Народно благостање

"Страна 236 ПАРОИО.

austrijski agrarci iskorišćuju kao argumenat : za traženje ogranićenja uvoza jugoslovenskih agrarnih proizvoda.

— Zbog irancuskog 15%tnog dodatka ma carinu za robu iz zemalja sa depresiranom valutom, koji dakle pogađa i robu iz

Engleske došlo je do teškoća u pregovorima o zaključenju tr-|

govinskog ugovora između Francuske i Engleske. Nije iskljue čeno da Englezi kao borbeno srefstvo primene i povećanje caппа па francusku robu na 100% po vrednosti, jer ta mogućnost , postoji prema zakonu o uvoznim carinama.

— Novi trgovinski sporaziam između Rumunije i Mađarske osigurava prvoj kontingent za uvoz u Mađarsku od 8 hiljada vagona rezanog i 20 hilj. vagona gorivog drveta. O kontingentu petroleja od 140 hiljada tona vode se još pregovofi.

— Austrija pokušava takođe i u sadašnjim trgovinskim .

pregovorima sa Čehoslovačkom da · poboljša svoj trgovinski bil

lans koji je do sada bio u srazmeri 1:21/. u korist Čehoslovačke. U prvom redu namerava Austrija smanjiti mogućnost uvoza uglja iz Čehoslovačke.

— Француска влада одобрила је за свеже воће и по-

врће контингенте за месепе април, мај и јуни и то: јабука и крушака 67.200 квинтала; бадема, бресака, кајсија, шљива, |

трешања, јагода и обичног грожђа 40 хиљ. кв.; свежег поврћа (изузев арпаџика и крног лука) 175 хиљ ада квинтала. За увоз је потребна увозна дозвола франци. министарства пољопривреде. · СОДИЈАЛНА ПОЛИТИКА — Momisija za rad Američkog kongresa prihvatila je vladin plan o zaposlenju 250 hijlada nezaposlenih radnika za pošumljavanje. Osim stana i hrane oni će dobivati i mali džeparac. — Министар соц. политике и народног здравља прописао је допуне и измене правилника о лековима и лековитим специјалитетима. Цене морају бити у складу са трошковима производње и њих ће одобравати Министарство.

ТРГОВИНА

= Китип5 и izvoz u godini 1932 iznosio je 9,06 mil. tona u iznosu od 16,654.56 miliona leja a uvoz 0,5 miliona tona u iznosu od 11,953.13 miliona leja prema 10,05 mil. tona i 22.196.91 miliona leja odnosno 0,956 miliona tona i 15,754.57 miliona leja u 1931. Aktivni saldo iznosi 4,701.43 miliona leja u 1932 prema 6,442.34. miliona leja u 1931.

ИНДУСТРИЈА

| — Dva najglavnija američka društva za proizvodnju i

bakra pretrpela su velike gubitke u prošloj godini i to: American Smelting & Relinnig Co. 4,51 miliona dolara prema dobitku od 875 hilj. dolara u 1931 i Nevada Consolidated Соррег Со. 2,83 miliona dolara prema gubitku od 1,33 mil. dolara u 1931. ПОЉОПРИВРЕДА

— Банска управа у Сарајеву основала је при нижој пољопривредној школи у Себојни завод за селекцију домаћих крава (буша), у коју сврху је Мин. Пољопривреде дало 50 хиљ. динара.

— У Савској бановини искрчено је прошле године 13,612.000 чокота хибридске лозе, на место којих се сади племенита лоза. Крчење се наставља.

— Управа монопола усвојила је молбу садиоца дувана у Приморској бановини да се задржи прошлогодишња квота од 177 хиљ. струкова.

=— Министарство пољопривреде. одобрило је слободан транзит румунске стоке и сточних производа преко пограничних станица Велике Кикинде и Ракека.

— Reconstruction Finance Corporation stavila je па газpoloženje američkoj poljoprivredi kredit u iznosu od 90 miliona dolara. Pri podeli kredita može se zahtevati ograničenje površine za obradu za 30%.

БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15

САОБРАЋА]

| — У Сушаку је основано ново U DOODO ROKO друштво „југословенска океанска пловидба д. д.' са главницом од 2 мил. дин. подељено у 2 хиљаде акција.

— Министар саобраћаја решио је да од 1. априла 0. Г. наша жељезничка управа не учествује више у директном "саобраћају између Пољске и наше државе, пошто није довољно рентабилан.

— U Rumuniji se radi na donošenju zakona o polpunoj reorganizaciji železničkog sistema. Predlog zakona predviđa i osnivanje jednog saveta za Železnička pitanja, koji će se sastoJati od velikog broja domaćih Ратка.

КРИЗА

— Amerikanski National Industrial Conference Boart ceni da je američki nacionalni dohodak pao u 1932 prema 1929 za 53%. On se kretao u zadnje četiri godine ovako:

God. milijardi dolara 1929 | 85,2 1930 - 70,7 1931 52,7 1932 40,0

Podatak za 1932 je privremen. — Број незапослених у Осеку износи 1860, од тога 1510 мушких и 350 женских.

5 ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Skupštine i zborovi:

9. aprša: Rudarsko-topioničko a. d. „Ibar”, Beograd (osnivačka). 10. aprila: „Gorivo d. d.” Zagreb (red.). — „Moster”

tvornica laka i boje d. d., Zagreb (redovna). 12. aprila: „Narodna” mlinska i gospodarstvena industrija 'd. d., Zagreb (redovna). — Zagrebački parni mlin d. d., Zagreb

(redovna). — Jugoslovensko društvo guma „Englebert a. d.”, Beograd (osnivačka). — Opšta privredna banka d. d., Subotica (redovna).

14. aprila: „Columbia Graphophone” jugoslovensko d. d., u likvidaciji, Zagreb (vanredna).

15. aprila: Sekićka-Fekstička opšta štedionica d. 4, Зе С (redovna).

17. aprila: Banka i štedionica d. (redovna).

19. aprila: „Macuum Oil Company d. d.” Zagreb (red.). — Zadružna gospodarska banka d. d., Ljubljana (red.).

20. aprila: „Valentin Eiscle mlađi d. d.”, Srpski Miletić (redovna).

22. aprila: Jugoslovenska Ekspres agencija d. d., Zagreb (red.). — „Albus”, tvornica sapuna a. d., Novi Sad (red.)

23. aprila: Srpska štedionica d. d., Pakrac (red.). — Gudurička pučka banka d. d., Gudurica (red.).

28. aprila: Barsko anonimno društvo d. d. sa sedištem na Cetinju, Rim (red.).

29. aprila: Srpska banka a. d., Beograd (red.).

30. aprila: „Zlatibor” a. d., Užice (red.). — Tetovska trgovačko-industrijska banka, Tetovo (red.). — Palilulska štedionica a. d., Beograd (red.). — Društvo „Zlatar Jabuka” i „Limska Dolina”, Prijepolje (red.). — Privredna banka a. d., Lebane (red.). — Kragujevačka palilulska banka a. d., Kragujevac (red.). — Parna ciglana „Stic a. d.”, Beograd .(red.). — Rudnik „KMKostolac” Đorđe Vajfert a. d., Kostolac (red.) -- Užičko industrijsko a, .d., Užice (red.). — Mačvanski kreditni zavod, Šabac (red.). — „Putnik” saobraćajno i turističko a. d., Beograd (red.). Tuner i Vagner a. d., Beograd (red.).

— 30. април: Аранђеловачка трговачка банка, Аранђеловац (ред.у. — Космајска привредна банка, Младеновац (редовна). — Графичко индустријско предузеће Крајничанац

d., Krapinske toplice

acc