Народно благостање
_Страна 188 |
— „Карбофаг“ д. д., Загреб (ред.), — „Шуметлица“ д. д. за подизање туризма и летовалишта, Нова Градишка (ред.); Прво хрватско вараждинско д. д. за елек., осветљење, Ва-
_ раждин (ред.). — Југословенска крзнарска индустрија а. д, Нови Сад (ред). — Мартоношка прва тттедионица д. JL, Мартоноша (ред.). — Францфелски млин на ваљке д. д., Краљевићево (ред.). — Ст. Кањишка прва штедионица д. д. | Ст. Кањижа (ред... — југословенско житарско трговачко ч. д., Београд (ред.). — Прва сечањска штедионица д. AUG, Сечањ (ред.). — Штедионица за самопомагање д. д., Б. То-
пола (ред.). -
28. марта: Југословенско. „Сименс“ д. д., Загреб (ред.). — Дисконтна банка д. д., Загреб (ред.). — Плитвичка језера A. д., Загреб (ред.). — Експортно и импортно д. до Загреб (редовна).
29. марта: Браћа Карнелути д. д, грађевно подузеће Загреб (ред.). — Српска кредитна банка и штедионица, Карловац (ред.). — „Десталит“ д. Д., творница дугмета, цигарлука и галантеријске робе, Загреб (ред.).. — Гранд хотел „Слобода“ д. д., Нови Сад (ред.у. — „Парагово“ каменоломно и грађевинско д. д., Нови Сад (ред.). ,
30. марта: „Конструктера" д. д., Загреб (ред), Пољопривредно д. д., Загреб (ред). — Д. Ј. Радановић и компанија д. д., Осек (ред.). — Творница марама д. д., Карловац (конст.). — „Унион“, хотелско и станбено д. д., Љубљана (ред.). — Торжанска штедионица JL. д., Торжа (ред.). — Турско-бечејска штедионица, Нови Бечеј (ред.).
31. марта: Старо-Пазовска банка д. д., Ст. Пазова (редовна). 1, априла: Пучка штедионица д. д., Јастребарско. (јаска) (ред.). — Банка и штедионица д. д., Петриња ·(ред.).
Trgovački registar:
Prva mehanička fabrika stakla za prozore a. d., Beograd, upis novoizabranih članova upravnog odbora g. g.: Lisiena Deloaiea, Dr. Rudolfa Ekštaina, Ser Gea Lamberta, Morisa Bruvera, Rudolfa Pilca, Vasilija Jovanovića i Samuila Davičo. — Artesko, lekovito kupatilo d. d., Prigr. Sv. Ivan, upis likvidacije firme i li-
kvidatora g. o.: Dr. Stefana Jakova, Franje Migerta, Mihaila Kersnera, Nikole Pfajlera, Franje Stefana, Jovana Кора, Јибја |
Pumpa i Jovana Kaspera. — Englesko-jugoslovenska destilacija drva d. d., Zagreb, upis promene naziva firme u „Jugoslovensita destilacija drva d. d., upis promene čl. 1 i 26 društvenih pravila i upis novoizabranih članova upravnog odbora g. S. Dr. Sljepana Posilovića i Ljube Jurkovića.
ОД УРЕДНИШТВА
— У уводном чланку прошлога броја, на нашу велику жалост, означен је г. Пера Вукичевић, нач. мин. у пенз., за покојног. |
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 12 РАЗНО
индекс цена на велико од 117 у јануару на 124 у фебруару месецу ов. год. .
=— У Пољској је ступило у штрајк 40 хиљада текстилних радника због намераваног смањења надница.
— У Данској је донесен закон о куповини говеђег меса ју износу од 1,2 мил. круна, које се има поделити међу становништво које је тешко погођено од кризе. Осим тога донесен је закон о. ограничењу производње свиња плаћањем премије за ограничење производње.
— При Бечкој трговачкој комори основан је Биро за негу трговинских односа са Турском, Грчком и Бугарском.
— Грађевински одсек Земуна од 1919. г. до 1932, г. издао је 5013 грађевинских дозвола и то: 4 за троспратнице, 18 за двоспратнице, 112 дин. за једноспратнице, а остало за фабрике и разне доградње. Највећа грађевинска делатност била је 1925. г., а најмања 1919. г. За те грађевине утрошено је 250 милиона динара.
— Čehosl, vlada odlukom od 3. o. m. uvela je nove carinske dodatke na žitarice i mlinske proizvode i to za 100 Кот.: рбеnice 25 čeških kruna, raži 50, ječma 36, zobi 33, brašna i mlinskih proizvoda 75 čeh. kruna.
— Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu održaće 26 marta o. go. godišnju skupštinu.
— Котезанја Ministarstva trgovine i industrije ха Be-
'j ograd, zabranio je da bakalnice, kolonijalne radnje i piljarnice
prodaju ugalj ı drvo za gorivo. Jedino mogu prodavati manje količine mekog drveta u koturovima za potpaljivanje i pod uslovom da je nabavljeno od ovdašnjih drvara.
— Ministar poljoprivrede propisao je поуа ргауПа о огса-
·| nizaciji Državne klasne lutrije.
— U Karlovci je od 1920 do 1932 god. sagrađeno oko 800 zgrada za stanovanje, od kojih su 700 prizemne. Za Ovu godinu do sada nije prijavljena. građevinskom uredu nijedna поуоотадија.
— О Хагтеђи ! 5рши је озпоуапо агибћуо ulagača, čiji član može biti svaki ulagač kod banaka.
— Opština beogradska otvorila je sedmo Savetovalište za matere i odojčad. |
— Na teritoriji Primorske banovine nalazi se oko 3 miliona maslinovih stabala, koja su 1932. cod. dala 25.600 hektolitara ulja i 60 hili. kvintala komina.
— Broj bankarskih nameštenika u Dravskoj banovini iznosio je 1029 god. 1285, a u decembru 1932 god. svega 528, ma-
i aje za 757 (ili 60%).
— Ministar finansija povisio je uvoznu carinu na prirodni i preparirani šljunak i to: maksmalna od 0,15 na 1,50 dinara, a minimalna od 0,10 na 1 dinar u zlatu od 100 'kgr.
— Професор политичке економије у јени д-р Констан-
Молимо г. Вукичевића и читаоце да нас извине.
ко
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8. МАРТА 1933. год. У стању Народне банке од 8. марта о. г., а нарочито.
у активи нема никаквих значајнијих промена. Девизни сток |
је повећан за 1.8 милиона на 178.2 милиона з пошто су ва- | луте истовремено смањене за 2.9 милиона и пошто је злато. остало непромењено, то је подлога смањена за свега 1 ми- | лион на 1939.9 милиона залиха. Ковани новац у сребру, који је прошле недеље повећан за 63.7 милиона на 247 милиона, опао је у овој за 36.3 милиона на 210.9 милиона, Код зајмова имамо и ове недеље уобичајено и систематско смањење;
тин фон Дице позван је на Универзитет у Берлину.
КУ
УПКТУРА.
менични кредити су редуцирани за 6.4 милнона на 2.038.7 милиона а.ломбардни за 1.2 милиона на 341.27 милиона.
У пасиви имамо смањење обавеза по виђењу за 19 милиона наб5а.3 милиона и то као последица: повећања државног потраживања за 4.6 милиона на 11.9 милиона, смањења жиро-рачуна за 34,5 милиона на 259.6 милнона; овако малених потраживања по жиро-рачуну нисмо имали већ од нраја септембра 1931. године, када су се жиро-рачуни повлачили преко ноћи због прве велике панике улагача. Порасли су и разни рачуни, за 10 милиона на 582.7 милиона динара.
— Због депресијације данске круне порастао је дански