Народно благостање

Аустрија и Мађарска имају са својим прикривеним преференцијалним трговинским уговорима слабу срећу. Први овакав уговор, из лета 1930 године, пропао је, јер је био "сувише компликован, и није био у интересу претекциониста обеју земаља. Пошто је отказан, настали су између Аустрије

_ Тешкоће у аустријско-мађарском трговачком промету

и Мађарске разни трговинско-политички конфликти који -су

се - само донекле ублажавали разним провизоријумима.. Али се је веровало, да је последњим прикривеним преференцијалним уговором крајем прошле године коначно нађен начин, како да се оживи миђусобни промет добара. Међутим, и овде долази до великих тешкоћа. Прво, код посебног ком"пензационог споразума о размени аустријског дрвета за маЂарску стоку. У њему се предвиђа да ће Аустрија преузети 200—220 комада мађарских волова недељно, само у томе случају, ако Мађарска преузме одређени аустријски контингент "дрвета: од 7000 вагона резаног и 7000 вагона облог дрвета годишње. Али у међувремену цене дрвета су у Мађарској "јако пале, тако да аустријски извозници могу постигнути цегну која је скоро за 50% нижа, него она, с којом су рачунали код склапањем уговора. Због тога се и не искоришћавају одобрени контингенти и услед тога, опет пада извоз маЂарских говеда у Аустрију. Друго, аустријски извоз тек'етилних производа наилази исто тако на тешкоће. У уговоРу је био утврђен годишњи контингент који је требало да "се подели на поједине месеце тако, да у пролетној сезони извоз буде већи. До тога, међутим, није дошло. Мађарски текстилни продуценти успели су са својим захтевом, да се контингент подели једнако на све месеце, тако, да аустриски извозници могу сада за време сезоне много мање извести него што су очекивали, Сем тога, нису сигурни да ће доцније моћи продати контингентом одобрене количине.

Обе државе су рачунале да ће новим уговором интензивирати промет добара, с обзиром на подељене преференцијале и на чињеницу, да је обострани извоз и увоз уговором постао један-од другог зависан. Наиме, познато је, даје у, уговору предвиђено да мађарски извоз у Аустрију буде за 50% већи од аустријског у Мађарску. Веровало се, да ће на тај начин обе државе бити заинтересоване у одржању и _ повећању увоза из друге државе, јер је по овој шеми опадањем увоза морало доћи и до опадања сопственог извоза. Ипак се превидело једно, наиме, да је фаворизирање увоза само у интересу извоза, али је противно протекционистичким тенденцијама, које се, пошто су се једном учврстиле, тешко дају отстранити, па чак и у оваким случајевима, када обе владе и из политичких разлога желе да унапреде међусобни промет добара. | ri m====——— Kod svih ugovora o kliringu ostao je nerešen problem salda. Jer, praktično ne može se zamisliti, da se uvoz i izvoz dveju zemalja, koje su jedna s drugom · zaključile ugovor o kliringu, poklapaju tačno po vrednosti i platežnim rokovima, tako da se obostrana potraživanja mogu bez

Моб тапје zamrznutih izvoznih potraživanja

SKK i—

smetnje kompenzirati. Dakle uvek ima izvoznika, koji moraju da |

čekaju na isplatu svojih potraživanja. Oni moraju da daju svojim

| dužnicima kredit po nevolji. Ali vrlo često to ne dopušta njihovo · |

izvoza, koje se vrši zbog toga да зе zaštite izvoznici od gubi· taka koji nastaju iz ugovora O kliringu. S ovim subvencijama

finansijsko stanje. Dakle, da se spreči ruiniranje izvoznika, mora i: se naći rešenje kako da se mobiliziraju njihova potraživanja. Prva zemlja, koja je to omogućila je Francuska. Potraživanja · francuskih izvoznika, koja dolaze u pitanje, nastala su na sldeći način. Inostrane mušterije francuskih fabrikanata iz zemalja :S kojima Francuska ima ugovore o kliringu, polažu dužne sume" kod njihovih novčaničnih banaka. Ove se preračunaju u zlato. Novčanične banke obaveštavaju o uplaćenim sumama #27. Caisse

ПАРОДНО.

БЛАГОСТАЊЕ "Бр. 10.

·des Compensations koja je osnovana pri pariskoj Trgovačkoj Ко-

mori pod kontrolom Ministarstva Trgovine. Ova izdaje francuskim izvoznicima miumerisane bonove u iznosu one sume koju su uplatili dužnici kod odnosne novčanične banke. S druge strane, francuski uvoznici plaćaju svoje dužne iznose kompenzacionoj kasi. Ova tada isplaćuje imaocima bonova njihova potraživanja po redu njihovog izdavanja. I maš platežni saobraćaj s Francuskom regulisan je sporazumom od 15. januara ove godine

na isti način, pri čemu Treba spomenufi da se obračunavanje

dinara u franke i obratno vrši po specijalno utvrđenom primu za kliringe od strane naše Narodne banke. Dalje, od sume koju plate francuski izvoznici jugoslovenske robe, 20% dobija naša Narodna banka na slobodno raspolaganje. Postupak код Егапсизке kompenzacione kase odgovara dakle postupku u ugovorima > kliringu, samo što Francuska ove ugovore naziva kompenzacionim. Kao i kod svih ostalih klirtinga, i ovde je došlo do velikog broja zamrznutih potraživanja. Prema izveštaju Kompenzacione kase na kraju prošle godine bilo je u zemljama s коjima postoji kliring, uplaćeno 100 mil. tranaka za račun francuskih izvoznika, dok je francuska Kompenzaciona kasa mogla, na osnovu uplata francuskih uvoznika, da isplati samo 33 mil. franaka. Dakle, francuski izvoznici su morali da čekaju na isplatu 77 mil. franaka.

Ova velika diferencija posledica je dvaju razloga. Prvo, francuski uvoznici dobijaju duže kreditne rokove, nego što daju francuski izvoznici. Dalje, sistemom kontingentiranja otežan ie uvoz iz odnosnih zemalja, tako, da se smanjuju iznosi potrebni za izravnanje. Francuski izvoznici tražui su da se bonovi. koje su dobili od Kompenzacione kase proglase sposobnim za. -diskont ,tako, da na osnovu ovih mogu dobiti kredite od banaka. Ali teškoća je bila u tome, da ovi papiri nisu odgovarali uobićajenim propisima, koji se postavljaju ostalim hartijama sposobnim za diskont. Pre svega, rok isplate je posve neodređen. Bon glasi na određeni iznos, ali koji će se isplatiti tek onda, kada uplate uvoznika Kompenzacionoj kasi budu dovolino velike. Međutim ova je tu nemoćna. Ona ne može prisiliti uvoznike da kupuju u zemljama s kojima postoje ugovori o kliringu. Uvoz se | пе riože preko moći preorijentirati, sem u slučaju monopola spoline trgovine. Pojedini uvoznici ne uvoze iz izvesnih zemalja za ljubav izvoznika, nego zbog toga, jer su tamo kvalitet i cene robe najpovoljnije; ili jer ih za njih vežu dugogodišnje poslovne

tradicije. Uprkos tome francuska banka proglasila je ove bonove

sposobnim za diskontiranje. To je, po našem mišljenju, sa Stanovišta bankarske tehnike nepravilno. Ali je pravilno i opravdano sa moralnog stanovišta, jer je država ugovorima o kliringu naaela izvoznicima velike štete. Mnogi izvoznici neophodno. potrebnih sirovina i životnih namirnica mogli bi očekivati promptnu naplatu svojih potraživanja i u slučajevima kada se uvozne zemije nalaze u deviznim teškoćama, jer se za naipotrebnije artikle uvek nađu devize. Dakle, dužnost je države da pomogne izvoznicima. Zato su posle Francuske, i ostale države kao Švajcarska, Nemačka i Čehoslovačka stvorile mogućnost mobiliziranja.

Čehoslovačka Narodna banka je pristupila isto tako mobiliziranju, ali samo :pod pretpostavkom da će se čehoslovački avoz iz zemalja s kojima stoji u kliringu povećati, tako, da ба potraživanja moći biti u stvari naplaćena. To očekivanje je ncosnovano, jer se uvoz, kao što smo već napomenuli, ne može tako lako preorijentisati. Dakle, mobiliziranje izV oznih potraživanja ne znači prema tome ništa drugo nego subvencioniranie

zadržava se opadanje izvoza, do koga bi inače došlo usled zamrzavanja izvozničkih potraživanja. Ali to znači da Se upravo otežava uravnoteženje frgovinskog bilansa i likvidiranja salda koji nastaju iz kliringa. Mobiliziranje izvoznih potraživanja 1:vršeno je pod pretpostavkom da će doći do uravnofeženja trgovinskog bilansa, ali, u stvari, опо deluje kao njegova smetnja.