Народно благостање

20 мај 1933. |

V. Bajkić

MARKSIZAM KAO

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 323

DOKTRINA I KAO

POLITIČKA AKCIJA |

— Povodom pedesetogodišnjice smrti Karla Marksa —

]I Marbs nije tvorac socijalno-demohratshe stranhe, JI Socijalno-demohratsha slranha i radničhi sindihati, III Nevidjeno blagostanje radnišiva posle rata. IV Suton marhsizma hao političhe akcije,

I Marks nije tvorac socija'mo-demokRratske stranke

Pedesetogodišnjica smrti najvećeg nemačkog sociologa Karla Marksa proslavljena je u „užem krugu”, na suprot praskavom i bučnom slavlju 100-godišnjice Getea, dugogodišnjeg vajmarskog ministra finansija i doonije prosvete, konzervativca, velikog pesnika, ali mnogo manjeg konstruktivnog mislioca od Marksa. Taj |e kontrast slika političkih :prilika u Nemačkoj. Marksova 50godišnjica može se danas obeležiti i kao godina sunraka marksizma kao političke akcije u Memačkoj i njezine krize u: celome svetu.

Kao časopis za društvena pitanja dužni smo da zabeležimo 50-godišnjicu Marksove smrti ı da ђасипо ро-: gled na istoriju njegove misli u tome razdoblju. |

Sin jedne porodice, koja je dala nekoliko uglednih rabinera, zajedno sa Marksovim ocem, Marks se spreтао za akademsku karijeru. Počeo je studirati na berlinskom univerzitetu gde ic mislio da se habilitira, ali ; је hrišćansko-romantično reakcionarstvo pod Fridrihom | Vilhe}mom IV bilo uzelo toliko maha i na univerzitetu. ! da Marks nije smeo ni tezu da podnese (jer je imao da |c ceni čuveni reakcionar Štal), već se na Drzu ruku dao. promovisati u Jeni, gde je tada Dilo najlakše doći do doktorske titule.

Svoje delo „Kapital” napisao {e Markš u Londonu, gde je živeo mnogo godina u izgnanstvu, u velikoj bedi, kao otac mnogobrojne porodice.

Danas je marksizam tako tesno vezan za pojam socijalne demokratije da je dobro da se podvuče, da Marks nije njezin tvorac kao političkog pokreta. Isto tako važi, da Marks nije ni tvorac socijalizma kao privrednog sistema. Socijalno-demokratska stranka је роstala pre no što se pojavio Marksov „Kapital”, a njegovo učenje proglašeno је za partiski program tek 1890 g., na kongresu u Goti. Tada je socijalno-demokratska stranka bila vrlo jaka. Ona |e porasla kao protivnica svaког (еогезапја. Опа је БИа Бипса Као ! Код паз пеšto docnije radikalna stranka), kojoj je prilazilo sve ono 540 је bilo nezadovoljno sa političkim, ekonomskim i SO cijalnim stanjem u Nemačkoj; svi nepriznati promalazači i relormafori, protivnici pelcovanja, nadrilekari i geniji, koji su očekivali priznanje od socijalno-denlokratske stranke, kao 560 је jednom kazao Mering ı Marksovoj biogratliji.

Marks nije ni prvi tvorac socijalističke doktrince, ali je ipak nepravedno identiticirati sa Marksom, sve one sanjalice o zajedničkoj trpezi sirotinje. Tu {e bilo više sentimentalnosti no. stvarnosti, dok |e Marksov sistem zasnovan na najobjektivnijoj studiji.

Od sviju Marksovih učenja najviše je парадпшо ono o Čisto ekomomskoj motivaciji ljudske delatnosti. То је tvrđenje svakako. bilo preterano; ali su baš protivnici toga gledišta poslednjih godina počeli da vapiju nad propalim moralom i ideologijom, nad otpadom sa-

vremenog čoveka od Boga, bližnieg, države, rođaka i nad njegovim utonućem wu grubi egoizam.

Od ekonomskih teorija Marksovih najvažnija je ona o vrednosti, koja je i suviše dobro poznata. Za praktičnu politiku pak najvažnije je njegovo sociološko učenje. Marks je tvrdio da kapitalizam nosi u sebi klicu svoje propasti. On se razvija u pravcu podele ljudstva u dve grupe: u onu 'kapitalista, kojih će biti sve manje usled sve veće akumulacije kapitala, i drugu, sve veću, Omu radničkog proletarijata. Položaj ovoga biće sve gori. On

će padati u sve veću bedu usled čega će najzad kapita-

lizam morati kapitulirati pred zajednicom.

Iz Nemačke je socijalna demokratija kao radničkopolitička organizacija prenesena u sve zemlje evropskog kontinenta, a delimično i dalje. Preko nemačke socijalne đemokratije |e marksizam kao politički program prenesen u druge zemlje.)

II Socijalno-demokratska stranka i radnički sindikati.

Postavljena na bazu klasne pripadnosti radništva

„socijalno-demokratska stranka je uspela da orgamizuje

većinu evropskog proletarijata. Sa razvićem industrije stranka {e postajala sve važnijim političkim faktorom. Za pristalice postojećeg poretka pojava jedne programatski — ако пе jasno i odlučno i taktički — revolucionarne

stranke bila je više no zabrinjujuća. Postojeći poredak

je pokušao da se brani represivnim merama. Nastaje gonjemnje socijal-demokratske stranke, naročito u Nemačkoj. Ali to nije dugo trajalo. Pokazalo se da se represivnim merama ne može da postigne nikakav rezultat. U ostalom represivne mere preduzete osamdesetih goOdina protiv socijalista mogu da se smatraju, prema sretstvima kojima se danas brani postojeći socijalni poredak u pojedinim zemljama, vrlo blagim. Demokratija, koja je tada slavila svoju pobedu u Evropi, nije mogla da se pomiri sa oštrim represivnim merama profiv socijalne de-

mokratije. Za to je najinteresantnija istorija socijalizma -

u Francuskoj. Francuska treća republika je država građanske demokratije. Njezina socijalna struktura odlikovala se — što delimično i danas važi — местот згедnje-posredničkog elementa, kome je francuska revolucija dala slobodu. To je buržoazija, u kojoj je osećaj

1) Nigde se Marksovo učenje mije tako rasprostrlo kao u agrarnoj Rusiji. Njegov „Kapital” je na nemačkom ugledao sveta 1867 о. а мес 1868 gp. tražila je jedna knjižara iz Petrograda njegovu sliku za prevod „Kapitala” (koji je ugledao sveta 1872 god.). Tada veoma sbroga cenzura mije našla za potrebno da zabrani pojavu Marksovog „Kapitala”. Odobrenje za štampanje mobiviisano je sledećim rečima:

„lako ije pisac, po svome ubeđenju, punokrvan socijalist, i ako cela knjiga mosi socijalistički karakter, ipak, s obzirom da

ona nije pristupačna svakome, i da je sačuvan karakter naučnog 2; dokazivanja, oglašava komitet za nemogućno, da se prevodilac “

i izdavač sudski gone”.