Народно благостање
март 1933.
Д-р јозо Томашевић, стални сарадник „Народног Благостања"
БУДУЋНОСТ ВИНОГРАДАРСТВА
___ Производња вина износи просечно годишње у Француској 60—65 милиона хектолитара, у Италији 40—45 милиона, у Шпанији 24—26 милиона хектолитара. Производња ових трију земаља чини око 70% читаве светске производње која се креће око 180 милиона хектолитара. Румунија производи око 7, Португал 6, Југославија 3,5—4, Мађарска 3,2, Грчка 2,6 Немачка 2,6, Швајцарска 0,6 милиона хектолитара. Од ваневропских земаља највише производи Алжир и то око 14—15 милиона хектолитара, Аргентина 95,5, Чиле 3,2 милиона хектолитара, а онда Русија. Од краја рата производња је нарочито порасла у Алжиру и то за 100%, али је услед оплемењавања лозе = боље обраде релативно порасла и у Француској, -Чпанији, Италији, Мађарској и тд.
Просечни годишњи извоз вина износи из Француске 1,5, Португала 1,3, Италије 1, Шпаније 3,5—9, Грчке 0,6, Мађарске 0,2, Југославије 0,1—0,15 и Алжира 8. милиона хектолитара. Према томе осим за Алжир и Шпанију, а евентуално и Португал, извоз вина не игра пресудну улогу за виноградарство. Вино није дакле артикал међународне трговине. ____Вино је данданас нежељен артикал. Његова корисност. је са гледишта. етичког и. моралног врло “мњива. Оно је штетно по хигијену народа и његову горалну. снагу, тако да га је једна од најкултурнијих држава, Североамеричка Унија, забранила производити и трошити. У Европи додуше не постоји сада ниједна прохибиционистичка земља, (Финска је била неко време) али се зато тим јаче сузбија увоз вина. Код царине на вино није више у питању само заштита домаће. производње. него и заштита народног = ставља. То је прво.
Друго: Биолошко сазнање после рата о утицају начина исхране на здравље и живот учинило је револуцију у исхрани и у пићу. Ово је период полета 'безалкохолних пића. Ту леже структурелни узроци назадовања потрошње вина.
___Вино је са гледишта потрошње постало национални артикал. То нам најбоље показује просечна
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
годишња потрошња на главу од 153 литре у Француско!, 80 литара у Шпанији, 3,5 литре у Немачкој.
У свим винородним државама имамо данас хи-_ перпродукциону кризу појачану коњунктурелним 2лементима. Криза виноградарства је данас општа. |
Али ниједна од произвођачких држава није од. конца рата претрпила тако јак ударац као наша. Код | нас има неколико винородних подручја: Банат, Кра-. јина, хрватско и словенско приморје и Далмација. Лозом је засађено око 176 хиљада хектара, а средња годишња производња вина износи 3,54 милиона Хектолитара. Највећи део наших винородних крајева био је до конца рата у саставу аустро-угарске монархије. Ти су крајеви снабдевали вином велико царином заштићено подручје и њихова је производња била прилагођена овом тржишту. Беч, Праг и Пешта били су центри трговине и потрошње наших вина.
_ Страна 147 |
рата јака куповна снага проузрокована инфлацијом прикрила је ново право стање. Производња је нала-. зила довољно јаку куповну снагу у земљи. Шта више. на несрећу у том времену је још и повећана површина засађена лозом. Али по свршетку инфлациони-. стичког периода видело се на чему смо. Наша винска. криза је дакле старија и тежа него и уједној другој винородној земљи. |
Природно је да је сада код вина као и у другим случајевима хиперпродукције тражено одгушивање. у иностранству. Од тада стално чујемо вапаје за појачањем извоза. Ми смо већ горе показали да је вино.
са гледишта потрошње национални артикал јер се. изузев Шпанију, Алжир, Португал и Грчку преко,
95% потроши у самој земљи. = Наш извоз кретао се од 1926 овако 23.500
1926 ХЛ. 13,16 "мил. дин:. 1927 92.000 ., 40.16 , 1928 59.000 ~ ., с Уба 5 =
1929 32.000 ~ 2479 |N 19930 124000 ., 48,39 ,, 70 1931 (7 1:000 BIJO
1932 93.000 |, 18200
5 2) 72 Обзиром на нашу производњу од 3,5==4 милиона хектолитара тај је извоз безначајан. У рекордној извозној години износио је 4,5% а 1932 само нешто испод 3% целокупне производње. Извоз вина у 1931 износио је по вредности 1,08%, а у 1932 0,6% од вредности нашег целокупног извоза. Извоз дакле није био у стању да знатно одтерети наше тржиште вина и побољша стање наших виноградара: Међутим 31 извоз од 124 хиљада хектолитара у 1930, 171 хиљада хектолитара у години 1931 и највећи део извоза у 1932 има се захвалити извозној премији која је уведена у јуну 1929. У почетку износила је 100 динара по хектолитру, касније је смањена на 80, атукинуга је 20. априла 1932, јер се показала неефикасна. Она је била даље немогућа и из финансиских разлога, а и због тога што би је биле захтевале и друге пољо-= привредне гране. Какав је утицај имала та премија на наш извоз најбоље нам показује развој извоза у појединим месецима 1932 кад је она постојала и после кад је укинута. Извоз се кретао овако:
1932 ХЛ. МИЛ. дин. јануар 19870 3,90 фебруар 21650-___ 2558. | март 19370 - 328
април 8370 "130
мај 2650 0,53
јуни 1740
0.29 5 У јуну месецу износи дакле извоз само 8,8% од извоза у месецу марту. То је дакле последица укидања извозне премије. Извоз је било могуће одржати и на овој незнатној висини једино плаћањем те премије. | За наш извоз долазе у обзир: Италија, Аустри-
1918 година отсекла је наше виноградарство од ње- ја, Чехословачка, Француска, Швајцарска и Нема“ | уважа наша вина за мешање и индуали тај увоз није сталан него 3а-
бербе и коњунктуре у BaHapcxQi :
говог традиционалног тржишта. То је основни струк- | турелни разлог наше винске кризе, коме се придружују и они горе споменути. У првим годинама после.
чка. Италија
виси од талијанске
стриску прераду,
а
а ИОКОА S