Народно благостање

22. април 1933.

Мако се пуном паром ради на подизању нових пивара, ипак ће за прво време бити потребан већи увоз. Тај се додуше не може унапред обенити, јер се не зна какав ће утипај имати криза на потрошњу пива.

— Нови густријски програм за набавку рада предвиђа износ од 18 милиона злилинга, од чега ће се употребити пола милиона шилинга за пропаганду туризма. С тим је такође у вези акција око раздужења хотела у Аустрији у коју се сврху предвиђа 2 милисна шилинга.

—- Најновијом ревизијом установљено је да у Загребу ама 9.400 трговачко-обртничких и индустријских предузећа, од којих 1.660 гостионичарских, 4.125 обичних занатских радњи, 125 индустријских и 3.410 трговачких предузећа.

— У Силиту је заплењено 60 хиљада књижица цигаретног папира страног порекла и немонополизираног.

— У Осијеку је ухваћен фалсификовани сребрни новац од 10 динара. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 269

— Према „југословенској пошти“, финансијске власти одузеле су 64 дозволе гостионичарима у Сарајеву због тога што нису платили трошаринске дажбине.

— Према „Зангстлији“ у Београду има 300 пекарских радионица и 600 продавница, где је запослено 1500 пекарских радника, чија се награда креће између 300 и 1.500 дин. месечно. Шегрта има око 309,

— Француска Народна скупштина примила је ових дана закон о укидању школарине за средње школе. Тим је остварена једна од главних тачака просветног програма грађанске левице .

— Решењем Министра шума и руда образовани су судови за ограничавање државних шума у: Жагубици, Краљеву, Ваљеву, Лозници, Пироту, Прокупљу, Андријевици, Улцињу, Штипу, Скопљу, Призрену, Приштини, Новом Пазару, Плевљу, Беранима и Косовској Митровици.

S SB BB 323

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15. АПРИЛА 1933. Г.

Стање Народне банке на дан 15. априла показује следеће промене: у активи, најважнија је поновна редукција зај-

У милионима динара.

А _X . ; ; | RU PI O) JI Подлога : 4

зло у xacaMa и в= стр. | 17584 1760.8) 1761.4) 1761.4) 1761,4

нова. у страној конети 6,3 0.8 2.2 4.7 5.8

девизе O e : 332.0| 206.5| 166.7| 1680) 1i64,3 ________Укупво · _||2006.8|1968.1|1930.4|1934.2, 1931.6 Девизе којо не ухазо у

подлогу · - ,. - « 86:4 1,9) 1041 12,5 9.3 Кован новаш:

у никлу и сребру 38,8! 139,9: 195.2 168.5| 178.4 Денонетизирано сребро 33.9 Зајнови;

на мекшца , . . . |965.6] 21119 2018,7| 2023.8| 2002.0

да хертије од вродн, 281.2 3448! 3306) 329.7| 329.8

Укупно 2252,8| 2456 8) 2349.4! 2353.6| 2331.3 Хартије од вредност 27.4| 154) 154. 154) 154

Ранији авансе Држави 1799.2) 1808.6| 1811.7| 1811.8) 1812.1 Привремени гванси | лав.

Држ. Благајни ,. .. 6000) 600.0) 600.0) 600.0 Вредности рез, фонда 77.8) 580). 582). 5821. 59:2 Вредности 06% фондова 2.9 7.9 7,9 7,9 7,9 Непокретности, завод за

израду новч, и намешта || 145.0] 1541) 157.0 1513) 15710 Разна актива... . 219). 21.6'" 502 522) 52,8

ПАСИВА

Капита |... 180.0! 180.0| 180.0| 180.0) 180.0 Резервни фонд . .: 821 19:3) 752). 114. та: Остали фондови ~ 4.2 8.6 9,6 96 9.6 Новчанице у оптипају 5172.2) 4712.1| 4563,8! 4558.0' 45037 Обгвезе по виђењу;

потраживање Држава 29,3| 135 122 6.71 4,7 жиро-рачуни Žž 326,3| 384.,.7 273,0 2892) 3041 рт | 60.9) 299 6| 608.5| 609.8) 642,7

Укупно . 416,5| 697.8| 883.8) 905.7| 951.6

Обавезе са pokKoM . 681.1) 1459.,4) 1286.4) 12836] 12612 Разна пасива . . . « 46,4 40,3! 180,1) 1574) 171.6 Оптицај пи обав. по виђ. ||5588.7| 5470 5) 5452 61 5463 81 545 5.3

мова, за 22.28 милиона на 2.331.3 милиона. Од тога смањени су есконтни кредити за 21.8 милиона на 2002 милиона а лом»

барлни за 441 хиљаду, тако да износе 329.29 милиона динара. У подлози имамо смањење девизног стока за 371 милиона на 164.35 милиона, док су валуте повећане за 1 на 5.85 милиона. Резерва злата је остала непромењена, тако да из носи укупна подлога 1931.67 милиона. Девизе које не улазе у покрине смањене су за 3.25 милиона а метални новац у касама Народне банке показује повећање за 10 милиона на 178.48 милиона.

У пасиви имамо нешто крупније промене: обавезе по виђењу су порасле за 45.8 милиона на 951.6 милиона, из следећих разлога: жиро-рачуни показују повећање за 14.97 милидна на 304.18 милиона, разни рачуни за 32.85 милиона на 6427 милиона, док је истовремено државно потраживање смањено за 1.909 милиона на 4.7 милиона. Обавезе са роком мање су за 22,49 милиона, вероватно због доспећа благајничких записа на 1261.2 милиона а разна пасива је повећана за 14,25 милиона на 171.68 милиона.

Све ове промене изазвале су пер салдо смањење онтицаја новчаница — највише због пораста жиро-обавеза за 54,32 милиона на 4503.77 милиона. Оптицај и обавезе по виђењу износе заједно 5455.38 милиона динара.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

Прва послеускршња недеља на београдској берзи (три састанка) показује да ни хосистичка тенденција није могла повећати интересовање наших берзијанаца. Послова је било само у 7%Инвестиционом зајму, 6%Беглуцима, Ратној штети, акцијама Народне банке док у осталим папирима уопште није било ни курсева. Па и код ових, у којима је рађено обрт је износио свега 832 хиљада према 1.7 милиона у прошлој недељи. Чврста тенденција из прошле недеље, која је повукла курс Ратне штете од 182— на 190— продужила сем после празника, те се курс поправио до 19 O. M. Ha 193— а

20. о. м. Ратна штета није нотирана. Упркос тој тенденцији

је обрт био минималан — са 198 хиљада, све само у промт роби. 7% Инвестициони зајам тргован је по курсу од 43.50 за 17 хиљада. Акције Народне банке имају такође мало чвршће курсеве, на 3.500—; и обрт од 35 хиљада, а акције Аграрне банке, које су се прва два састанка подигле на 194.и попустиле 20. о. м. на 193— а трговане су са 87 хиљада динара. 6% Беглуци су имали обрт од 195 хиљаде динара.