Народно благостање

17. јуни 1933, ) у духовној Кад се каже да би пропаст света значило пропаст материјалне културе, онда то значи уништење путева, железница, зграда, фабрика, њива, машина, справа итд. По себи се разуме да социјални слом данашњег друштва, као најгори могући свршетак данашње привредне депресије, не би ни у ком случају довео до уништења. материјалне културе. То би био тежак задатак за човечанство, све и кад би се решило да руши и ништи материјалну културу. Ова је много стабилнија од социјалног поретка, много отпорнија према социјалним пертурбацијама. Остаће све велелепне зграде, све железнице, бродови, аероплани, болнице, све. фабрике, њиве, сав алат неокрњен. Ма колико да социјалне пертурбације изгледају страшне оне су, са гледишта развића човечанства, епизоде. Најгорн облик социјалног поремећаја није ништа друго него померање у нмовинским односима. У том се исцрпљује најстрашнији социјални поремећај. Што се тиче људских жавота, — а човек је најдрагоценије добро на земљи, — њих најмање тражи социјални поремећај. Много веће жртве те врсте тражи рат.

Лондонска конференција не спасава човечанство. Све,

што се може. рећи да она спасава, то је данашњи капиталистички режим и данашњи социјални поредак,

6. јуна објавила је Немачка привремени трансфер-мораторијум за све дугове према иностранству, као и за приход од хартија од вредности, некретнина и т. д. Он ступа у живот !. јула тек. год. Изузети су само краткорочни дугови, који су регулисани већ постојећим уговорима и текући робни дугови. Целокупни немачки дугорочни дугови иностранству износе 16 милијарди марака. К томе долазе још 4 милијарди марака страног капитала уложеног у Немачкој, тако, да читав износ капитала, који пада под удар новог закона о мораторијуму трансфера износи 20 милијарди марака односно 350 милијарди динара. То је највећи износ који је икад у свету дошао под мораторијум трансфера. Упркос томе одлука немачке владе није изазвала никакво нарочито узбуђење. Она је наиме већ дуже времена очекивана. Знало се, да је златна и девизна резерва Рајхсбанке од њеног највећег износа после стабилизације од 3 милијарде 78 милиона марака крајем јуна 1930. г. пала на минимални износ од 280 милиона марака 31. маја ов. год. Осим тога да је трговински биланс за прва четири месеца тек. год. активан просечно само 44 милиона марака месечно према 94 милиона у истом периоду прошле године и да би морао бити 80 милиона марака месечно да осигура трансфер службе страних дугова. Курсеви немачких хартија од вредности само за кратко време јаче су пали. Берза је већ дуже времена есконтирала немачки мораторијум трансфера. Шта више курсеви главних папира већи су сад него пре годину дана. Дозов зајам бележио је 6. јуна ов. год. у Њујорку 58 од сто, према 42 од сто пре годину дана; Јангов зајам 39 од сто према 27 од сто. 6 и по одстотне облигације Сименса 53 од сто према 39 од сто и 7 од стотни зајам Шталферајна 38 од сто према 21 од сто.

Овде се ради о једном чистом мораторијуму трансфера, а не мораторијуму плаћања. Поједини дужник мора и даље као и до сада да плаћа у маркама новооснованој кон"_верзионој каси при Рајхсбанци, али која је према Рајху аутономна. У новим. преговорима са повериоцима, који ће се поцетком јула повести у Лондону, биће уговорено хоће ли и повериоци ући у управу конверзионе касе и хоће ли се сакупљен износ од око | милијарде марака годишње ставити Рајху на расположење. У Немачкој се мисли, да би се тим износом могао финансирати план владе за набавку рада и да би се повериоцима могле издати облигације које носе ка-

Немачки трансфер-мораторијум за дугорочне дугове

EA BEE Fy U ETS TE VO |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393

/ мату. Техничком провођењу овог плана стоји на путу огромни број поверилаца који често потражују врло мали из|нос. Осим тога мисли се на трансферирање тог износа пу'тем допунског извоза.

Од начелне важности су били преговори у Берлину како ће се у будуће уопште поновно вршити трансфер. Поз. стоји сагласност у томе, да је то једино могуће, ако Немачка постигне одговарајући вишак извоза. Али неке земље поверпоци, Холандија, Енглеска, а нарочито Швајцарска, изјавиле су, да су оне већ сада највећи потрошачи немачке робе и ла Немачка може лако да им плати дуг из активног салда трговинског биланса с њима. Због тога се не може од њих захтевати да и даље купују и плаћају немачку робу, кад Немачка са своје стране онемогућује трансфер њихових потраживања. Мораторијум трансфера оправдан је једино према Сједињеним Североамеричким Државама са којим Немачка има знатно пасиван трговински биланс. На први поглед изгледа захтев оправдан и проведив. Трансфер би могао да се проводи на тај начин, да прве три земље девизе за плаћање немачког извозног вишак задрже и тиме плате „немачке повериоце.

Али упркос томе не може да се реши питање TDaHCфера билатералним путем. Прво не би било оправдано, да се читав вишак девиза код ових земаља употреби за исплату дугова, јер у вишку извоза садржана је велика количина сировина, које Немачка мора да увезе и плати. Управо, само

се по. билансу плаћања може да цени моћ трансферирања

једне државе. Уосталом немачки вишак извоза- у Швајцарску компензиран је у целости или, највећим делом, пасивношћу туристичког промета на штету Немачке, а према Холандији пасивношћу биланса транспортних трошкова. Осим тога не може се никад тачно знати, какав је биланс плаћања између две земље, Немачки трговински биланс са земљама из којих увози сировине знатно је пасиван. Те земље нису у стању да од Немачке купе толико индустријских артикала колико јој продаду сировина. За плаћање ових сировина Немачка треба да има извозне вишкове у другим земљама. А ако се ти вишкови употребе у целости за плаћање њених дугова дошао би у опасност увоз сировина, а тиме и вишак извоза у друге земље.

Из свега тога следује, да је прва претпоставка за резнење кризе трансфера опште укидање протекционистич- | ких мера, које ће омогућити земљама дужницама повећање “ извоза. Али, онда се не може очекивати брзо решење.

Наш уредник је у своме реферату на конгресу Међународне тргованчке коморе у Бечу тврдио, да су нагомилани инострани дугови подунавских земаља тако велики, да нема довољно извозних добара да се одржи служба дугова чак кад би постојала и потпуно слободна трговина. Служба дугова може једино сукцесивно да се предузме. Али проблем трансфера је нерешив, ако се аутаркизирање земаља поверилаца настави. Прва етапа у решењу овог проблема лежи у одлуци Лондонске конференције у питању: светска привреда или аутаркија.

Sva nastojanja pretsednika Ruzvelta da pre mpočetka Londonske monetarme i ekonomske konferencije pošalje američku

| predstavničku kuću i senat ma ferije nisu imala. uspeha. Oba doma zasedaju i dalje. Tim ie a prvom redu donekle sputan u radu pretsednik ı njegova vlada, a onda i američka delegacija na londonskoj konferenciji, јег će je narodno pre{stavništvo stalno kontrolisati a i vršiti uticaj na nju. ' "_ Меаинт najgore je to, da se sve jače zatežu odnosi između pretsednika s jedne strane i kongresa s druge. Ne samo

Slabijene Ruzveltove pozicije u Americi

Koper er ri yur a ri aa SI WTA SPa rez