Народно благостање

25. фебруар 1933. НАРОДНО закону“. То значи да се црквена добра могу експроприсати али не морају. Све ће зависити о том, како ће се третирати разне јавне функције цркве. Али ту постоји и једна друга разлика. Изузимање испод аграрне реформе није исто што и одобравање супермаксимума. У првом случају земља се не може више одузети, док се супермаксимум може увек укинути, ако се не употребљава у одређене сврхе.

Образложење каже, да у нашој аграрној реформи „поред привредних и националних мотива мора доћи до изражаја и социјални моменат“. И због тога се омогућава предвиђеном изменом члана 10 једнака примена прописа аграрне реформе на црквене као и на друге велике поседе. Несумњиво, да ова одредба стоји у супротности с оном члана 17, јер су социјални, верски и хумани задаци цркве, формално, врло велики. Али ипак не толики, да би за њихово спровођење требало огромне површине земље, које сада имају разне црквене организације.

Четврта материјална измена је укидање количника 200 за израчунавање оштете, који је важио у неким крајевима где јеуземља скупља због пренасељености. Сада је количник 160, а оштета се добија ако се чисти катастрални принос из 1919 помножи са 160 и добивена сума у динарима је оштета. Ова ће наравно варирати према разним класама катастарског прихода. Ово је опет, каже се акт праведности, јер су до сад баш сиромашнији апрарни интересенти плаћали већу оштету.

И последња материјална измена била би по законском пројекту она о супермаксимуму. У ствари то она није, што ћемо одмах видети. Супермаксимум је одобраван свима великим поседницима ако је та земља, на основу образложеног мишљења стручњака, потребна за издржавање гајилишта стоке и ергеле, за гајилиште семена, за производњу пиринча, за расаднике воћа и лозе и за концесиониране рибњаке.

Сада је ова одредба промењена у толико што ће се супермаксимум одобравати само за гајилишта стоке, ергеле, семенарске станице и за нарочито организоване угледне економије. (Ово последње је ново, док се земљишта и пиринач, за расаднике воћа и лозе и за концесиониране рибњаке не одобравају више супермаксимуми. Тиме није добијено много земље, поготово, јер ће се и нова узимати за угледне економије. Сем тога предвиђа се, да ће се овај супермаксимум употребити за циљеве аграрне реформе, ако га поседник не употребљује за одређене сврхе у року од 10 година.

__У образложењу се каже, да ће се на тај начин добити прилично велике површине за насељавање добровољаца.

Овај законски пропис није у ствари ништа друго него допуна ранијег и давање санкције у случају да поседник не употребљава одобрени супермаксимум за одређене сврхе.

ЈИ. Сопијалистичка страна аграрне реформе

Поред ових материјалних измена у закону се предвиБају и велике промене у начину исплате оштете. Ми смо већ рекли да је ова минимална и да ни приближно не одговара вредности земље. Ту се највише испољава социјалистичка страна наше аграрне реформе. Како се израчунава ми смо већ споменули, и видели да је за највећи део бивших поседника остала непромењена, а за неки чак и смањена, Аграрна интересент, сем добровољаца, остао је и по овој законској новели дужник. По старом закону бивши власник могао је да буде исплаћен у обвезницама Паба или у готову непосредно од аграрних интересената. Паб је требао да изда обвезнице, које се амортизују за 20 година с каматом од 4%. У случају

ПИ ал она

___Страна 135

да поседник изабере аграрног интересента као дужника, овај је дужан да плати оштету у 20 једнаких годишњих рата 'с 5% камата. Аграрни интересенти плаћају исто тако банци оштету у 20 (једнаких годишњих рата с 5% камата.

Нови законски пројекат изменио је то из основа Оштета ће се исплаћивати само у државним обвезницама, који ће се амортизовати за 50 година с каматом од 5%. Поседник се може споразумети с дужником о исплати, али у случају неспоразума, бивши власник нема право избора: он мора примити државне облигације. Аграрни интересенти, сем добровољаца, враћају држави свој дуг у 50 једнаких годишњих рата с каматом од 5%.

Дакле, новом одредбом уклоњена је посве Аграрна банка. Према образложењу закона, изгледа на њену сопствену иницијативу. Она је сматрала да би тиме дошла у тешкоће, што |е и вероватно када се узме у обзир да би она морала да врши редовно амортизациону и каматну службу по својим облигацијама, док на другој страни своја потра·живања код аграрних интересената не би могла редовно утеривати. Тај терет преузела је сада држава. Она зато добија прву хипотеку на сва експроприсана имања. Да се оштета исплаћује и у готовом новцу, ни онда не би значила велику накнаду за експроприсану земљу. У облигацијама она је још мања. Данас би (један 5% државни папир нотирао на берзи 28 динара. Врло мало је поседника који би задржали хартије. Већина би их морала продати.

ЈУ још две важније одредбе

Али ни Привилегована Аграрна банка није остала без функције у новом закону. Ослобођена је издавања облигација, јер би дошла у тешкоће због нередовног плаћања ануитета од стране аграрних интересената, и следствено морала би куповати и земљишта на лицитацијама. Сада међутим предвиђа се у закону право првооткупа аграрне земље од стране Привилеговане аграрне банке. У образложењу се каже да је ова мера уведена због тога да се спречи спекулација са земљом и да ова остане земљораднику. У ствари, овај законски пропис то неће моћи постићи. Јасно је, да Аграрна банка не може покуповати сву земљу која се буде продавала. Самим тим, она ће се моћи продати другим лицима. Нама се чини, да би много ефикаснија мера била одредба да се земља може продати само земљораднику.

И на крају да споменемо још и повећање земље добровољцима, До сада борци су добили 5 ха, а неборци 3 ха. Сада, добровољци добијају за своје чланове т. 3, насељенички додатак за чланове породице, који варира од 4—1 ха према томе да ли је односни члан породице ожењен и колико је стар. Тиме нису узете нове површине под аграрну реформу, него се само већ узете даље парцелишу.

Овим смо у кратко критички приказали ове законске новеле. Супротно министру пољопривреде T. Деметровићу дошли смо до закључка да се овим законским пројектима врши делимично нова аграрна реформа, а не само појефтињење и убрзано спровођење старе. У колико ово последње у опите долази до изражаја у предложеним законским новелама, оно ће зависити у првом реду од правилног функционисања администрације и расположивих сретстава, за која и сам г. Деметровић признаје да Не бити одлучна за спровођење ликвидације аграрне реформе „У ствари, овим законским новелама делимично се проширује социјално-политички

и социјалистички сектор наше аграрне реформе.