Народно благостање

3. јуни 1933,

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

Страна 357

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ.

= Крајем априла изгласан је у

Шта смета провођењу ин- америчком сенату, а после флације у Америци неколико дана и у представничкој кући т. зв. The InilaНоп ВН. То је закон о који су се жестоко ломила копља и који даје председнику Рузвелту овлашћење да може повећати оптицај новчаница за 3 милијарде долара. Будући да новчанични оптицај Федералних банака сада (26. маја) износи 3 милијарде 221 милион долара, то би извођење овог програма значило колосалну инфлацију. Због тога читав свет чека са највећим интересовањем што ће сада да предузме председник Рузвелт. До сада није ништа урађено ако не узме у обзир, да су Федералне банке у прошлој недељи купиле на берзи око 25 милиона долара државних облигација. Ову меру је министар финансија Вудин карактеризирао као почетак инфлационистичке политике у смислу горњег закона. Али у ствари та мера значи само једно продужење прошлогодишње политике појачања ликвидитета банака, које у главном и имају државне облигације, и која је у прошлој години проузроковала често веће недељне куповине државних облигација са стране Федералног система, него што је горња. На пр. у трећој недељи месеца маја пр. год, порастао је сток државних облигација код Федералних банака од 1385 на 1466 милиона долара, дакле за 91 милион. Узме ли се још у обзир да је у прошлој недељи, кад је купљено 25 милиона долара државних облигација смањен менични кредит за 28 милиона долара и да је оптицај новчаница од 3 милијарде 350 милиона долара 10. маја пао на 3 милијарде 221 милион 26. онда је сасвим преурањено говорити о некој инфлацији у Америци. Шта више, може се мирне душе рећи, да међу већ проведеним мерама претседника Рузвелта преовладавају оне дефладионистичког карактера. јер, једна од најглавнијих његових мера је редукција државних расхода у сврху уравнотежења буџета. Инфлационистички планови су привукли сву пажњу тако, да је остало скоро кепримећено, да је средином марта изгласан закон о редукцији плата државних чиновника за 2 до 15 од сто, да су смањене потпоре бившим ратницима за 400 милиноа долара и да остале уштеде предвиђене у томе закону износе око 350 милиона долара.

Ми не знамо у којој ће мери у идућим месецима бити проведени инфлационистички планови. Желимо само да наведемо извесне моменте из задњег времена, који ће у сваком случају деловати као запрека наглој инфлацији. За финансиског саветника америчке владе именован је професор Спраг, бивши саветник Енглеске банке, који је познат као ванредан стручњак у валутним питањима. И ако је он додуше присталица умереног проширења кредита, противан је великој инфлацији. Надаље министар финансија Вудин познат је као велики противник инфлационистичких мера. Осим тога у заједничком комуникеју Рузвелта и Шахта каже се, да незапосленост треба сузбијати проширењем кредита, али да оно мора да уследи по једном међународном плану за мобилизацију јавног и приватног кредита за продуктивне циљеве. Изгледа дакле, да Рузвелт јасно види опасност од проширења кредита само у једној земљи. И ако би оно — што у осталом није сигурно — путем повећања цена с једне стране изазвало извесно оживљење коњунктуре у самој земљи, на другој страни би повећање цена отежавало извоз тако дуго док депресијација валуте не би компензирала пораст цена. Према томе изгледа да ће Рузвелт сачекати за провођење инфлационистичких мера у најмању руку Лондонску конференцију. Али постоје и други, чисто технички разлози, који | онемогућују нагло провођење инфлације. Америчка влада може да уведе у оптицај одобрених 3 милијарди долара прво продужењем куповине државних папира на берзи. Будући да су банке главни имаоци државних обвезница то значи, да би се повећали њихови депозити код Федералних банака, односно њихов ликвидитет, али тим је привремено створена само јача база за проширење кредитног волумена. Да кредит продре у привреду и тиме испуни своју задаћу, потребно је, да је привреда приправна на узимање кредита. За сада не постоје никакве гаранције, да ће привреда у истини искористити те кредитне могућности. Познато је да ни у прошлој години то није уследило и да се због тога изјаловила Хуверова политика проширења кредита.

Према томе остаје само други начин, наиме финансирање великих јавних радова кредитима Федералних банака, ако се Америка не одлучи да један део буџетског дефицита покрије штампањем новчаница, али то је с обзиром на горе | наведене мере за санацију буџета, мало вероватно. Додуше . Рузвелт има овлашћења за провођење великих јавних радова (изградња електричне централе Мускл—Шалс, пошумљавање, изградња зграда за државне установе, градња путева итд.), али у новије време често се пише у америчкој штампи, |да је за извођење тих радова потребно доста дуго времена. 'Искоришћавање нових кредита Федералних банака могуће је | само постепено у току дужег периода времена. Због тога је, дакле, могуће, да и кредити за финансирање јавних радова не буду имали инфлационистичко дејство као ни кредити Рефико, који су укупно од фебруара 1932. до краја априла 1933. износили 2.260 милиона долара.

Ових дана налази се у Грчкој комисија стручњака Финанч сиског одбора Друштва Народа, која има. да проучи њену економску и финансиску ситуацију. На основу извештаја те комисије повешће се између Грчке и представника њених страних поверилаца преговори о уређењу службе њених страних зајмова. Преговори ће започети средином ов, мес. у Лондону.

Познато је, да је Грчка једна од најзадуженијих држава у Европи. Дуг иностранству износи око 2400 милиона шв. франака, од чега 90% отпада на државу. У 1931 49% целокупног износа ишло је за плаћање службе дугова иностранству. Извоз Грчке пао је у прошлој години за 50% по вредности, приход од т. зв. невидљивих позиција платежног биланса, наиме од туризма, емигрантских дознака и возарина трговачке морнарице, пао је услед опште депресије за 4050%. То се морало одразити на златној и девизној резерви | Грчке Народне банке односно на драхми. Од септембра 1931 |до априла 1932 пао је девизни сток за око 2 милијарде драхми, златно важење је напуштено, а драхма пала на 50% своје вредности.

Интересантно је дакле видети како се у таквој ситуацији држала Грчка у погледу својих страних обавеза, То се види из извештаја Међународне финансиске комисије У Грчкој за 1932.

Већ у марту 1931 није Грчка Народна банка по налогу владе смела да да Међународној комисији потребне девизе за трансфер интереса и амортизације за зајмове који су до-= опевали ! априла. После протеста Комисије и притиска из Лондона и Париза дозвољен је трансфер, али само за интерес и то по обрачуну у депресираним фунтама и ако су заје

Грчка и њени страни повериоци

пне лишевниттетиолаоценнетнитња НЕБИ IE III TRI