Народно благостање

18. март 1933,

Обавезе са роком су смањене за 15.4 милиона на 1322.9 милиона, а разна пасива(7) показује смањење за 43.8 милиона. У милионима динара.

= тета ЈЕДЕ ти во 31. ЕП | 31. ХН | 22. [1 | 28. | 8. АЕТЕВА 1931 1932 1935 1933 1933 Подлога ;

зл. У касана а ва стр.| 17584) 1760 8) 1761 4! 1761.4 17614 вебч. у страној мопети 6.3 08 2.3 32 03

девизе ... 5 332.0) 2765) 179.3! 176.3) 1781 Укупно . ||2096.8| 1968,1| 1943,1| 1941,9| 1939.9

Девнзе које не улазе у подлогу · _ . 86.4 1.9 15.47. 40,3 9.9

Кован новац: у никлу и сребру . 38.8! 139.9) 183.5| 247.3: 210.9

Демонетизнрано сребро 33,9 ;

Зајнови; а не _______||повое| 210) 20512 2045. (| 2038.7 на хартија Од врздн. 287.2] 3448) 343.6) 342.4 34!,2

Укупно . ||2252.8] 2456 8] 2400.7) 2387. 6| 2379.9

Правремени аванси Глав. Pi Благајин ~. 600 0] 600.0| 600.0) 600.0 Вредноста рез. фондг 77,8 580 58.2 58.1 58.1 Вредности 0е%, фондова 20, _ 19. 19. 197 79 Непокретности, завод за израду новч. и намешта 1450) 154.1) 155.7! 1562) 156.5

Разна лакта = | || 200 24.0) 441) 455 469 ПАСИВА

Капилал „ . . 120.0! 180.0| 1800) 189:0) 180.0

Резервни фона , .. 82:71) 18:8) 7581 153) 79:

Остали фондови .. 4.2 8.6 8.6 8.6 9,0

Новчанице 7 оптипају 5172.2) 4772.7' 4532.4! 4585.9) 4620.3 Обавезе по виђењу; потраживање Државе 293) 135)! 20:53 (03 11.9

иро- OL 326,3| 384,7| 331.4| 2941| 259,6 Poe 0 0 || 0OO| 2920) 578 | 570) 5820

Укупно . 416.5) 697.8 930.5| 8733) 854.2 Обавезе са роков . 681.1) 1459.4) 1335.1! 1338 3) 1322.9 Разна пасива . „ 46.4| 40,3) 17251 2185! 174.6 Оптипај и обав. по вић. ||5588.7| 5470 5! 5463 0) 5459.9! 5474 6

Из свих ових промена резултира пер салдо повећање оптицаја новчаница за 34.3 милиона на 4.62 милијарде динара.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Послови на нашим ефектним берзама издишу заједно са курсевима. Иако је лабава тенденција код свих наших папира доминирајућа говото већ четири недеље, ипак је срозавање курсева и обрта у овој недељи било необично осетљиво. Ово бесистичко расположење најјаче је захватило Ренту Ратне штете, акције Аграрне банке и оне Народне банке. Песимизам је постао општа појава а последица је најразноврснијих наслућивања и комбинација — које се често пута доводе у везу са развојем политичких прилика У иностранству.

Иначе, у нормалним временима а у ово доба, курсеви хартија од вредности показивали су редовно хосистичку тенденцију. У пролеће располажу берзијанци и капиталисти обилнијим сретствима, пошто наплаћују купоне. Ове године о купонима до душе не може бити ни говора, али је ипак ноторно, да ге налазе око берзе велике незапослене готовине, повучене из новчаних завода. Приватна интервенција, о којој смо писали у ранијим извештајима, у овој недељи је престала да дејствује. Берзијанац који се раније појављивао као купац да би спречио срозавање папира и успорио пад курсева због тога, да би се очувао губитак на ранијим куповинама, савршено се уплашио и престао да интервенише.

Због оваквог песимистичког гледања и опште бесе папира нико неће да се наново ангажује и да их купује — а

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ZO O UO. 27.4| 154! 15.4) 154| 154 Ранија аванси Држави |17099.2|i808.6|1810.4|1810.6|1810.9|.

Страна 189

„то има за последицу да курсеви ефеката још јаче опадају.

| Ово стање најбоље нам документирају овонедељни обрти на | београдској берзи, који су износили само 825 хиљада ди| вара. Од тога долази 530 хиљада на Ратну штету (511 хи|љада на промпт и 19 хиљада у терминима), 137 хиљада у 6% Беглуцима и 22 хиљаде у 7% Инвестиционом зајму, 83 "хиљаде у акцијама Аграрне банке и 51 хиљаду у Народној „банци. У доларским папирима није било посла.

Курсеви наших ефеката показују у овој недељи слеудеће кретање:

| ЈОД. 130. АИ. 1501. 164.

1% Инвестиц. зајам — — – – 434% Аграрци — == Пн = 23.5% Беглуци 3150. 3150. 32. 31129. 30:50 7% Блер — — -— — |8% Bnep — — = — =

7% Селигман — = | = —

Рента Ратне штете 185— 185— 180.— 178.25 176Народна банка 3450. — 3450— | — — 3400Аграрна банка 21950. 21950 217— 21725 188| Ратна штета је попустила за читавих девет поена, од 185.— (13. о. м.) на 176.— дин. а акције Народне банке изгубиле су у почетку недеље, до 15. о. м. за 2.5 поена, али

У

су се после, 16. о. м. срозале за читав купон — који је почео

да се исплаћује, на 188— динара, што је досада најнижи курс. Исто тако видимо и код акција Народне банке систе-

матско попуштање, Изгледа да постоји једна већа партија ·

за продају, пошто има приличних понуда — чак и код курса од 3.400.— а врло мало тражње, што доказује како је дубоко загризао песимизам. И Беглуци, који су у последње "време показали највећу отпорну снагу, попустили су по| следња два берзанска састанка од 32— на 30.50.

| | На париској берзи наши су папири нотирали као што | | ||

следи

a O-JMI: JOJ: НЕ 135 14% из 1895. год. 25.15 „25.50 25 2505 _5% из 1902. год. 125 123." 128 _ [22-—. [2945% из 1906. год. — — — 110.— 116.4.5% из 1909. год. 115.50: — 115. |j5— 114 5% из 1913. год. 2525 2475 2460 2450 24.50 45% из 1910. год. 116 Tisa" 113 119— :1845% из 1911. год 17— 18— — 117—— 1207% из 1931. год. 18.50 18.05 1810 1845 1845

Из Њујорка немамо курсева наших доларских папира, пошто ће берзе бити отворене тек идуће недеље.

На нашем девизном тржишту је после прошлонедељних узбуђења опет наступило помирење духова — пре свега због наглог побољшања доларског курса, који нотира међународно опет на истој висини као пре кризе. Обрт у девизама на Београдској берзи износио је ове недеље 4.22 милиона, од чега долази 3.7 милиона на послове у приватном клирингу са Бечом (шилинг је попустио од 8.87 на 871). У грчким боновима било је посла за 92 хиљаде, а курс бонова постао је нешто чвршћи те је порастао од 35— на 36.25. Обрти у осталим девизама: Лондон 245 хиљада динара, Париз 156 хиљада, Цирих 179 хиљада а код осталих минимални. Динар је остао у Цириху стабилан на 7— а примови Народне банке такође, наиме 20% m 28.5%

ZAGREBAČKA BERZA

| Nočano tržište. Zagreb kao centar našeg privatnoga novčarstva najviše je pogođen kreditnom krizom. Radi toga je i tazumljivo da je Zagreb i najviše interesiran na saniranju даnašnjih prilika. Projekti o saniranju prilika u novčarstvu dolaze najviše iz Zagreba. Sada je i Sociološko društvo preduzelo da traži neku vrstu ankete o prilikama u našem novčarstvu, odnosno „saniranja. tih prilika.

11% | | | | ||