Народно благостање

18 фебруар 1933. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ страна 1217 |

Какви су изгледи за остварење овог плана, поучна су paradoks do kojeg me bi moglo nikada doći u Rkapitalističkoi искуства из добровољног рада, за који се није давала над- privredi. Može se navesti još čitav niz primera koji pokazuju da ница него само стан и храна. Трошкови су y OBOMe cuyuajy |S O rentabilnosti ne vodi mnogo računa. Ali, po našem mišljenju, били израчунати на главу годишње 1000 марака. То је скоро | оуај argument ne može se navoditi као dokaz da komunistički два пута толико, колико. износи помоћ незапосленим. Код | sistem ne funkcionira, jer ovaj namerno zanemaruje rentabilnost. присилног рада ови трошкови ће још знатно порасти, јер се Kritika funkcioniranja komunističkog sistema, mora da ukaže па с обзиром на већи број радника неће моћи, као до сада, да | опе greške koje leže u njemu samom. Rentabilnost je kapitalisнађу такови радови, који су захтевали мале издатке за ма- iički pojam. Kapitalistički sistem počiva na principu, da se proтеријал. Трошкови за упослење 11 мил. радника за две го- izvodnja može početi i povećati samo u tome slučaju, ako poдине неће сигурно моћи бити мањи од 3 милијарде марака, stoji rentabilitet, t.z. ako je cena proizvoda veća nego proizvodдок Штелбрехт рачуна само са 1.25 милијарде. ni iroškovi. Mera za rentabilnost je novac, u kome se izražavajti

Национал-социјалисти верују да ће се трошкови ис- kako cene proizvoda tako i proizvodni troškovi. Prema tome, платити, јер ће присилни рад, као што је горе изложено, novac je neophodan za ка кшасји rentabilnosti. Ova u glavnom имати за последицу све веће запославање осталих радника. | чуек postoji, kada se proizvodnja upravlja prema tražnji, koja Ми смо већ неколико пута истакли, да сумњамо да се ве-|56 4 kapitalističkom privrednom sistemu vrlo često menja. Saликим јавним радовима може оживети привреда. У сваком svim je drugčije u komunističkom sistemu. Ovaj se sastoji u t0периоду времена постоји одређена количина капитала. Ако | 16 da se unapred utvrdi koje potrebe treba da se zadovolje. држава апсорбује више за јавне радове, остаје мање при- 1J tu svrhu se po jednom centralnom planu utvrđuje kako će se ватној привреди. Повећање запослености на једној страни produktivne snage podeliti na razne proizvodne grane. Ako se изазива мању на другој. То је утопија, ако се мисли само sistem potpuno ostvari, novac se mora ukinuti, jer ovaj pretдругом поделом капитала измеђ државе и приватне при- stavlia u rukama potrošača slobodan izbor u kupovini, i fime вреде запослити два или три пута више радника него promenjivu tražnju. A upravo, ova зе тога ukinuti, jer komuдо тада. nistička privreda proizvodi za jednu određenu potrebu. S ukidanjem novca otpada i izračunavanje rentabilnosti u Ккарнанзtičkom smislu. Pristalice komunističkog sistema znaju, da bi se izvesne produktivne snage mogle racionalnije upotrebiti u nekoj

Хитлер је обећао масама рада и хлеба. Како показује искуство с добровољним радом, данас је лакше дати хлеба него рада. Ако Хитлер упркос томе жели да даде обоје, то ; у ; > RT. у ИЕ. > може постићи путем присилног рада само инфлаторним ме- drugoj proizvodnoj grani. Ah oni to odbacuju, jer glavnu važрама. Тада је у истину могуће запослити нове раднике, а да | Поз. рога па bolju Ро uk Do DRI i er а је

kapitalistički sistem vezan s velikim krizama, koje se ispoljavaju

на другој страни не дође до мањег запослења. Браниоци Oi A ; : 5: k ii јавних радова и присилног рада тврде да ново запослени ра- | velikoj iperprodukciji na jednoj strani i subkonzumaciji na rugoj.

дници стварају добра, која компензирају нову кредитом створену куповну снагу. Дакле, о инфлацији не може бити го- Mnogo je značajniji drugi prigovor, da kod praktičnog вора. То је заблуда. Код јавних радова ради се о дугорочним sprovođenja komunističkog sistema, moraju nužno mastati orza-– инвестицијама, тако, да се добра која се налазе на тржишту | nizacione greške i smetnje, koje dovode sistem u pitanje. U stvaне повећавају непосредно. А производњи оваких добара не 1, оме зи H ruskom sistemu ogromne. Neke je spomenuo Staljin MOJEG CC IDHCTYEHHTH, јер се тада ствара конкуренција при- H svome gOVOTU početkom ove godine povodom završetka peto-. ватној привреди и ствара још већа незапосленост. godišnjeg plana. Veliki deo novo sagrađenih fabrika ne mogu Se

Али национални социјалисти, као што нам је познато Како 10 priznaje sam Staljin — potpuno iskoristiti, jer nema из разних њихових књига и чланака, не боје се инфлације! dovoljno kvalifikovanih radnika koji mogu da se upotrebe u tehПостоји само једна сметња у томе, што друге партије у nički moderno uređenim fabrikama. Zbog toga je u drugom petogodišnjem planu predviđen slabiji porast industrijske proizvodnje. U prvom planu godišnje povećanje iznosilo je 22%, a u drugom

влади имају другачије мишљење, како то показују недавне изјаве министра привреде Хугенберга, који се је изјаснио против свих валутних експеримената. Дакле, ради се о томе, je predviđeno samo 14%. Dalje, došlo je do velike disharmonije који ће од ове две супротне струје после избора добити пре- u razvoju raznih industrijskih grana. Mnogobrojne шаиз је власт у влади. mašina ne mogu da rade, jer im nedostaju potrebne sirovine, pošto se osnovne industrije nisu tako brzo razvile kao industrije

-тзваситиеетектеттенштиттнштЕшиЕаа _ тај регодошбијео sovjetskog gotovih labrikata. Pre svega, potpuno je zakazalo snabdevanjć U čemu leže teškoće sov- plana komentarisala je cela svet- stanovništva životnim namirnicama. Doduše, ako uzmemo da su jetskog sistema ska Štampa. Najviše se pažnje Staljinove brojke tačne, uspelo je da se kolektivizira 60% seljač-

posvećuje problemu da li je. kih gazdinstava sa preko 70% seljačkog zemljišta. Staljin govori plan ispunjen ili ne. U socijali- ovde o {rostrukom ispunjenju petogodišnjeg plana. Ali je ipak Stičkoj štampi pišu se himne o ogromnom napretku industrija- ı liferovanje žita znatno podbacilo prema planu. Staljin sam prilizacije Rusije, a u kritički raspoloženoj štampi dokazuje se da | znaje, da зе оуо nedovoljno liferovanje žita, naročito u tekućoj plan nije mi približno ispunjen. 1 prijatelji i protivnici potkrepljuju kampanji, ne može svesti na tđavu žeivu, jet ova nije bila gora svoju tezu s velikom dozom soFzma. Nama, međutim, izgleda | nego poslednjih godina, nego na sabotažu kolektiva. Kao što je da je pitanje, da li je plan ispunjen s 03.7%, kako Staljin tvrdi, , poznato, Rusija je pokušala da ukloni ove teškoće dozvolom slodi s 60—70% kako tvrde protivnici, sporedno, prema drugom .bodne trgovine poljoprivrednim proizvodima. Kolektivi su mogli pitanju, da li dosadašnje rusko iskustvo pokazuje, može li se KOo- | deo svojih proizvoda da prodaju neposredno proizvođačima, a ne munistički sistem praktično sprovesti, pri čemu ostavljamo za | kao do sada da liferuju sve državi. Đvostruke cene bile su Dposada po strani pitanje da li sistem kao takav ima prednosti pred | sledica ove mere. Jedna je bila utvrđena od strane države, a drukapitalističkim. | mnogo viša, tržišna. То je ponovo bio povod, da зе 105

Jedan argumenat koji odgovara negativno na pitanje da li manje liferuje državi. je moguće praktično sprovođenje ovoga sistema, je da зе оп пе O postojanju svih ovih nedostataka mišljenja se ne raziobazire na problem rentabilnosti. Tako n. pi. prof. Bruckus laze. Samo što protivnici komunističkog sistema misle, da se ovi ukazuje na to da velike mdustrije u Magnitogorsku i na Južnom moraju stalno ponavljati, i da će biti u toliko teži, u koliko je Uralu moraju dovoziti jednu od najvažnijih sirovina, ugalj, iz eksperimenat veći, dok pristalice misle da se ovi mogu tokom predela udaljenih 2400 kilometara. Očevidno, ovo je privredni vremena ukloniti. Sam Staljin smatra da se pomenuti nedostatci.