Народно благостање

Страна 270

18.IV. 19.-IV. 204. 7% Инвестициони зајам 43.50 — 6% Беглуци 31.875 3475. 32.125 21), Ратна штета 191.25 193.— Народна банака 3.500. — 3.500— = Атрарна банка 194— 194— 193—

На њујоршкој берзи наши су доларски парири имали следеће кусеве:

7% Блер 8% Блер 7% Селигман 4. априла 1933. 14.87 16— 14. 11. априла 1933. 13.50 16.25 15.50 18. априла 1933. 13.50 16— 17. А на париској берзи су нотирали: ИЗУМ 12.-IM: 13 ТУ. 4% из 1895. г. — 22.35 5% из 1902. г. 120— 113—— 1204.5% из 1906. г. ___ ___ 16 4.5% из 1909. г. 100— 105— 105—

5% из 1913. г. 22.35 22.90 22.25 4.5% из 1910. г. 102— 102.— 101.50

4.5% из 1911. Гг. —— 100. 10150 7ф% из 1931. г. 17.35 17.— 17.—

На београдској девизној берзи обрт је износио 3.39 милиона према 8.34 милиона у прошлој недељи. Највећи део отпада и у овој недељи на приватни клиринг са Бечом, који је износио 3 милиона динара. Курс шилинга је остао стационаран на 8.35. У боновима Грчке новчаничне банке трговано је свега за 31 хиљаду, а курс износи 41— Код осталих девиза обрти су били следећи: Лондон 165 хиљада, Париз 74 хиљаде, Њујорк 62 хиљаде, Цирих 45 хиљаде итд.

Због изједначења „примова“ Народне банке за све девизе на 28.50%, примећено је повећање понуда тако званих шалтерских девиза, што опет има за последицу смањење послова на „црној берзи“. Стварно су у последње време курсеви на црној берзи прилично попустили, пре свега због слабе тражње, тако да је приватни прим опао од 45% на 38% до 40%. И злато је попустило. Златник, који је још у марту тргован по 350— дин. по комаду, тргује се сада по 320—— до 322— динара у Београду, а у унутрашњости по 318-— до 320— У Цириху нотирао је курс динара почетком недеље 6.975; затим се је поправио на 7— шв. франака за 100.— динара.

ZAGREBAČčKA BERZA

Devizno tržište. Kursevi kod većine deviza su u padu. Naročito je oslabio Njujork, skoro za čitava dva poena. U privatnom prometu dolari se nude jeftinije, ispod Din. 80.— na kojoj su visini već duže vremena bili nekako stabilizirani.

Počevši od 19. o. m. Natodna banka je obustavila izmenu efektivnih dolara ze čekove. Verovatno u vezi sa padom kursa.

Efektno tržište. Nešto jača tražnja za Štetom uticala je na razvoj njena kursa, koji je u skoku. Na prvi dan zaključivana ie po 193.50—198.—, a u sredu po 197.—. U terminima palo je samo dva zaključka za ultimo maj po 193.—. Investicioni zajam ostao je bez posla. Samo je novac polagan 42.50. Agrarne obveznice tražene su po 22.50, a roba 25.—, takođe bez posla.

Dolarski papiri su potpuno zanemareni. 8% Bler je ponuda 36.50, a 7% Bler 35.—. Seligman roba 42.— bez novca.

Agrarna banka je pravljena par zaključaka po 188.—.

Deonice Trbovlja kanda su se ustalile na kursu od 135 do 140, Šećerana Osijek pravljena je po 110.— na kojoj je notici ostao i dalje čvrst novac.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 17

РОБНО ТРЖИШТЕ. Пшенипа.

И ове недеље је настављена хоса на северо-америчком тржишту пшенице и то у Чикагу нешто јаче него у Винипегу. Цене у Чикагу износе 64,25 дол. центи по бушелу, а у Винипегу 54,12 дол. центи, при томе је Манитоба тргована мање него прошле недеке и пораст цена је под упливом чикашког тржишта. У Аустралији и Аргентини цене су непромењене и њихова је роба нешто више извожена за Кину и Јапан, док европска тржишта јако притискују њихове раније извезене залихе. Тражња је била боља само из Енглеске и Белгије.

Средње-европско тржиште лабавије је. Гражња из Чехословачке и Аустрије је мала и купљене су мање количине из Браиле и Трста. На пештанској берзи тенденција је мало лабавија и цена износи 13,75 пенге за 100 кгр.

На домаћем тржишту опет су цене ове недеље у порасту, после постепеног пада који је почео половином прошлог месеца. Довози су мањи, а тражња од домаћих млинова је боља. Цене су за бачку околина Нови Сад и Сомбор, средње и горњо-бачку, потиску 208—210, горњо-банатску 206—208 и сремску 208—210.

Кукуруз.

И цене на тржишту кукуруза у Сједињеним Америчким Државама су чвршће, Цене у Чикагу су 33,40 дол. центи. У Аргентини су непромењене и износе у Буенос Аиресу 3,81, а у Европи мало лабавије. Цена Ла Плате на води 3,27. Дунавски кукуруз је тргован 2,95 хол. форинти. У Пешти тенденција непромењена и цена износи 6.95.

На домаћим тржиштима тражња је, као и прошле недеље, прилична. Једна немачка фирма и -даље купује веће количине шлеповске робе. Понуде су мање. Цена износи за сремски и бачки 64—66. 5

Јаја.

На тржишту јаја ситуација је још увек врло неповољна. Извоз је минималан и то: за Аустрију, Швајцарску, Шпанију и Италију. Аустријска влада донела је одлуку да нам смањи контингент за више артикала, међу којима су и јаја и пилићи, који се могу увозити само за 20% од количине предвиђене у 1931. год. Јаја су се за Беч плаћала 35 пара по комаду. У Швајцарску је извоз све мањи, јер се купују јаја само за конзервисање, а поред тога јако нам конкурише квалитативна холандска и белгијска роба. Роба је продавана франко Букс 54—55 шв. фр. по сандуку и то првокласна штајерска. За извоз у Италију изгледи су још неповољнији услед ниских цена на тамошњим тржиштима, м наша роба се плаћала 170—175 лира сандук франко Постојна. Француска нам за друго тромесечје није одобрила увозни контингент, а са Немачком стање је непромењено и није било посла.

На домаћим пијацама ситуација се није поправила ни појачаном тражњом пред ускршње празнике, а после празника тенденција је још лабавија. Док се прошле године за Ускрст плаћало јаје на београдској пијаци око 1 дин, сада се добија за 40—850 пара. На пијацама по унутрашњости цене су још ниже и крећу се од 25—35 пара по комаду, а негде и 20 пара. -

И код живине довози су били већи и цене се крећу од 83—14 дин. кгр. Било је нешто извоза за Италију и Дустрију. Ситуација ће се свакако погоршати због наступајуће сезоне за пилиће, чији су изгледи за извоз неповољни.

Марв патенте