Народно благостање

Страна 358 |

MOBH били са златном клаузулом. Извршено је дакле само делимично плаћање. Али то је било и последње. У буџету | за 1932-33 који је примљен у мају 1932 нису били предвиђени | кредити за амортизацију иностраних зајмова, а одобрени _ кредити за плаћање интереса узевши у обзир депресијацију | драхме обезбеђивали су само плаћање 25% интереса. Али Грчка Народна банка није давала никакве девизе. Код купона доспелих ! априла 1931 енглеска и француска државна, благајна доплатиле су за зајмове са енглеском и француском, гаранцијом потребну разлику, која је износила 3,7 милиона | француских франака. Грци даље нису плаћали нити су могли платити. Кад би у потпуности хтели одговорити својим обавезама према иностраним повериоцима био би потребан ' износ од 7 милијарди садашњих драхми годишње, а читав буџет износи нешто више од 11 милијарди. Осим тога девизне резерве новчаничне банке потпуно су испрпљене. Ма

У септембру пр. год. био је закључен споразум о трансферирању 30% интересне службе и износа од 3,7 мил. фр. франака за горе споменуту позајмицу енглеске и француске владе. До извршења споразума није дошло. У 1932 Међународна финансиска комисија исплатила је свега 192,0 милиона драхми према 1433,5 милиона у 1931.

Кад је Шалдарис дошао-на власт почетком марта ов. год. два најтежа питања била су: уравнотежење буџета и. регулисање иностраних дугова. По примеру Бугарске и Румуније позвао је и он стручњаке Финансиског одбора Друштва Народа да испитају финансиску ситуацију, да би са страним повериоцима имао објективну базу за преговоре. Колико се до сада зна Грци ће тражити потпун мораторијум трансфера и плаћања за 3—5 година, а уз то и редукцију камате за 40—50%. Што се мораторијума тиче тешкоће неће бити кепребродиве, али више је него сигурно да редукцију камата неће сада добити.

Интересантан је међутим случај са краткорочним зајмом, који је у априлу пр. год. добијен од Њујоршке банке Шпејер у износу од 7,5 милиона долара уз 60% камата плус 1% провизије, Тај је зајам доспевао 10 маја 1933. Влада је хтела да га третира као и остале зајмове, али су ипак поведени преговори и с горњом банком је већ закључен посебни споразум. Зајам се пролонгира за годину дана, камата се своди на 3%, провизија се укида, а такође и златна клаузула за капитал и камате. Како се види то је велики успех. Али, код других зајмова сигурно неће ићи ни тако брзо ни тако лако.

После велике банкарске кризе Немачка је била наредила да туристи путујући у иностранство смеју понети само 200 марака. Та је уредба касније тако измењена, да је за путовања у Аустрију било дозвољено понети 1000 марака. Последица тога била је огромно повећање туризма у Аустрији. Приход од њега цени се у прошлој сезони на 300 милиона шилинга. У чланку о шилингу („Народно Благостање"“ бр. 45/932.) наш уредник || указао на велики значај овог прилива девиза за стабилизапију шилинга. Велики део дефицита у аустријском платежном билансу био је на тај начин покривен. Положај Аустријске Народне банке био се тако поправио, да је Аустрија била у стању, да као једна од првих земаља укине велики део девизних ограничења.

У почетку ове недеље, напротив, Немачка је девизне прописе у погледу туристичког промета са Аустријом сасвим изменила, наиме, одређено је, да се у будуће за туристичка путовања у Аустрију има плаћати виза у износу од 1000 ма-= рака: Привредна штета од овога је огромна за Аустрију. да би немачки туристички промет донео Аустрији

___

Конфликт између и Аустрије због туристичког промета

Мат + • “Узмимо

ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 23

„ове сезоне исти приход као и прошле, то значи да аустриј-

ски девизни биланс губи ове године 300 мил, шилинга. То је више него два пута толико колико ће износити нето приход

из лозанског зајма, за чије реализовање Аустрија готово.

годину дана прави највеће напоре. К томе долази и штета коју имају поједине покрајине као Тирол, који делимично живи од туризма. Немогуће је да те покрајине, сада, на почетку сезоне, надоместе немачке туристе са посетиоцима

Ha других земаља.

Према вестима аустријских новина, (које ми, због за-

„бране увоза аустријске хартије увимамо из немачких листо--

ва), аустријска влада проучава евентуалне протумере, у првом реду ограничење немачког увоза. Ми мислимо да ће та умера саму Аустрију теже погодити него Немачку. Тачно је, да је аустријски трговински биланс према Немачкој пасиван, али аустријски извоз у Немачку износи готово 18 од сто целокупног аустријског извоза, док немачки извоз у Аустрију износи само 2 од сто целокупног немачког извоза.

Узрок немачких одлука лежи у политичким диференцијама између Долфусове и Хитлерове владе. ;

Због тога мислимо да ће се конфликт моћи тешко одстранити, док се год политички: положај у Аустрији не

прашчисти. Због Долфусове забране избора до следеће јесени,

не можемо знати какав је, у ствари, данас однос снага између појединих политичких партија. Долфус мора на левици да рачуна са опозицијом социјалне демократије, која је додуше ослабила, јер радије трпи једну Долфусову него национал-социјалистичку владу.

С друге стране, показали су последњи општински избори у Инсбруку, код којих су национал-социјалисти добили готово 41 од сто гласова, колика је њихова снага у Аустрији.

ћи смо у току задњих месец и по дана неколико пута писали о тезаурирању злата у Енглеској и осталим западно-европским _ државама.

Према најновијим вестима из Лондона злато тезаурирано само у Лондону од 15 априла до 15 маја износи 21,2 милиона фунти.

Огромно тезаурирање злата у Лондону

Постоје само још два слободна тржишта за злато Лондон и Париз. Најглавнији интересент за злато је међународни флуктуирајући капитал, који је због наводне несигурности швајцарског франка и холандске форинте напустио Швајцарску и Холандију. Тај је капитал у тако јаком страху да он под било каквим жртвама тражи апсолутну сигурност, а ту му пружа једино злато. Због тога се радо одриче камате и плаћа премију на злато. Ова је половином маја износила у Лондону 8 до 151, пенса по унци чистог злата. Тек гласови о заплени тезаурираног злата у задње време, а и беспрекорно функционисање златног важења у Француској смањила се унеколико тражња за златом у Лондону, тако да је премија 25 маја износила само 55, пенса по унци. Осим тога ни Вапк ој Епојапа ни енглески Интервенционистички фонд нису хтели да плаћају тако високе премије.

Познато је, да је тезаурирање за рачун Швајцарске и Холандије проводи искључиво у Паризу и Лондону, јер ни једна ни друга земља не дају злато за домаће тезаурирање. Швајцарци и Холанђани купују фунте односно француске франке и њима купују злато у Паризу односно Лондону, то врши притисак на курс швајцарског франка и форинте и швајцарска и холандска новчанична банка присиљене су да извозом злата интервенишу у корист одржања курса своје валуте, јер је већ неколико месеци постало правило, да се девизе

на држе. Тако ове новчаничне банке и ако посредно, ипак i

алиментирају домаћу тражњу за златом. На тај начин изгу-