Народно благостање

'#. март 1933.

Румунско банкарство налази се у пуној кризи. После разних врсти раздужења то је и разумљиво. „Спасавани" су једни арап редови, а упропашћавани други. Сада је влада одлучила да реши и питање банака. У ту сврху је израдила и пројект закона 0 банкама који предвиђа увођење пословног нормативног система. .

Пред новим законом 0 банкама у Румунији

Овај, међутим, није нова појава, нити је резултат садашње банкарске кризе. Он се већ деценијама примењује код појединих врста новчаних завода. И код нас је спроведен код регулативних штедионица, којима је тачно прописан делокруг рада. После великих банкарских крахова у току прошле две године, нормативни систем добија све више присталица. Њиме се жели спречити ангажовање појединих банака у послове који не одговарају њиховим сопственим сретствима и повећати контролу над банкама. То је несумњиво један начин, али се то може данас ефикасно спровести само у земљама, где банкарство није посве уништено, иначе је ова

мера илузорна. Уводити пословни нормативни систем онда, | ) 'OKDHBJbyje за ово стање општу дезорганизацију у државном

када су' банке дошле до гроба, значи исто што и правити

| одело за тешко болесног човека, који га неће моћи никада. у 5 i "помоћи, Било је очито, да је овај закључак одговарао истини. Влада г. Вајде-Воеводе, која је наследила Јоргину, обратила

обући. Такав је случај и у Румунији. И зато, нове одредбе о банкама могу се применити само на нове банке. А на те ће се у данашњој ситуацији дуго чекати.

Али пословни нормативни систем не може да реши један други проблем, наиме онај самог тока пословања, па макар он био и нормиран.

То је питање људи. Помањкање контроле и несразмер сопствених и туђих сретстава није једини разлог банкарских крахова и афера. Врло велику улогу, често пута и одсудну, играле су несавесност и неспособност управљача, Ту не помаже норма, а поготово не у Румунији, где су банкарске афере врло честе. У таквим случајевима не помаже ни најповољнији однос између страних и сопствених сретстава. Али у Румунији морамо споменути и специјалне прилике под којима су банке радиле, наиме најразноврснија раздужења, која су погодила све банке без обзира на то, какав је однос постојао код појединих завода.

Нови пројекат закона о банкама је врло радикалан. Он предвиђа у првом реду стварање Врховног банкарског савета као главног контролног органа. За његово издржавање све банке морају годишње давати 1% од главнице и резерве. Овај се састоји из 5 претставника банака, по једног претставника трговачких и пољопривредних комора и из претставника надлежних министарстава. Затим се утврђује минимална главница банака за Букурешт. Акционарска друштва морају имати најмање главницу од 60 мил. а банкарске куће и остале банкарске радње најмање 20 милиона леја. За провинцијске банке висину главнице одређиваће од случаја до случаја Врховни банкарски савет. За све банке вреди пропис да улози не смеју ни у којем случају бити 10 пута већи него главница. Али не могу све банке примати улоге. За ту врсту послова потребно је специјално овлашћење од стране Врховног банкарског савета. Оне банке, које то одобрење добију морају 15% својих обавеза држати у ликвидним пласманима, а најмање 8% у готовом. Даље се свима банкама забрањују робни послови и послови некретнинама. Пласмани у акције не смеју прећи 15% главнице и резерви.

Поред контроле Врхов. банкарског савета, предвиђа |

се и контрола посебних ревизора које бира главна скупшти„на, од којих један мора бити стручни књиговођа; мањина, која претставља 10% главнице има право да именује исто тако једног ревизора, чији се број креће од 3—5. Оснивачи банке не могу прве три године добити никакве: врсте кредита,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

а чланови управног одбора “не смеју бити чланови управних одбора. других банака нити смеју водити ма 15 Бру ар послова за сопствени 0 у Ру спада у ону групу европских држава, чије фи· нансије и-у време привредног просперитета не: просперирају. Румунско финансиско ·стање ; за тај период најбоље је изнео 000, Рист у свом извештају о- 0 смо. у своје време: опширно писали („Народно Благостање". бр. 24/1932). И после стабилизације леја у год. 1929 кад је ушао знатан страни капитал у. земљу, није се у државном газдинству обраћала пажња на стварне могућности. Буџетски дефицит у 1929 год. износио је свега 1,7, али се у 1930 год. пење већ на 6,3, а. 1931 год. на 8,4 милијарде леја. Приходи су у буџетима процењивани сувише оптимистички, а велики део пореза. није

- Контрола Друштва На- над румунским финансијама

рода

ни био наплаћен. Заостаци из 1931 год. достижу. цифру од 4,4 милијарде леја. Владе су се стално хтеле дуже протегнути него што је био покривач. А то се не може. Проф, Рист

газдинству и утврдио је да се без радикалне реформе не да

се одмах по доласку на. власт почетком јуна пр. год. на Друштво Народа за техничку сарадњу при реорганизацији лржавног газдинства. Румунска влада имала је намеру да. У једном дужем периоду времена уз помоћ страних стручњака уведе ред у државним финансијама. У јулу пр. год имамо већ прву посету функционера. Друштва Народа у Румунији у том циљу, а у месецу августу били су у Румунији у сврху студија . финансиског стања чланови. финансиског одбора Друштва Народа г. г. Дура, Кемпнер, сир Ото Најмер и Д'Авенол. Они су после свестраног студија стања државних финансија и измене мисли са румунском владом израдили предлог уговора о техничко саветодавној сарадњи представника Друштва Народа при реорганизацији државних финансија. Познато је да је овај предлог уговора о сарадњи био један од узрока пада владе г. Вајде-Воеводе. На власт долази г. Мању. Он је био противан овој сарадњи странаца, која је у истини значила интегралну контролу Друштва Народа. над румунским финансијама. Решење се отежало.. У. међувремену је, настојала Румунија да од својих страних поверилаца. добије мораторијум плаћања отплате јавних дугова у сврху олакшања буџета Природно је, да су они овом приликом настојали да појачају свој утицај у. Румунији т. |. на румунску се владу вршио притисак да прими сарадњу. представника Друштва Народа односно интегралну контролу. Тако је и први уговор о мораторијуму“ плаћања. отнлата“важио до 15. марта ов. год. а имао се продужити само уз услов да се горња сарадња прихвати. И одлазак Мањуа са власти у месецу јануару као и све јачи притисак страних поверилаца допринели су томе да су Румуни уговор “о сарадњи прихватили 23. јануара. У уговору о техничко-саветодавној сарадњи каже се да ће влада предузети све потребне мере за уравнотежење буџета; регулирање летећих дугова, утефривање пореских заостатака и провођење опште реорганизације државног газдинства. Ова сарадња имала би се провести према посебном програму за наредне 4 буџетске године, дакле до конца марта 1937. Осим плана о финансијској реорганизацији има се израдити и план о економској обнови "земље. Од стране Друштва Народа биће у:Румунији послата 4' стручњака: Један за питање буџета и државне благајне,

(који ће помагати Министру финансија у саставу и провоњи буџета, "у контроли државне благајне, у питању накнадних кредита и' тачног придржавања буџетских предви-