Народно благостање

Страна 356

metna i u svakom slučaju nemogućna, kod kukuruza bi pak bilo mesto širokoj intervenciji, ali je država stala na gledište neintervencije. Ostavlja tržište kukuruza svo= joj sudbini. Zna se i zašto.

Za rešenje sudbine Prizada pre svega potrebno je da se još sada bude načisto s tim hoće li se današnji težim neintervencije održati i u idućoj kampanji. Pri tome treba: uzeti u obzir sve eventualnosti. Treba računati sa mogućnošću cene Žita: posle žetve i od 60 din. Ta je cena do sada redovno unosila tako uzbuđenje u narod i službene krugove, da se ni kod nas, a ni u ostalim agrarnim zemljama, vlade inisu mogle da ogluše o mezađovoljstvo proizvođača i u poslednjem trenutku se prilazilo intervenciji. |

АП ако 5е1 za taj slučaj odlučila neintervencija, onda: je logička posledica. ukidanje svakog monopola trgovine u korist Prizada. To je upravo ne samo logička posledica, već imperativna potreba. Jer monopol pretpostavlia i mogućnost njegovog svestranog iskorišćavanja. Inače monopol sprečava privatnu inicijativu.

Po sebi se razume da to ne znači ukidanje Prizada, već samo ukidanje svake i najmanje olakšice prema pri-

нАГОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

vatnoj inicijativi, na koju onda pada zadatak unovčenja :žetve. | |

MI Drugi razlog postojanja Prizada

Prilikom lanjiske diskusije o unovčemju žetve mi smo istakli preferencijal kao okolnost koja Prizad čini neophodnim. To je bio |edan od razloga za osnivanje . sličnih organizama u susednim zemljama. Ta se teza obogatila jednim novim dokazom iz naše spoline trgo- | vinske politike u ovoj kampanji, dokazom koji još nije bio predmet diskusije u javnosti i koji zbog toga nije li-. kvidiran. Mi smatramo da teška i velika odgovornost zlo- | upotrebe preferencijala sa šljivama za Italiju nije još konzumirana. |

Preferencijali imaju za posledicu stvaranje više cena ш zemlji. Preferencijali su uvek kontingentirani, a to znači, да зе зато ograničena količina, preferencijalom privi'Jegisane, robe može da koristi njime. Ako ie ukupni izvozni višak veći od sviju kontingenata u preferencijalu,· onda se stvaraju u najmanju ruku dve cene: za kontingent i za slobodan izvoz. A ako ima više raznih preterencijala, onda može čak biti više cena. Problem podele , kontingenata međ proizvođače je jedan od najvećih sa kojim ima da se bori država poslednjih godina; i sa pra- | vom je u odlukama međunarodnih organizama, koji пе, stoje daleko od Društva naroda, kazano da su preferencijali izvor korupcije. Danas vlada princip da su svi građani pred zakonom jednaki i zbog toga se ne može preferemcijal drugačije iskoristiti do u interesti svijti pro | izvođača. За gledišta savremenih ustavnih načela педо- | pušteno je postojanje dveju ili više cena za једап 54 proizvod istog kvaliteta. Ne sme se dopustiti da jedan , · proizvođač dobije bolju, a drugi lošiju cenu. Koristi od preferencijala treba da se podele međ sve proizvođače; | a kad god ima jedan deo robe koji se mora izvesti po

i 53 T ž ia: - | - 15 у ~ e зен

Бр. 23

paritetu svetskog tržišta, onda se taj zahtev može izvesti samo na dva načina: ili unašanjem preferencijalnih 'koristi u cenu, ili izvozom ipo ceni izvoznog pariteta svetskog tržišta, a koristi od preferencijala da se na drugi način podele međ proizvođače (na pr. olakšanje poreza i t. d.). Prvi način može se izvesti samo putem monopola izvoza u korist jednog državnog ili državom kontrol. organizma, jer uračunavanje sviju preferencijala u cenu napred povlači izvestan rizik, Pre зуера ако bude viška za izvoz preko prelerencijala, onda 5е јеdinstvena cena može održati samo pod uslovom, da se iz državnih sretstava da premija u iznosu prosečnog preferencijala i onome деји, koji se izvozi po рате svetskog tržišta. Drugo, iznos prosečnog preferencijala,

·| sa kojim se ima da operiše pri kalkulaciji, {e veličina,

koja se može (do kraja kampanje da izmeni silom prilika. ! treće, pojedinac ne može to da radi zbog velikog rizika.

Podela koristi preferencijala među proizvođače preko cena može da se izvede samo pod pretpostavkom da ceo izvoz prođe kroz |ednu ruku, tako da ova inkasira ceo preferencijal. Taj posrednik ne može biti komisionar, već kupac.

I drugi način iskorišćavanja preferencijala pretpostavlja takođe da se ceo ppreterencijal inkasira od države, a to pak znači da sav izvoz mora proći kroz jednu ruku.

Protivnici Prizada treba da budu načisto s tim, da je međunarodna frgovina hranom poslednjih godina iz I= snova izmenila svoj karakter. Izgubilo se svetsko tržište. Pre rata i izvesno vreme posle rata postojalo je |edno centralno svetsko tržište, na kome |e mogla biti prodana: svaka količina. Njegova cena bila je merodavna za sve. Kalkulacija cena'na svakom mestu na kugli zemljinoj bila je vrlo prosta stvar. Danas je sasvim drugo stanje. Hiperprodukcija je učinila da se ni po svetskom patitetu ne može da proda uvek svaka količina. Svetsko tržište se razbilo. Postoji za svaku prijemnu i otpremni stanicu zasebna kalkulacija. Transportni troškovi su sve veći u odnosu prema cenama, tako da je na većim odstojanjima trgovina nemogućna. Pri ceni od 100 do 150

„din. stvara se transportni preferencijal u korist susednih

država. Tek preko 200 din. može se eventualno prodavati na većim odstojanjima; cena preko 200 din. omogu-– ćila je Austriji poslednjih dana da Кир: Кападзки pšenicu. |

Današnje cene u Srednjoj Evropi su sasvim пепогmalne. Sa sasvim duucom situacijom bismo imali računati, ako bi u idućoj kampanji bila cena najmanje 120 din. Problem je mnogo lakši. Ali pri ceni ispod 100 din., koja je manja od carina u nekim zemljama i preterencijal od 20 din. igra veliku ulogu. A preferencijal, kao šio rekosmo, stvara anarhiju u zemlji, ako se po пјети ne može da izveze ceo višak.

Pod ovakvim uslovima govoriti o kakvoj slobodnoj trgovini neozbiljno je. Ne može se ostaviti slučaju da on prevaljuje preferencijalne ceme, jer bi baš po pravilima dobre kalkulacije bilo nemogućno da ga privatna inicijativa sprovede proizvođaču.

...

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

R. G. DUM & CO.

повпоововцоногвпопомаотпвенрешииомннин— '“»чтптичвртивучттне

жавнанинкницо ламакаваллаза жапзаипастана

VOMpenmı У ико МА,

ама пе чионивовимннимиилчовемичицвеникнинчимнампииинчинлвинивнан и не

о азнимавамљанмимиччнњи; а ита етијитакмјатијмиитејијии пунјијитиунтитији ита нтилијита нтији|нјијијнјији мјеји ијнји нај ијнј нв —= ме А зуи Алајије 45 је јама НАД Ља авамчинанљмкнанивњиномни мажам пон :

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА : БЕОГРАД ЗАГРЕЂЊ :

Берислевићњекно 7.

783