Народно благостање

Странз 324 UDIO (EDI

svojine razvijen do hipertrofije. Ni u jednoj zemlji nije postojeći poredak tako osetljiv na svaki pokušaj slabljenja, a toli ukidanja, privatne svojine, kao u Francusko]. Ali za to ipak socijalizam nije gomjen, on je kritikovan, često izmišljenim argumentima, ali se on nesmetano razvijao.

Postojeći poredak prelazi iz jedne krajnosti u drugu. Obustavljajući represivne mere, pokušava on karitativnim merama da odvoji radništvo od njeglovih vođa i da ga skrene sa revolucionarnog puta. Brentano se vraća iz Engleske i publikuje svoje klasično delo o razviću radničkog pokreta u Engleskoj, gde su mudri konzervativci uspeli putem predusretljivosti prema radništvu da spreče prelaz socijalističke zaraze preko Okeana. Brentano organizuje pokret za radničko zakonodavstvo. Traži se pravo koalicije za radnike, priznanje tarifnog (kolektivnog) ugovora, pravo na štrajk, ustanovljenje ureda za posredovanije u socijalnim sukobima itd. Mladi Kaizer stavlja se na čelo pokreta i za kratko vreme Nemačka dobija najnapredmije radničko zakonodavstvo. Ono je u početku XX veka naročito preko nemačkog zakona o radnjama reciprirano: bilo takoreći od celoga sveta.)

Mere, kojima je postojeći poredak hteo da podmiti radmištvo, ostale su bez ikakvog efekta; socijalna demokratska stranka je bujno napredovala u Nemačkoj i u drugim zemljama.

Sociialno-demokratska stranka je doprinela stvaranju proleterske klasne svesti; ali je za razviće radništva, kao zasebne organizacije sa socijalnim i političkim značajem, mnogo više pomognuto pravom koalicije nego propagandom socijalno-demokratske stran. Za to je najbolji primer Francuska. Zakonom od 1884 god. priznat je pravni karakter sindikatima isključivo iz želje, da se izvede organizacija poljoprivrede, koja je tada bila u velikoj krizi, koje zbog amerikanske konkurencije, koje zbog propasti vinograda usled raznih parazita. Francuski poljoprivrednici još ni danas nisu organizovani onako kako je to u susednim zemljama, ali se na osnovu tog zalkoma, razvio radnički sindikalizam u neverovatnom obimu, a što je najgore sa gledišta francuskih Ккопхегуануаса, 10 је да је sindikalizam zarazio i sve ostale privredne redove, koji ni po marksovoj teoriji ne bi mogli da pripisuju sebi karakter društvene klase. U literaturi se obično smatraju sindikati kao sretsivo u rukama radnika da pojačaju svoj položaj prema poslodavcu pri tarilnom ugovoru. Međutim, nama se čini, da sindikati imaju mnogo veći politički značaj. Ono što

1) 1919 g. Brentamo je, živeći povučeno u Prinu, bio pao prvi put u životu u veliku duševnu depresiju. Pokušaj mrinogsobrojnih prijatelja i učenika da ga razvedre nisu uspevali. Profesor Loc, njegov najstariji i najverniji učenik, predložio mi je, krajem 1919 g., da ga posetim i da pokušam da ga razvedrim, pošto sam i ja imao sreću da spadam u mali broj njegovih najomiljenijih učenika. Zatekao sam ga odista u velikoj depresiji. Šetajući se s njim po vrtu starih hrastova Brentano је 122оуопо rečenicu, koja mi je zamrzla krv u žilama: „Dragi Bajkiću, meni se čini da sam celoga svog veka govorio neistinmu па katedri”, ukazujući na ogromne promene u radničkom zakonodavstvu, a naročito u stvaranju državnih ureda za posredovanje u SOCIjalnim sukobima. Čini mi se da se je razvedrioO, kad sam mu kazao, da ništa od onoga, čemu nas je on učio, mije palo, na profiv njegovo učenje je danas minimum socijalno-političke savesti sviju vlada na svetu. Radničko zakonodavstvo, kako ga је on propovedao, može se naći danas i u zemljama, kojc su u prvim počecima industrijskog razvića.,

У ПОНЕО СИА Бе ; Бр. 2!

nikad ne može jedna politička organizacija, naime да пи-

vuče sve pripadnike |edne klase u svoje redove, to su postigli radnički sindikati. Celokupno radništvo je moralo biti učlanjeno u sipdikate, ne samloi zbog pritiska moralnog od strane organizovanog radništva, već i zbog toga 510 је poslednjih godina sama država priznala sindikatima izvesne javne funkcije, na pr. obavljanje Osiguranja itd. Sindikati su izveli organizaciju radništva bez ostatka, ali su oni u isto vreme ostali glasačka vojska. Nemačka socijalna demokratija nema ni дезе ти upisanih članova od ukupnog broja glasova, koja |e dobijala na izborima. Te su glasove dali sindikati. Glavna karakteristika. razvića od 1900 god. je kooperacija između radničkih sindikata i socijalno-demokratske stranke. Jedni druge dopunjuju, usled čega je socijalno~demokratska stranka postala najvažniji politički Iaktor u Nemačkoj. Sindikati ne vode politiku, već daiu glasove, a socijalno-demokratska stranka vodi politiku uvek s Ciет да izvuče što veće koristi za radništvo. Nije radništvo. preko sindikata uspelo da savlada poslodavca. već preko državne vlasti, zahvaljujući sve većem uticajt socijalno-demokratske stranke na nju.

Samo dva primera. Naši se čitaoci sećaju da je Kenz sa velikim brojem ekonomista proglasio pad engleske funte, u. septembru 1931 god. kao jedini način za ublažavanje privredne krize u Engleskoj. Cene и Бпојезкој bile su vrlo visoke i time sprečavale izvoz. Uzrok visokkih cega bile su visoke nadnice. Pa kako nije bilo nikakvog socijalnog ni političkog faktora u Engleskoj, Koji bi bio u stanju da pridobije sindikate za obaranje nadпса „опда је обагашје fimte bio jedini način da 5е роsredno postigne taj cili. To je pitanje vrlo pregledno: izradio u jednoj brošuri francusko-trgovački altaše i Londonu Žak RueP). Drugi primer |e Nemačka. Tamo je Briningova vlada sastavljena od socijalne demokratije i centruma morala da pristane na obaranje nadnica u Neтаској, јег је toi smatrano kao uslov dellacije, a ova kao uslov aktiviranja nemačko-trgovinskog bilansa radi isplate reparacija.

TII Neviđeno blagostanje radništva pos'e rata

Za vreme rata svuda je ojačao uticaj radnišiVa. Snabdevanje zaraćenih zemalja bilo je u rukama radništva. Najmanji štrajk ili sabotaža vodili bi gubitku rata. Zbog toga su mu sve vlade morale ugađati. U Francuskoj je za ministra naoržamja došao socijalist Alber Toma, sa zadatkom, da proširi zakonodavstvo u korist radništva. Ministrovanje Albera Tome može se obeležiti periodom velikog poleta radništva u Етапсивkoj. Socijalističke stranke su u zaraćenim zemljama bile u početku rata u velikoj dilemi: po programu one SH imale putem sabotaže i štrajka da ometu rat. Umesto toga one su svuda glasale za ratne kredite. "Time su one došle и bliži dodir sa ostalim građanskim- strankama; bezdan je premošćen. Socijalizam je sarađivao na upravi naroda na bazi kapitalističkog privrednog sistema.

Za vreme rata inaugurisana radnička politika: Osmočasovng dnevnog rada i sve veće nadnice imala је posle rata još veći polet. Pojavljuje se međ radništvom u celome sveta blagostanje, kakvo nisu poznale mase nikad u prošlosti. UU Americi svaki drugi radnik ima svilenu košulju, a svaki treći automobil. Nadnica kod izvesnih vrsta kvalifikovanih radnika iznosi |oš deset gOdina posle rata 17 dolara, odnosno 1.000 din, Svuda

1) Vidi u „Narodnom Blagostanju” br. 1 i 2 o. 9. (dr. Milan Žujović: Nezaposlenost u Engleskoj).

а Е