Народно благостање
a
| 20: мај 1933 0 ња и самосталност занимања; оне зависе од односа "у коме сарађују у приходу лични рад и капи, · тал. Претпоставјљало се да је код малих прихода, од _ нарочите важности рад, код већих прихода обадва чиниоца, тај рад и капитал суделују у једнакој; | мери, а код великих подузећа претежно капитал. Према томе општа нормална стопа износи 2,5%;| · али за првих 80.000 круна спушта, се до 0,5%, а за - приходе веће од 140.000 повећава се +7. Овде имамо прогресију не према величини прихода, већ као резултал тежње да се рад и капитал имају разноврсно да оптерете.
Иста идеја опажа се, макар у мање згодном облику пи код наших стопа основног пореза, за пре“ дувећа, радње и занимања. Ове стопе износе трема врсти предузећа. од 4 до 10%. Али се ипак не сматра, да је наш: основни порез за. предузећа, радње и садгостана занимања прогресиван. _ Француска · предвиђа, за шедуларни порез на непокретности (ЈЕ · за вемљарину и кућарину) пропорционалну стопу. Али закон дозвољава /одонтак од пореске основице и камате по дуговима, и извесну квоту за сваког члана, фамилије. Према томе исти катастарски при ход оптерећује се по различитој стопи, у зависности од висине ових одбитака, То значи да се примењује тако звана, сакривена, прогресија, али прогресија не само према величини прихода, већ у зависности и | од других чињеница. |
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
У потледу француских стопа за шедуларни порез на предузећа треба имати у виду да њему подлежу не само неакциснарска предузећа, него и' сва привредна друштва (у Француској за ова дру- | штва: није предвиђен, као што је код наси у Чехословачкој, посебни порески облик). Због тота је пореска стопа, течевине пропорционална и износи 15%. (амо за мала шредузећа (са приходом мањим од 50.000) предвиђена, је регресија.
Из горе наведених елементарних пореских принципа, следује, да на, наше допунске прогресивне стопе не треба, гледати као на неки сурогат пореза на укупан доходак. Ови порези постали су прогресивни стицајем околности и њихово дејство нема никакве везе са дејством једне прогресивно пореске стопе.
IV. Појачање неравномерности наслањањем нових дација на реалне прогресивне порезе
Тиме се не исцрпљује негативно дејство данашњег система непосредног пореза код нас-у светлости начела правичности. Наши непосредни порези служе као основица да задужење разним другим порезима. И ту св обично узима допунски порез, (претежно или заједно с основним порезима) који. има прогресивну скалу, за основиду чак и порезима, који сами имају прогресивну скалу. Тако се на пр. порез на. нежењена лица наплаћује само према за дужењу дотичног пореског обвезника допунском порезом, Ни у другим дажбинама не узима се као база, само основни него и допунски порези. Тако се даље допринос наплаћује од основног и допунског пореза, по прогресивној скали 1—8%. То исто важи и за школарину. Она је у томе отишла, још: даље, јер код ње не само да, је предвиђено прогресивно (одно= сно регресивно) оптерећење већ се узима целокупна
„сије и конструкције у опште“
6 Страна 327
сума основног и допунског пореза по свима облицима једнот пореског обвезника.
Мето то важи и за самоуправне прирезе. Међутим ни по основкој идеји приреза ни према општој пракси у иностранству, прирези као допунско опте-
грећење за рачун самоуправних тела, не смеју уно-
сити никакве поправке у стање оптерећења, за рачун. државе, Примена прогресивне скале на нове дажбине које имају за пореску основицу наше реалне порезе (основне и допунске) не може се сматрати као сретство за побољшање нашег пореског тема. Палпротне! У осталом ни остале особине | ова, по укупном дохотку, које се могу да примене реалне порезе, нису код нас озакоњене. То важи на пр. ва минимум за егаистенцију коги је предвиђен само код земљарине (до !.000 динара ослобађа. се допунског пореза).
У, Несиладности пореске тарифе.
Друга једна особина прогресивне скале наших реалних пореза, која не може да издржи критику, лежи у чињеници да сваки порески облик има, своју засебну скалу, различну од осталих, и друго, да, свака има засебан максимум. Код допунских пореза, па земљиште и предузеће израђена је на један наг чин, а код куђарине на други. У скали прогресије палази-се знатно олакшање код кућарине. а све зтраде са приходом до 10.000 дин. предвиђена, је једна Croma, O/L 10%. Али на приход од земљишта пи предузећа нашлаћује се 9%. ако приход не надмалпује 2.000 динара; преко 2.000 до 10.000 стопа, износи 2—9%. Веће стопе важе и за приход од предувећа преко 2.000 динара и то од 3—4. 5%. Различитим темпом напредују пореске стопе и за приходе преко 10.000 динара.
Првобитна разлика између максимума оптерећења дспунским порезом била је већа: максимум код вемљарине износио је 17% на приход шреко 150.000 динара: за зграде био је 10% за приход преко 70.000, а. за предузећа 12% за приход преко 150.000. Доцније је сва разлика ублажена, тиме што
је максимум допунскот пореза на земљиште смањен.
са 8,5% на приход преко 100.000 динара.
Кад се (већ приступило увођењу трогресивне пореске стопе: код реалних пореза, онда би једино правилна била код допунских пореза једнообразна, скала. Отопе тих пореза треба да буду у пуној саг гласности са нормалним стопама основних пореза, што значи да се не би могла смањити стопа код п0јединих облика, вбог изузетних привредних прилика. Ако је основни порез за земљиште и зграде пред“ · виђен у истом ивносу, зашто да код допунског по“ реза стопа буде различна у погледу висине, шрогре“ Само би код пореза, на предузећа могле бити равличне, као што је у Чехоеловачкој. Пошто је већ у стопама основних пореза, истина у доста. несавршеном облику, вођен рачун на учешћу рада и капитала у разним облицима привредне делатности, није ни најмање било потребно поново примењивати то гледиште и у допунским порезима. Према томе стопа допунских пореза 88 предузећа могла би да се изједначи са стопама оста-
'лих допунских облика.
виа