Народно благостање
Страна 152 |
ђања за сваки месец, Стручњак за рачуноводство имаће да контролира државно рачуноводство и дати сва упуства у погледу његовог вођења по принципу de сезноп. Сви државни органи који рукују новцем имају састављати месечне
извештаје о стању благајни. Њему такође припада право —
контроле стања државне благајне и старање око тога, да се у Народној банци концентрира државна благајничка служба. Стручњак за пореска питања има се старати о редовној на-
_ плати пореза, о организацији пореске контроле, а такође и сарађивати на доношењу и провођењу пореских закона према
плану за финансиску реорганизацију земље. Четврти представник је у неку руку председник ове комисије стручњака. (Он. се стара о провођењу уговора о сарадњи, посредује између; румунске владе и Финансиског комитета Друштва народа и има да поднесе крајем сваког тромесечја извештај 0
раду стручњака, односно о стању румунских финансија. Бу-.
дући да и садашњи финансиски саветник при Народној банци, као и онај при аутономној управи румунских железница
остају и даље на својим положајима и они ће сарађивати
са новим саветницима у духу новог уговора. На тај начину Румунији ће бити 6 страних финансиских саветника. Обвезе румунске владе из уговора о техничко-саветодавној сарадњи су општег карактера и односе се на све гране државног газдинства. Ипак се из тога може јасно видети да ће се највећа пажња посветити реалном буџетирању и провођењу такових буџета у живот. Највећа несрећа за Румунију била је до сада пракса влада да предвиђају велике приходе како би се добило одобрење и за расходе који су само са партискополитичког гледишта били од важности. Највећи део обавеза из прошлих година исплатиће се полагано из редовних бупетских прихода, јер је узимање зајма за њихова консолидовања немогуће. Нарочита ће се пажња обратити да се не прекораче месечне дванаестине.
Што се тиче пореза радиће се у првом реду на њиховој унификацији, а онда сигурно и на бољем изграђивању
непосредних пореза Нарочита пажња поклониће се утери- | вању пореских заостатака као и разних мањих државних по- |
зајмица, које достижу цифру од преко 7 милијарди леја, а о којима нико није водио рачуна. Будући да се намерава провести реорганизација администрације, то се и чиновничко питање има да реши у том смислу.
Принцип је да у свим тим питањима румунска влада има: да сарађује са финансиским стручњацима.. Будући да су они' у смислу уговора само саветодавни технички сарадници, влада није формално ни материјално, него само морално: обавезна да прихвати њихове предлоге. Го тим више што ће се подносити тромесечни извештај Друштву Народа, а Румунија ће се дуго сећати шта је за њу значио Ристов извештај. Дакле, могу се очекивати добри резултати ове сарадње.
У Финансиском комитету Друштва Народа, истакнута је чињеница да Румунија није тражила овом приликом никакву финансиску помоћ него само добре саветнике. То је тачно. Али такође је тачно да је она овим уговором индиректно добила и финансиску помоћ. Наиме мораторијум плаћања за амортизацију дугова продужен је 18. фебруара ов. год. до конца марта 1935. год., а то значи годишњу олакшицу за буџет у износу од 1553 милиона леја. Осим тога Румуни ће моћи у случају да се општи економски положај не поправи у септембру месецу ов. год., шања по служби уговора до износа од око 3 милијарде леја. Дакле примање ове контроле донело је индиректно и финансиску помоћ а осим тога ако Румунија уреди своје државне финансије по саветима ових стручњака то ће бити права благодет за народ у држави.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
захтевати и даља олако,
Бр. 10
Debata. o „pokrtiću budžetskog deficita u Francuskoj, koja je već od marta prošle godine stalno na dnevnom redu glavni je i najfeži unutrašnjo-politički problem. Budući da je pokriće deficita bilo uštedama bilo novim porezima moralo uvek da vređa interese pojedinih grupa, to Su se u tom vremenu mobilizirale sve grupe u odbranu svojih interesa. Činovnički sindikati, organizacije ratnika, organizacije privrednika, seljaci i t. d. sve se to podiglo na noge. Interesantno je zbog toga baciti pogled na držanje francuskih parlamentaraca za vreme tog previranja, tim pre što se sa izvesnih strana |! na njih baca krivica, da budžetsko pitanje za godinu dana natezanja nije ni izdaleka rešeno.
Oko šranacuskož budžetskog dežicita
I ako je g. Erio-ova vlada pala na pitanju plaćanja десетиbarske rate ratnog duga Americi ona je već pre toga ZbOZ svog finansiskog programa bila onemogućena. Članovi finansiskog odbora Narodne skupštine pod pritiskom vanpariamentarnih faktora Čiji su interesi bili povređeni, dakle činovničkih i ratničkih organizacija, nisu podnosili izveštaje i rad na donošenju budžeta bio je na mrtvoj tačci. Došla je vlada g. Pol-Bonkura, a za ministra finansija g. Šeron. Vanparlamentarnim, političkim ograni-
zaciiama data je još veća važnost, |er su s njima vođeni i služ- .
beni pregovori. Pretnje ovih organizacija bile su otvorene. Vlada je pala — došla je ova g. Daladjea. Njen je finansiski program primljen doduše uz martovsku dvanaestinu, ali kao što smo već o tom pisa.:i on je čisto palijativnog karaktera i ne vređa interese moćnih grupa.
Do sada smo imali četiri finansiska programa, Koji Se :Z osnova razikuju. Međutim sve tri vlade bile su sastavljene od gotovo istih liudi, tako da ie skoro neverovatno da su ti ljudi mogli zastupati tako razna gledišta. Svaki program je u svoje | vreme predstavljan kao najbolji, kao spasavajući, za svaki se ! program postavljalo pitanje poverenja u parlamentu, a posle pada išlo se na rad, ali sa više iskustva, više straha od gnjeva цогоženih. Dok se objektivno posmatrano budžetski deficit mora računati na 11—12 mi.ijardi Iranaka najnoviji vladin plan predviđao je poktiće za 5566 miliona franaka, a Narodna skupština ga je reducirala na 4771 milion. Vlada pravda svoj plan činje| nicom da se realni deficit ne može predvideti, no onda prema ' tome ne bi se moglo govoriti o realnom budžetu uopšte, jer je i budžet samo mpredviđenje prihoda i rashoda, ali u koliko se to čini objektivno imamo realan budžet, tako da ie moguće otprilike proceniti i realan deficit.
I velike uštede, koje u ovom slučaju nisu moguće bez redukcije činovničkih plata i invalidskih potpora i novi porezi, koji takođe moraju da pogode najveći deo naroda, nepopularne su mere, a nepopularnost znači političku smrt, najgore zlo za Jednog političara. Tako je i najnoviji finansiski plan označen kao plan male hrabrosti.
Opozicione desničarske partije davale su u toku budžetskih debata utisak da su pristalice realne finansiske politike i da brane interese zemlje. To je preimućstvo svake opozicije да se bez opasnosti može založiti za dobru stvar. To je bilo samo borbeno sredstvo protiv partija na vlasti, a vlast ima magičnu privlačnu snagu i da je onaj, u čijim je rukama, želi na svaki način održati, a onaj ko je nema prigrabiti.
Nije nikakvo čudo da se sa strane desničarskih političara (Tardje, Dumerg, Žanene) čuju glasovi o krizi francuskog parlamentarizma i upotrebi uspostave državnog autoriteta. Taj su · problem dodirnuli u svojim programatskim deklaracijama i 8. 2.
Pol-Bonkur i Daladje. U Francuskoj autoritet predstavlja većina. Ako je ta većina demagoški raspoložena, onda bi se morala tražiti uspostava narodnog državnog autoriteta na sasvim ЕЦ | strani. A to je malo verovatno.