Народно благостање
4, март 1933,
U ovom konkretnom slučaju provođenje u život jednog realnog budžetskog programa išlo bi lako kad bi posledice toga imao da snosi neko drugi, a ne francuski parlamentarci. Oni bi onda lako pristali i na velike uštede i na nove poreze.
Аутомобилски клуб у Београду поднео је једну претставку претседнику Владе, Скупштине и Сената у којој тражи укидање закона о мешању алкохола са бензином. Како ова претставка долази "од стручне стране, а садржи катастрофалне податке о режиму мешања алкохола са бензином ми ћемо је укратко резимирати. |
У првом реду, Ауто-клуб констатује да није био конзултован при доношењу овог закона на изричити захтев претставника картела шпиритуса, и зато сматра за своју дужност да бар сада укаже на последице новог режима. У претставци се прво наводе штете техничке природе. Мешавина повећава потрошњу горива за 7%. При температури нижој од. 09 стављање аутомобила у покрет је врло тешко. Алкохол напада лакове којима су премазане каросерије. Зими се не може спречити да вода не продре у резервоар, а неколико грама воде је довољно да се ове две течности подвоје. Тада карбуратор повлачи алкохол и палење је немогуће. Сагоревањем алкохола у мешавини са бензином стварају се у експлозивним моторима алдеиди и сирћетна киселина, који нагризавају виталне делове мотора. Поред ових техничких тешкоћа за аутомобилизам, мешањем је јако поскупео погон, што највише погађа аутомобилизам. Бензин је пре новог режима продаван по 5 дин. литар, а цена мешавине износи сада 6.30 што годишње износи повишење од 32.000.000 динара, који не иду у корист државе него искљу-чиво у корист картела шпиритне индустрије.
Затим Аутоклуб прелази на утврђивање штете по државне финансије. Годишња потрошња бензина код нас износи 3000 вагона, од којих је око 500 вагона изузето испод мешања јер служе за потребе војне и цивилне авијације. На количину од 2500 вагона долази сада 500 вагона алкохола. На ових 500 вагона мање утрошеног бензина држава губи на царини и скупном порезу на сирову нафту или бензин око 1.500.000 динара. Ако се дода губитак на превозу државне Речне пловидбе од 2 мил. динара, онда укупни губитак износи преко 10 мил. динара годишње. Даље, пошто мешавина поскупљује погон аутомобила ови ће се мање употребљавати, због чега ће држава имати знатно мање при-
Једна пренагљена мера“)
хода од монополских такса и царине н | | i ПИ а ои Уто били | Хосистичку тенденцију почету јула месеца заменила је беси-
ПАК Оптимистичко расположење почело је да попушта, || ер предуслови за привредни полет нису достајали.
ће се мање увозити, и ту се губи на царини. Једина корист je у томе што ће се за сирову нафту извести из земље 6.000.000 динара девиза мање, али је она много мања него поменуте штете.
Аутоклуб даље констатује да ово мешање није ни у интересу народне одбране. Њиме се не могу знатно повећати домаће залихе, а само ће се кварити мотори, тако, да се може догодити да народна одбрана баш у моменту најпрече : потребе остане без исправних аутомобила.
И на крају, штете. Годишња потрошња алкохола износи 500 вагона. Сма- ! њио би се увоз сирове нафте за 1.500 вагона што чини OKO 6,000.000 динара. Када би се употребљавао кукуруз за производњу алкохола, било би потребно за 500 вагона алко-' хола 1.500 вагона кукуруза, што претставља вредност од 12.000.000 динара, за колико, по мишљењу Ауто-клуба, треба да смањимо извоз кукуруза и да изгубимо на валути. Али, индустрија шпирита не прерађује кукуруз у алкохол, него
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Аутоклуб наводи национално- -економске | уских некретнина, као и услед пада цена аграрних продуката
|у јануарском термину око »ј, хипотекарних дужника нису
Страна 153
прави штиритус из меласе. До сада су биле довољне количине које су могле лиферовати домаће фабрике, док ћемо за повећану производњу морати увозити нову меласу.
Као друга национално-економска штета наводи се опадање туризма, јер ће страни аутомобилисти избегавати да долазе у Југославију или пролазе кроз њу, да не би штетили моторе или кварили кола. И трећа штета је повећање незапослености због опадања аутомобилизма, а тиме се исто- | времено смањују и директни приходи од, пореза:
НЕРЕШЕН ГЕЈ
Оптимизам, који се у јулу прошле године почео у Америци да показује у скакању берзанских курсева ефеката и сировина био се пренео и на Европу. Али у Америци био је заузео најјаче размере. Ми смо редовно извештавали наше читаоце о том појаву, чинећи при томе све наше резерве и напомињући, да се ту ради у главном о. хоси за избор председника. У истини под утицајем ове изборне хосе, било је почело и полагано оживљавање привреде, али оно се завршило у октобру месецу, о чему смо већ писали. Тај нам развој најбоље показују следеће цифре. Број недељно натоварених вагона попео се био од 420 хиљада у јулу на 650 хиљада половином октобра, да у наглом паду концем децембра достигне опет ниво од јула. Производња електричне енергије износила је у јулу 1932 год. ! милијарду 340 милиона киловат часова недељно, у четвртој недељи октобра 1 милијарду 540 милиона, а у задњој недељи децембра ! милијарду 420 милиона киловат часова. Кретање осталих економских елемената показују нам индексни бројеви Кезегуе Воагда, код којих су сезонски утицаји искључени:
Нова банкарска криза у Америци и обрт у американској банкарској Политици
_јули авг. септ, окт, нов. дец.
Индустриска производња, Индекс 58 60 66 66 65 Запослење фабрика, Индекс 58: 59. 60 61 -.61 Грађевна делатност, Индекс 27. 30. 30 2 28 Обрт великих магацина, Индекс 67 66 70 7: 64 Производња сировог гвожђа
(1000 тона) 572 531 592 645 631 546 Производња челика (1000 т. 793 832 975 1069. 1015 844 Индекси акција у Њујорку 36. 52 56 248 245 Промет акција на берзи Њу-
јорку (мил. комада) 28. 82. 64129 239 2 Индекси цена на велико 60,4 61,2 62,7 61,1 60,759,0
Како се види из горњих индексних бројева у октобру је дошло до преокрета у коњунктури америчке привреде.
Ми смо у прошлом броју писали о једном елементу који кочи свако право и трајно оживљење привреде. То је кри-
| тичан положај на тржишту некретнина и хипотекарних 06| лигација, који је био и полазна тачка нове банкарске кризе |y Америци. Америчке провинцијске банке услед помањкања | доброг трговачког
меничног материјала уложиле су 70'80% својих улога у хипотеке. Услед кризе на тржишту град-
у платили амортизацију и камату. То је довело до поновног
| вала неповерења и навале на банке у више места, међу ко-
'уима је Мичиган најтеже погођен. Ситуација је била таква да је 13,1 био проглашен осмодневни мораторијум над 550
"банака, који је касније продужен. Иако се у почетку гово-
рило да се овде ради о локалној паници, она се за неколико
|дана пренела на читаву земљу, тако да је садашња. банкар-
#) Када је већ био лист закључен, изашао је у нови- ска криза заузела размере оне од пре годину дана. Познато
нама одговор Министарства финансија на горњу претставку, | на који ћемо се осврнути у следећем броју.
|
“је да је онда оснивањем КекопзфисНоп Ешпапсе Согр. и до-
ношењем Ојаз-5[еасо! ВШа о покрићу новчаница криза била