Народно благостање

'8, април. 1933.

НОВЧАРСТВО . |— 3a другог вицегувернера Народне банке постављен је д-р Јован Ловчевић, професор Универзитета.

_ — Ештилзка Narodna banka snizila je 5 ov. m. diskontnu stopu od 7 na 6%, a lombardnu od 8 na 71%.

_____- Као 1 obično u ovoj Sezoti emitovao je francuski

_ Crćdit Foncier zajam na osnovu hipoteka. Interesantno je da

_ emisija iznosi samo 800 miliona franaka, dakle oko polovinu od

iznosa, koji je emitovan u poslednjih nekoliko godina.

_— Austriska Narodna banka imala je u 1932 čist dobitak

od 2,94 miliona šilinga. Podeliće se dividenda od 8,64 šilinga po akciji od 100 zlatnih kruna. } |

— Sindikat, koji su 6 velikih mađarskih banaka osnovale. pre nekoliko meseci za obavljanje robnog prometa sa inostranstvom, obustavio je rad 1 aprila jer nije bio u stanju da savlada ·

velike birokratske teškoće. Državni kompenzacioni ured će naprotiv i dalje nastojati da čitavu mađarsku spolinu trgovinu uvuče u kompenzacioni sistem.

— Pariski Comptoir National dEscompte pokazuje u 1932 dobitak od 36,4 prema 44,2 miliona franaka u 1931. Dividenda ostaje ista kao i 1931, naime 50 franaka po akciji.

— Mađarskoj ipak nije ništa drugo preostalo, nego da, i ako posle dugog oklevanja, prizna depresijaciju penge. Narodna banka naplaćuje kod izdavanja deviza za putničke svrhe

prim od 20% prema službenom kursu. Iznimku čine izdavanja |

deviza u okviru {urističkih ugovora sa Italijom, Jugoslavijom i Čehoslovačkom.

— Međunarodna hipotekarna banka u Bazeli, Која је osnovana 1931, pokazuje u 1932 dobitak od 2,80 prema 2,28 miliona šv. franaka u devet meseci 1931 godine. Ne deli se nikakva dividenda.

— Američka vlada sprema zakon o kontroli emisija efekata putem Federal Trade Commission. Ona će naročito paziti _ na ispravnost prospekata koji od sada moraju da budu i potpisani od emisionih kuća, koji mogu i. garantovati ako se ispostavi da podaci prospekta nisu tačni. Osim toga prospekti sa grubim greškama povlače sa sobom novčane kazne, pa čak i zatvor do

5 godina. Izričita odobrenja vlade neće se podeljivati, jer bit

to značilo preuzimanje garancija s njene strane.

—- Градско заступство у Срем. Митровици решило је да се оснује градска штедионица. “ :— При Министарству трговине и индустрије основан је саветодавни одбор, који има за задатак да проучи проблем кредита и да предложи мере, које су потребне за санирање кредитних установа и обнову кредита. У одбору су ушла г. г: Др. Милан Радосављевић, секретар београдске берзе као претседник; проф. Др. Милан Тодоровић; Др. Милорад Недељковић, ген. директор Поштанске штедионице; Милан Достанић, владин комесар при Народној банци; Др. Милан Врбанић, прете. Трговачке коморе у Загребу; Др: Миљенко Марковић, ген. секретар савеза новчаних и осигу"равајућих завода у Загребу; Др. Милко Брезигар, адвокат из Љубљане и за секретара Др. Милутин Бошковић, шеф отсека за кредитне установе и осигурање.

— Министар финансија изменио је став 2 чл. 6 Правилника о регулисању промета девизама и валутама MH OH гласи: „При издавању уверења о обезбеђењу валуте овлашћени заводи дужни су захтевати од извозника да им поднесу _ уверење о плаћеној порези и уверење о протоколисању фир_ ме, односно обртници-и уверења се не могу уступити другим

лицима.“ 1 |

— Трговачко-индустријска (Голдманова) банка у Суботици која је под стечајем има активу 1,293.000 дин., а па-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЛ

Страна 235

БА

сиву 6,176.800 дин., те је губитак 4,873.000 дин, Директор г.

А. Голдман је у затвору. —.

| — Na osnovti posebne uredbe od 23. marta ove god. snižene su u Austriji i kamate na hipotekarne založnice sa važnosti od 30 aprila. Kamata založnica od 6 smanjena je na 4,5, od 6.5 na 4,75, od 7 na 5 i ona od 8 na 5,75%. |

— Posle sniženja diskonine stope ausfriske Narodne · banke smanjile su kamatu i austrijske depozitne banke za uloge i to na 3,25% za uloge bez otkaza i sa jednomesečnim otkazom na 3,5% za uloge sa 2-mesečnim otkazom i 3,75% та uloge sa tromesečnim otkazom. Kamate na dugovanja smanjene su prosečno za 1%. АВНЕ ФИНАНСИЈЕ ;

___Relaživno velik uspeh francuskog 41/,9-inog zajma od 3 milijarde franaka, koji je preupisan za više od 2 milijarde, omogućio je francuskoj državnoj blagajni da snizi kamatnjak bla· gajničkih zapisa. | — Upis 5%-tnog čehoslovačkog investicionog zajma роkazuje lep uspeh. Prva dva dana upisano je više od 600 miliona kruna. Sam grad Prag sa gradskim štedionicama i gradskim osiguravajućim uredom upisao је 80 miliona kruna.

_— U vanrednom budžeta za drugo tromesečje 1933 u Nemačkoj predviđena je i subvencija od 45 miliona maraka u korist brodarstva.

i — MiuugHcrap (puHaHcHja одобрио је прорачун општине ТУ Сарајеву, који износи 29,911.500 дин.

— Предлог буџета Вуковара за 1933 r. износи: расходи 4,354.000 дин. и приходи 3,333.350 дин., мањак од 1,020.880 дин. покриће се 58% наметом на непосредне порезе.

—- Царински приходи у Дравској бановини износили су у јануару 0. г. 11,350.000 дин. (према 14,367.960 дин. У листом месецу пр. год. и 20,857.500 дин. у јануару 1931 год.); за у фебруару 0. г. 12,412.200 дин. (15,313.540 дин. одн. 22,174.180 дин.).

— Norveška je emitovala 4 i po %-tni zajam u iznosu od 80 miliona kruna, koji su u celosti preuzele banke i osigurava– iuća društva. _

— Engleski budžet za 1932/33 čiji se period završio 31. 3. pokazuje deficit ad 32,28 miliona funti. Skoro čitav deficit od"позпо 28,96 miliona funti dolazi od isplate decembarske rate | ratnog duga Americi, koja nije bila predviđena u budžetu.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Као делегати Југословенског Националног Одбора на седници Савета Међународне трговачке коморе, која се одржава у Паризу 7. 0. М. одређени су г. г.: д-р Велимир |Бајкић, наш уредник; д-р Стева Поповић, секретар Одбора и Светислав Мародић, генерални секретар Београдске трговачке коморе.

____ođa mađarskih sitnih agraraca, Tibor fon Ekart, izjavio je da Mađarska mora da traži od Nemačke ne određene nego elastične kontingente (voće, povrće, živina i mlečni proizvodi), jer određeni kontingenti u slučaju dobre žetve u Ne| mačkoj pretstavljaju opasnost za nivo cena agrarnih proizvoda, 0 Mađarskoj kao zemlji izvoznici agrarnih proizvoda nije i Hi interesu. | — Provizorni pregovori između Jugoslavije i Mađarske o robnom prometu imali su za rezultat da je Jugoslavija za robu za koju je u Mađarskoj potrebna posebna uvozna dozvola, dobila određene kontingente.

— Austrijska vlada zahteva ponovno od Jugoslavije reviziju trgovinskog ugovora. Povod tome je aktivni saldo u ko-

| | |

list Jugoslavije u prometu za prva dva meseca ov. god. Što