvoda društvenih članova. Time je kompetencija ovih društava prešla na onu zadruga, što će nesumnjivo značiti slabljenje prodajnih zadruga, pogotovo kada se uzme u obzir da su ova društva oslobođena svih poreza i taksa, i da će dobijati subvencije od banovina i države. Inače, imovina društva sastojaće se iz članskih uloga.

I jedna i druga mera ide za pomaganjem zemljoradnika mimo slobodnih zadruga. Ove su ustale protiv toga. Ranije g. V. Đorđević u članku o kreditnoj politici Paba, a sada anonimno u „Politici” protiv novih društava.

Ми не можемо знати да ли ће Хитлер на изборима 5. марта добити већину. Али је могуће да ће он и даље владати ако претрпи изборни неуспех. Само у томе случају не с парламентом него против њега. Под оваквим околностима већ сада је од великог интереса питање како Хитлер жели да реши најважније привредно и унутрашњо-политичко питање, пред којим је стајала свака влада за последње две године, наиме незапосленост, У свом говору преко радиа одмах после преузимања власти Хитлер је као једину конкретну меру најавио увођење присилног рада. .

Дакле, ми можемо претпоставити, да Хитлер жели Ha тај начин уклонити незапосленост, што потврђују, у осталом, и многобројни списи осталих национал-социјалистичких вођа. Конкретне податке о спровођењу није навео. Али недавно објављена књига „Немачки присилни рад“, даје нам аутентична обавештења, јер се у њој налази препорука на-

Хитлеров план за сузбијање незапослености

sudbini. Nova uredba РпуПесоуапе Agrarme.

kreditne. zadruge samo njihovoj

predviđa da se dividenda па akcije banke koje se nalaze u rukama države i Klasne lutrije ima predati kao dotacija Zemaljskom savezu zadruga za poljoprivredni kredit. Pola od te sume može se upotrebiti za administrativne troškove Zemaljskog saveza i banovinskih zadruga а роја па pozajmice. Ovom merom mnogo je učinjeno, jer su ove do sada , za svoje troškove naplaćivale 1% od zajmova Које su uzimale | od Priv. Agrarne banke i delile zemljoradnicima. Sada će, verovatno, to otpasti, a za toliko će pojeftiniti poljoprivredni kredit koji ide preko njih. Sem toga, novom uredbom se masa Središnje zemaljske pozajmice koja je u likvidaciji, + koja je ležala kod Priv. Agrarne banke predaje takođe novo stvorenom ŽZemaljskom savezu, koji će od nje stvoriti fond za pomaganje zadruga za poljoprivredni kredit. Sve ove mere pokazuju da se

ционал-социјалистичког министра Геринга, а написао ју је национал-социјалистички стручњак за питање незапослено-

| сти Хелмут Штелбрехт. По њему, присилни рад треба да

створи нове обрадиве површиве култивирањем мочвара, зидањем насипа против поплава итд. На тај начин, Немачка би могла да производи за 2 и по милијарде животних намирница више, чиме би у пољопривреди могло да се запосли 1.2 милиона људи више него до сада. Сваки ново запослени радник у пољопривреди омогућио би запослење двојице нових радника у индустрији, тако да би за кратко време 3.6 милиона незапослених било упослено. У првом реду присилним радом запослило би се 1.1 мил. омладине, зашто би за прве две године било потребно 1.25 милијарде марака. Ови издаци били би брзо компензирани, (ер би запослењем радника дошло до повећања пореских прихода и уштеда у по-

novom uredbom favorizuju zadruge za poljoprivredni kredit pre-

моћи незапослених,

| у