Народно благостање

Страна 134 | НАРОДНО ђивачима земље, на једној страни и давање пуне оштете бив- ; шим власницима на другој. Међутим, код нас овај други моменат недостаје. Белики део бивших власника није до данас уопште примио оштету, а онај који је примио, добио је тако мало, да то ни приближно не одговара вредности експроприсане земље. Наша аграрна реформа је истовремено капиталистичка и социјалистичка мера. То је аграрна реформа и аграрна револуција. Земља је подељена али није плаћена одговарајућа отштета. Тиме је погажен основни принцип капиталистичког система привреде и аграрне реформе као социјално-политичке мере у капиталистичком привредном систему. Али аграрна реформа претставља у социјалном погледу напредак, остварен у њеном првом делу, подели земље. Стварање ситних сопственика земље напредак је према стању из 1918 године када смо на једној страни имали кметове, колонате чифчије и пролетере, а на другој бегове и велике поседнике. Економски, међутим, аграрна реформа не може бити и није никада СИЈА напредак. Го је корак уназад, али корак који је наизбежан. Назадак је због тога јер велика газдинства омотућују најинтензивнију пољопривредну производњу употребом модерних пољопривредних машина. Али сем тога, аграрна реформа код нас нанела је и друге економске штете, које су се делом дале избећи а делом нису. У првом реду није обрађена сва земља која је подељена. Велики број аграрних интересаната добио је земљу, али није имао никаквог инвентара. Ко је, природно, онемогућивало потпуну обраду земље. Затим, земљу су добијали и они, који нису до тада никада на њој радили. Због тога је морао да трпи и квалитет. То је све довело до опадања производње. Према рачунима проф. Франгеша то опадање код главних пољопривредних производа било је следеће:

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 9 Прво шуме. По досадашњем закону, шуме су биле изуЗете испод експропријације сем у Дравској бановини и срезевима Сушак, Делнице и Врбовско. Ту су аграрни интересенти добијали шуму за испашу и сечу. Експроприсати су се

умотли само шумски поседи, већи ол 1000 к. 1. Колико he da,

експрописати одређује министар пољопривреде у споразуму (5 O владе. У образложењу се каже да је овом законском одредбом учињена неправда према аграрним интереСентима у другим крајевима земље, који су остали без шуме, а сада се она исправља. Да је неправда учињена то не поричемо, али се је она могла сачува национално богатство од уништавања. јер додељивањем шума апрарним интересентима, ове He се брзо претво-

рити у испаше и шикаре, које су најнерентабилнији и најек-

стензивнија грана пољопривреде.

Одредбе о грађевинској зони исто тако проширују аграрну реформу на нова земљишта. По закону од 19 јуна 1931 године предвиђено је да се неће експроприсати земљиште грађевинским зонама појединих градова, које ће се утврдити правилником. Међутим, како је каше ство о аграрној реформи само законска савкција већ извршеног чина, то је и овде дошло до сукоба између интенција законодавца и стварног стања. У грађевинским зонама већ је велики део земље стварно експроприсан. Аграрни интересенти су се населили или узели земљу, тако, да би сада њихово уклањање имало тешке и економске и социјалне последице. У образложењу се каже да је грађевинска зона утврђена правилником само за град Загреб, и да само у њој 2164 породице држе земљу већ преко 10 година. Зато закон-

„ска новела предвиђа да ће се у грађевинској зони експро-_

присати само ова земља, и да ће се за њу платити скупље, и то у градовима преко 100 хиљада становника до 200%, а

Пшеница 306 Кукуруз Обрађена Обрађена Обрађена површина UMA ара Право“ | Цовршина! | Право у ха У - y xa У 7 у ха у | i913 1,765,938 21,020 000 509,658 5,899.000 1,953 400 36,608. 00 1920—26 1,629 000 15,875 000 385.'00 3,112.020 1,987.000 25,39 .000 y”"/o 92,2ојо 75.596 67.596 5-Лојо 101.79/9 78,5o/o 1913=100

Исти случај је и код стоке. 1914 године број говеда на територију данашње Краљевине Југославије износио је 6.176.200 комада, 1921 г. 4.960.400 а 1927 3.729.400. Број свиња износио је 1914 године 5.233.900, 1921 3.373.000 а 1927 године 2.169.800 комада. Видимо, дакле, да се опадање није зауставило 1921 године, када су у главном већ биле ликвидиране последице рата, него се пад наставља и даље што је | несумњиво последица аграрне реформе.

П Важније одредбе материјалне природе у новим пројектима.

Рекли смо да се овај економски назадак тада није могао избећи. Сада је међутим, ситуација друга. Сада се може када се у ствари проширује апрарна реформа, да се узме и економска страна проблема у обзир.

Аграрна реформа као национално и социјално-политичка мера у оквиру капиталистичког система привреде приведена је крају. И баш због тога је код њеног проширења национално-економски критериј много важнији него раније. Међутим, баш овај законски пројекат вије о томе водио много рачуна, као што ћемо видети.

Ове три законске новеле мењају материјално досадашње законодавство о аграрној реформи. То су у првом реду одредбе о проширењу експропријације шума на читаву државу затим одредбе о тав. грађевинској зони, о црквеним добрима и о количнику којим се израчунава оштета и на крају о супермаксимуму.

испод 100 хиљада до 100%. Истовремено се предвиђа да ће се у случају где су у питању важни интереси града или великог поседника, чија је земља одузета и подељена, дозволити премештање аграрних субјеката, ако први ставе на расположење одговарајућу површину своје слободне земље аграрним властима.

Нигде на свету није градски рејон подпадао под аграрну реформу. То је важило и код нас у прошлом закону, али се овим мења. Већ насељена земља остаје у рукама аграрних интересаната. Ови се могу уклонити с земљишта само у томе случају, ако поседник стави на расположење исте површине земље ван градског рејона. Тиме се репарира штета бившим поседницима због експропријације земље у грађевинској, зони.

Треће проширење аграрне реформе односи се на црквена добра. У члану 10. став 5 ранијег закона изузимају се испод аграрне реформе „шуме, необрадива земљишта као и све остале површине црквених великих поседа које до дана ступања на снагу овог закона нису приведене у аграрне сврхе. Сада се овај пропис ставља ван снаге. Тиме су и црквена добра дошла под удар аграрне реформе, али су ипак донекле заштићени одредбом члана 17 истог закона који је остао на снази, а који предвиђа да се „великим поседима државним, самоуправним, црквеним и других равних институција могу оставити као супермаксимум површине, потребне за њихове просветне, хуманитарне, верске и опште корисне сврхе, ако

има "слободног или се"може ослободити земљиште по овоме

зуклонити и на тај начин да се

законодав- _

,