Народно благостање

Страна 394 О

republikanska opozicija, nego i sve veći broj članova demokratske stranke dolazi do uverenja, da su punomoći, koje su date pretsedniku Ruzveltu više plod partisko-političkog zanosa, nego dobro promozsSanih državnih potreba i interesa. To najjasnije pokazuje brzma s kojom su ta punomoćja davama sa strane kongresa, a i njinova radikalnost. To bi bilo raspoloženje · kod onih, koji su trezno mislili ili koji su se bar ohladili, ali ma još jedna grupa mezadovoljnih, a to su svi oni krugovi, koji su vrlo zainteresovani za inflaciju, jer u prkos velikim ovlašćenjima pretsednika Ruzvelta u pogledu inflacionističkih mera, o njima još nema mi traga u Sjedinjenim severoameričkim državama. Federalne banke su na pr. od 1 do 8 ov. m. kupile oko 50 miliona dolara državnih obligacija, ali je za isto vreme smanjen novčanični oplicai od 3203 na 3163 dakle za 40 miliona do-. lara, a eskont za 26 miliona. | |

Može se reći da čitav kongres stoji u latentnoj Opozičiji prema prefsedniku. Zakonski predlozi ili se ne uzimaju u pretres ili se unošenjem novih odredaba nastoje ograničiti ovlašćenja eksekutive. Kongres svim silama nastoji da ponovno dobije u svoje ruke odlučan uticaj na vođenje i unutrašnje i spoline politike i na donošenje svih mera ai pogledu suzbijanja kri-. ze. U tom pogledu interesantan je slučaj sa 50%-tnim smanje- ' njem penzija bivšim ratnicima koje je predlagao Ruzvelt, a koje, je Senat smanjio na 25%, iako se pre mesec dana većina senata neslužbeno izjasnila za 50%-ino smanjenje. Osim toga sve se veća opozicija podiže u Senatu protiv t. zv. Industrial Recovery MBill-a, naročito protiv njegove odredbe da se preduzećima, koja ne budu odgovarala odredbama zakona u pogledu količme proizvedene robe, radnog vremena itd., može oduzeti pravo rada. Industrija preko svojih ljudi u Kongresu traži kao odštetu za ograničenja koja joj sprema novi zakon, povećanje uvoznih carina, pa čak i potpunu zabranu uvoza za izvesne artikle.

Ujedno je počela u štampi kampanja protiv pretsednika Ruzvelta, prebacujući ти da ubija državni kredit nalazeći pokriće za preduzete mere i one ikoje još namerava preduzeti, izvan budžeta, kako: bi 1 jula mogao predložiti Tiktivno uravnotežen budžet za 1933/34 godinu. Zbog toga opozicija u Sematu zahteva da se одтаћ роуеде деђаја o načinu finansiranja programa za reorganizaciju industrije, koji će iziskivati oko 3 milijarde dolara.

Poznato je da je pretsednik Ruzvelt nameravao da traži od Kongresa naročite punomoći za pregovore sa evropskim zemljama dužnicama o regulisanju ratnih dugova a i naročite punomoći za pregovore u cilju smanjenja carinskih barijera, ali je. odustao od toga videći situaciju u Kongresu. Dakle kako se moglo očekivati u američkom narodnom predstavništvu nastao ie preokret. Ono nastoji da ponovno dobije dizgine u ruke, koje je pod uplivom izbornog zanosa bilo ispustilo. Konsekvencija, koja iz tog preokreta nastaje za pretsednika Ruzvelta je ta, da u buduće neće moći da preduzima nikakve mere, koje se ne bi slagale sa voljom većine Kongresa. | zbog toga je više nego | sigurno, da će veliki deo pretsednikovih ovlaštenja ostati samo | na papiru. |

==. —— |J \avoustu 1906 god. našla se Srbija iznenada u carinskom ratu s Austro-Ugarskom. Pa Ккаko je trgovinski ugovor s Austro-Ugarskom bio na osnovu klauzule najvećeg povlašćenja, osnovica celokupnog uvoza iz ;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

iostranstva, to je carinski rat sa Austro-Ugarskom ceo uvoz stavio pod režim opšte carinske tarife, Čiji su stavovi bili ogromni. Od jednom su sve države, koje su bile zainteresovane u uvozu u Srbiju, zatražile od srpske vlade da se otpočnu odmah pregovori za zaključenje novih trgovinskih ugovora. Kao svaka vlada tako je i tadašnja srpska bila okružema većim brojem partijskih ardenata, stručnjaka za trgovinske ugovore, koji su na ovu bogatu priliku za duže bavljenje u inostranstvu uz masne dnevnice, gladili svoje brčiće. Plan je bio gotov. Ali je vlada napravila debeli potez crvenim plajvazom preko toga plana. Jedan od ministara zapitao je: „Zašto moraju svi pregovori za trgovinske ugovore da se vode u inostranstvu? Ako je to pitanje prestiža, ima ga i Srbija. Zašto se i tu ne uvede naizmeničnost, jer što |e pravo jednome, treba da je pravo i drugome?”.

|I vlada odluči da saopšti svima zainteresovanim državama, da

je potreba mnogobrojnih pregovora istovremeno onemogućila Srbiji da pregovara drugojačije do u Beogradu. I tako. je vlada uspela da čitav niz trgovinskih ugovora zaključi u Beogradu starajući se da razočarane ardente obešteti kišom ordenja izdejstvovanih kod sviju angažovanih vlada (što je u ostalom diplomatski uzus).

Pre nekoliko godina pisao je jedan strani, visoko stručni, ekonomski časopis, da niko ne ume tako vešto da izabere momenat i mesto za vođenje trgovinskih pregovora, kao što je to slučaj sa nekim jugoslovenskim ekspertima. Oni znaju tačno gde se najbolje živi u kom godišnjem vremenu.

Ove su nam misli prošle kroz glavu kad smo pročitali, da u Beogradu zasedava komisija za pregovaranje jugoslovensko-austrijskog trgcovinskoge ugovora. Ovi su pregovori mogli biti vođeni i u Londonu, ali je sa gledišta našeg prestiža, a naročito državne kase i našeg bilansa plaćanja, veoma prijatna

' konstatacija, da se u jednoj međunarodnoj stvari jedanput i u

Beogradu razgovara.

Ali nam je ta radost pokvarena drugom jednom vešću, naime, da je sedam — i još jedanput sedam — fumkcionera beogradske opštine ofišlo u Bazel, da pregovara sa tamošnjom bankom o produženju roka isplate zajma od 26 miliona švajcarskih franaka, koji ističe 1 septembra t. g. Ne razumemo pre svega šta će sedam delegata za tako jedno prosto pitanje O Droduženju roka. Ne bi trebalo. više delegata ni onda, kad bi se zaključivao kakav komplikovani finansiski ugovor, kao što је na pr. bio onaj sa Blerom od 1922 сод.

Ali nas još mnogo više iznenađuje saopštenje da зе орština deranžira u Bazel, umesto da pretstavnici banke dođu u Beograd. Švajcarsko bankarsko društvo, o kome se ovde radi, ima mnogobrojne interese u Jugoslaviji, kao što su „Snaga i Svetlost” za prodaju električne energije Opštini grada Beograda, Električna centrala Fala na Dravi i t. d. Direktori tog: poduzeća vrlo su često u Jugoslaviji. Jedan od njih, i to baš onaj koji je vodio pregovore s opštinom, gotovo više je u Jugoslaviji no u Cirihu. Da je banka pozvana na pregovore u Beograd, ne bi se ustezala da da sletstva tom pozivu.

Pre izvesnog vremena čitali smo u beogradskim „OpŠtinskim novinama” jednu interpelaciju na opštinski sud zbog neumereno visoke dnevnice” koju je dobio bivši pretsednik opštine takođe za jedan put u Bazel do iste banke. Ako interpelacija treba da ima dejstvo, koje je imala u ovom slučaju, onda je potrebno da revidiramo. pojmove. |

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. :: ПРЕЂЕ 5

WHBHHHHMHEHEMBH

ата аи сива шина нин син киннневиниввивниневенцавванннее-анннннннвиниванаввининннавиниминннашнининннинннаневаннимннмннмн

| (s. OXJNM & СО. ::: Кнез Михајлова 59.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД ЗАГРЕЉ Њериславићева 7. :

кинивавнаднинннпниннвнининлиннинкининлнни-—вигнанвиваанзимазнаннининаннапакинининнинлиннннии пишинивилчиннонвнинишнввааининианиавно