Народно благостање
Страна 148
трговини. Аустрија, за коју се мисли да би било природно да се снабдева код нас, највише увози из Италије која ужива повлашћену царину уз велики контингент. Осим тога и Мађарска је велики леферант Аустрије. У Чехословачкој смо у замену за контингент пива дуже времен уживали контингент од 110 хиљада хектолитара вина, али га никад нисмо искористили јер наша вина нису успела да продру на чехословачко тржиште. Швајцарска, која је у почетку давала добре изгледе за наш извоз, подигла је приликом увођења наше извозне премије заштитну царину за 6,30 шв. франака односно 70 динара по хектолитру. Тим нам је пресекла дах. Немачка увози врло мале количине и то већином типизираног вина. Француска, која је некад увозила далматинска вина за мешање, подигла је заштитну царину од 66 на 84 франка по хектолитру, забранила мешање страних вина са домаћим и прописала увођење етикета о пореклу и тиме потпуно онемогућила наш извоз. Осим тога све те земље приступиле су у прошлој години контингентирању увоза код којега смо и за друге артикле лоше пролазили. Трговински платежни промет с њима вршимо путем клиринга и компензација који редуцирају обострани промет на минимум.
Често се говори и о томе да наша вина не одговарају захтевима страних тржишта, да нису способна за извоз. То је нажалост истина. јер у колико се вина не извозе у сврху прерађивања, а тад се више не троше као наша, она су редовно типизирана и као такова имају своју клиентелу, а ми типизираних вина немамо. И обрада вина у највећем делу наше државе примитивна је и онемогућује далеко транспортовање. Са овим што смо у задње три године извезли уз помоћ високе извозне премије нисмо се пласирали на једном страном тржишту. Наша вина нису у стању да конкуришу бољим француским, шпанским, талијанским и мађарским винима. Обзиром на данашње стање производње у другим земљама, на чињеницу да је вино нежељени увозни артикал, а и на квалитет нашег вина немогуће је при трговинско-политичким преговорима инсистирати на тражењу олакшица за наш извоз вина, јер их не можемо искористити, а морали бисмо за њих дати протуконцесије. Дакле у извозу се не
ниша (Оро све веће државе су Енглеска и највеће по- у последње време службено влашћење
изјавиле да највеће повлашћење треба да остане и у будуће основа трговинске политике, при чему мисли на неограничено и безусловно највеће повлашћење. То је онај систем, по- коме све користи (неограничено) које се дају једној држави аутоматски припадају и свим осталим земљама које имају клаузулу највећег повлашћења без икаквих концесија с њихове стране (безусловно). Али супротно овим изјавама, скоро све ове државе су у пракси многобројним мерама повредиле ову врсту највећег повлашћења. Само је мало др-
жава, које: у овом случају отворено иступају, као н. пр. Фран-
цуска, која је и службено изјавила, да ће напустити безусловно највеће повлашћење у корист система реципроцитета,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 10
може тражити и наћи потребно одгушивање за нашу винску хиперпродукцију. Изгледа међутим да наша хиперпродукција ипак није тако велика као што се опште мисли, јер нема говора о непродатим резервама из прошлих кампања, као што је то био случај у Италији и Француској задњих година. Додуше цене су минималне, али се и оне под конац кампање редовно побољшавају. У великом делу кампање сељаци су присиљени да бацају на тржиште највећи део летине и због тога је у то време притисак на цене најјачи.
Концем јануара одржана је у Сплиту поновно једна конференција за унапређење извоза вина. Предложено је оснивање Саветодавног одбора за вино при Заводу за унапређење спољне трговине који би имао израдити план о оснивању извозничких синдиката за поједина производна подручја. Они би |имали настојати да се наша вина прилагоде захте"вима страних тржишта, а можда ће тражити од
\
„владе поновно и извозну премију, смањење подвоз| них тарифа и т. д. Обзиром на оно што смо горе из|нели ови синдикати немају никаквог изгледа на | успех. Што до сада при много бољим условима није
„постигнуто неће се ни у будуће постићи.
Будућност наше производње вина и наших винограда је збиља црна. Производња се не смањује, јер се култура лозе нема чиме заменити што би гарантовало бољи приход. Потражња у земљи се не може повећати због опадања куповне снаге становништва, великог оптерећења вина и осталих алкохолних пића јавним дотацијама, јачег подизања безалкохолних пића и т. д. Продаја једног дела бербе у грожђу за јело, као и индустриска прерада једног дела вина у сирће и дестилате не могу апсорбовати веће количине и поправити стање виноградара — онз је безизлазно.
Оснивање Саветодавног одбора за вино и извозничких синдиката значило би само повећати број бироа, који не би могли да учине ништа за наше виноградарство, него би само проузроковали трог шкове. Данас у доба штедње о томе се мора водити рачуна. Тиме се не би постигло никакво побољшање винарске трговачке организације него само њено бирократизирање, а ово је у свим земљама имало нежељене резултате.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
код којег се може свака концесија условити против концесијом. Једна од оних држава, која за себе траже све користи од највећег повлашћења али га саме вређају је Енглеска. Она је у Отави склопила ништа мање. него седам преференцијалних уговора с доминијонима и колонијама, у којима су овима дата на штету других земаља нарочита повлашћења. (на се не може позвати на колонијалну клаузулу, јер се никада није до сада мислило на тако далекосежне случајеве, када се је на међународним конференцијама говорило O томе, да се извесна међусобна повлашћења метрополе и колонија не косе с највећим повлашћењима. Даље, Енглеска настоји да склопи двостране преференцијалне уговоре и с другим земљама, наиме са скандинавским државама и Аргентином. Она може да изврши јак притисак на њих, јер све ове земље имају с Енглеском активан трговински биланс. Прак-
Цу
a 3 +. HE U | - |