Народно благостање
Страна 362 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 23 улогу. У Немачкој на пр. оно издржава само још 1357 од сто. стране. Упркос томе раднички синдикати и велики део социнезапослених. |јалних политичара настоје, да се ти остаци очувају, и да се
Али да се осигурање против незапослености одржи и: рата у повољним приликама поновно изграде. То захтева » у малом опсегу биле су потребне велике реформе. У свим, Друштво за социјалне реформе, које је раније било мероземљама било је смањено трајање помагања и износ помоћи. удавно у свим социјално-политичким питањима. Али ипак, У Немачкој је већ- 1930. смањено трајање помагања од 52 изгледа, да се неће моћи запречити потпуна. ликвидација осина 45 недеља, у 1931. на 26, а у 1932. на 20. У Енглеској гурања против незапослености, бар у Немачкој. У извесним је смањено у лету 1931. од 52 на 26 недеља. У Аустрији у законским предлозима немачког Министраства финансија априлу ове године од 30 на 20. Осим тога у свим земљама, и Министарства рада предлаже се ломагање незапослених био је износ помоћи смањен делимично за 40—50 од сто. још искључиво из средстава државе односно самоуправних тела. бажније било је то, да се и код осигурања почео ЈАНО на тај начин, каже се у тим предлозима, могуће је, принцип помагања по потреби. У Немачкој је у прошлој го-! |да се незапосленима осигура за читаво време незапосленоста
дини трајање помагања од 20 недеља подељено у два дела. "бар једна минимална помоћ. Осим тога, да је то оправданије.
Први од 6, а други од 12 недеља. У првих 6 недеља прима не- |и са гледишта морала, јер код паралелног постојања оси-
запослени редовну помоћ, а у осталих 14 само знатно сма= њену, т. 38. помоћ против кризе и то само у случају велике потребе. Слично је било и у Енглеској. С тим је овде практично укинут принцип осигурања. У Немачкој где је финан-
сиско функционисање осигурања против незапослености нај-.
јаче угрожено, постоји покрет да се и његови остаци од-
ва
НОВЧАРСТВО
— Федерална Резервна Банка у Њујорку снизила је 25., маја дисконтну стопу од 3 на 2 и по од сто. Сутрадан је уследило смањење дисконтне стопе Федералне Резервне Банке у Чикагу од 3 и по од сто на 3 од сто.
— Лендербанка је закључила 1932. год. са добитком од 1,22 милиона франака према 1,06 милиона у год. 1931. п не дели дивиденду.
— ЏПорвешка Народна банка снизила је дисконтну стопу 24. маја ов. год. од 4 од сто на 3 и по од сто. Стара стопа била је у важности од !. септембра пр. год.
— Холандска емисија 3 и б-месечних благајничких за: писа у износу од 55 милиона форинти била је преуписана за 65,12 милиона.
— Reconstruction Finance Corporation je ovlašćena роsebnim zakonom da može upisati 50 miliona dolara akcija osiguravajućih društava.
— Dosadašnji članovi upravnog odbora Deutsche Bank,
und Discontogeselischait Oskar Vaserman i Teodor Frank, oboпса Jevreji, saopštili su bančinom nadzornom odboru da krajem tek. poslovne godine žele otstupiti sa svog položaja. Vaserman je bio već 21 godinu jedan od najuticajnijih članova upravnog odbora banke.
— Od početka svog rada u februaru 1932 do 22 maja ov. god. Reconstruction Finance Corporation podelila je 2440 miliona dolara pomoćnih kredita, od čega je već vraćeno 512 miliona.
— Између Енглеске и Бразнлије воде се преговори O мобилизацији замрзлих енглеских потраживања у Бразилији; Енглези пристају на плаћање у скриптима, који би се могли трговати на лондонској берзи.
— Велики немир, који је после америчке инфлационистичке опасности 00 ухватио холандску форинту престао, је. Од 15. до 22. маја одлив злата холандске новчаничке банке износио је само 140 хиљада форинти. Француски франак, који је у данима кризе нотирао у Амстердаму 9,81 пао је опет на 9,77 (паритет 9,757. Новчанична банка није тре-,
бала да предузима никакве Па Е Што: се тиче Швај- ;3
царске врше се још увек преко иностранства купње злата у сврху домаћег тезаурирања. У трећој недељи месеца маја износи одлив 76 милиона франака. И ако је то за 50 од сто
БАВЕШТАЈ!
гурања и државне помоћи, краткорочно незапослени пролазе много боље од оних који су незапослени дуго времена.
Осигурање против незапослености, које је башу кризи морало да оправда своје увођење није се у њој могло одржати. Али с друге стране данас је јасно, да се држава мора старати за обезбеђење незапослених.
x
з о
СЛУЖБА
| него у другој, ипак је сасвим ненормалан. Упркос томе "констатује се опште смирење духова.
— Талијански министар финансија Јунг рекао је у једном говору приликом годишње скупштине Земаљског удружења банака, да је потребна даљна концентрација у банкарству. Отварање нових филијала није дозвољено. Уједно је препоручио банкама: највећи могући ликвидитет, пошто је то једини начин да се преброде данашње тешкоће. Осим тога док владају овакве прилике саветно је, да се избегавају сви шпекулативни послови.
— Преставници свих професионалних организација новчаних завода из целе земље имали су 25. ов. мес. у Београду своју конференцију, која је била наставак конференције, која је одржана 22. прошлог месеца у Загребу.
На овој су конференцији у Београду саопштена мишљења, која су поједини преставници Удружења банака дали Одбору, одређеном при Министарству трговине и индустрије, по питањима, која се тичу рада на сређивању наших кредитних прилика и новчарства. При овоме се могло констатовати, да су ова мишљења, са извесним дивергирањем, ин-
"дентична.
— У Шведској је продужен закон о укидању златног
"важења до 30. септембра ов. год.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Дефицит у швајпарском буџету за 1932/33 годину износи око: 100 милиона швц. франака. Дефицит у буџету за 1933/34 год. цени се на 150 до 180 милиона и због тога је питање покрића тих дефицита постало врло актуелно. Влада намерава у првом реду повећати порез на дуван и алкохолна (пића и повећати порез на принос од капитала. Осим тога врло је вероватно да ће бити ударен ванредни једногодишњи прирез на доходарину код доходака већих од 10 хиљада | франака.
— Амерички конгрес је, посебним законом укинуо златну клаузулу у свим приватним и јавним кредитним уговорима у Сједињеним севроамерчким државама. Како је познато она је била де факто укинута изјавом америчке владе да ће своје дугове хонорирати у депресираним доларима.
— У Сједињеним Североамеричким Државама повишена је доходарина на дохотке до 8 хиљада долара од 4 од
7 | i