Народно благостање
Страна 392
ДОГАЂАЈИ Нигде још нисмо прочитали ПОВОЉНО мишљење о изгледима ' Лондонске конференције; напротив из целе светске штампе избија крајњи скептицизам. Ништа природније! Од 1925 г. само се прирсђују разне, ширг или уже, међународне економске конференције ради лечења светске привредне депресије, доносе резолуције, од којих ниједна до данас није приведена у дело. Нема неуспелије међународне акције од Светске привредне конференције у мају 1927 г. у Женеви! -
Ми смо 1929 г. тврдили да ће свет да изгуби сваку веру у ефикасност међународних економских конференција. То је и наступило. Није потребно да човек посећује ове конференције, — довољно је да пажљиво чита извештаје о њима — па да види да оне обично иду путем, којим пролазе великим делом и национални проблеми у појединим земљама. Као што унутрашња политика има своју терминологију, своје пароле и управо свој језик, тако је и са међународним економским конференцијама. Али том се језику не може ништа да замери, то су одличне мисли и лепе речи. Зло лежи у томе, што су те резолуције постале циљ уместо да буде етапа. Као што се у унутрашњој политици све више
велики проблеми свршавају на великим говорима у парламен-
ту, тако је и са међународним економским конференцијама. Гррепоручује се на пр. обарање даринских и других баријера циркулацији робе, људи и капитала; обарање цена, _ стабилизација валуте итд. све су то идеалне ствари. Али се нажалост у томе исцрпљује рад конференција. Оне не улазе у проблем остварења тих постулата, што је битно, јер често није тешко пронаћи лек, већ га спровести. Лако је рећи, да треба ухватити везу са Марсом, питање је како да се то оствари,
А што је најгоре, међународне екон. конференције су неуспеле због тога, што немају свога органа који би резолупије спровео у дело. После њиховог разилажења претвара се међународна атмосфера у један низ суверених националних држава, код којих преовлађује економски национализам. Међународност није ни факт ни фактор, међутим за сузбијање економског национализма потребно је
да постоји исто тако једна јака сила. Потребна је међуна-
родност као наддржавни фактор, који би водио међународну политику, пошто држава природно води националну.
Лондонска конференција почела је на исти начин као и све раније: свака држава тражи међународно решење проблема који њу дави. Са завршетком начелне дебате секретаријат ће расподагати читавом збирком постулата појединих држава. Тако на пр. државе, које желе да сачувају
златну валуту, проглашавају стабилност валуте као битан
услов (чак као једини) за лечење светске привредне депресије. Дужне државе оглашавају регулисање дугова — ратних или мирнодопских — као први услов. Великобритански емпајер чини све могуће резерве у погледу обарања царинских баријера. Аграрне државе траже подизање цена сировина и пољопривредних производа. Очигледно је да се на овакав начин не може доћи до резултата, јер ниједан од тих захтева за себе не би могао добити велику већину из простог разлога, што би решење сваког постулата за себе претстављало жртву једног броја држава у корист других. Код оваквог стања мора и посматрач, који није оптерећен песимизмом из прошлости, да буде скептичан у погледу резултата Лондонске конференције.
Али то никако не значи да је она у сваком случају осуђена на неуспех. Може нам она донети изненађења, Стање
вор неки од говорника у начелној дебати.
БЛАГОСТАЊЕ __
у свету је одиста тако, да га ни најлакомисленији држав= ник не може олако да узме. У таквој психолошкој ситуацији могао би државник великог формата, који заступа коју велику државу, једним потезом да доведе до позитивних резултата. -
Проблем светске привредне депресије има да се бори са оним истим тешкоћама, са којима се боре велики нациовални економски проблем, У извесном броју демократских држава страх од примања личне одговорности доминира код одговорних фактора. За то је школски пример начин, како се решава буцет у Француској последње две године. Знају Француски парламентарци да се дефицит може да уклони на два начина: смањењем расхода и повећањем прихода. Али би свака од ових двеју мера налагала жртве велеком броју људи: смањење расхода разним титуларима пензија, плата и помоћи од државе; а повећањем прихода пореским обвезницима. Ови су интересенти удружени у врло моћне организације, тако да је за парламентарца врло велики ризик упадање у немилост код једне од тих организација. Ради изласка из светске привредне депресије потребно је да државе почну са подношењем жртава, јер само преко тих жртава могу да се очекују користи — али које не морају наступити, Треба свака делегација ла се врати кући са читавим низом обавеза и са надом, да ће оне донети користе целоме свету, јер оно што треба да одлучи конференција — према препоруци припремне комисије — то је обарање царина, смањење или праштање дугова итд. Све су то жртве са националне тачке гледишта. Према томе ако конферен-= дија треба да успе, онда треба да се поднесу националне жртве у корист једне међународне ствари, која ће ако наступи=— посредно или непосредно да користи свима државама. Такво гледиште се не може да помири са национализмом. Национализам сматра себе за крајњи циљ. Њему је међународност душман, а национализам је данас у пракси готово у свима земљама, јер са националне тачке гледишта национални егоизам (а то је економски национализам) — није ништа неморално ни за осуду.
Ето ту лежи тешкоћа решења, међународног проблема светске привредне депресије.
По себи се разуме да технички успех Лондонске конференције не значи у исто време и економски успех, Код социјалних болести обично постоји велики број лекова, који се препоручују. У ствари сви не могу да лече. Према томе ако резолуција садржи лекове, који нису ефикасни, онда ни успех конференције као такве не гарантује успех у лечењу светске привредне депресије.
Ми ћемо у идућим бројевима критички да проучимо мере које је препоручила припремна комисија стручњака.
А ако. не успе конференцијаг На то су дали већ одгоПрви говорник, г. Даладје, казао је да је у том случају угрожена цела наша цивилизација. Други су говорници рекли да се онда враћамо у хаос, у коме је била земља пре но што је Бог створио свет. Има више од годину дана како се сви говори на међународним приредбама, који имају за циљ економска питања, завршавају прорицањем да продужена економска криза ВОДИ у пропаст.
Ми нисмо тога мишљења. Пе наша цивилизација се дели у духовну и материјалну. Духовни напредак је условљен материјалним. Само су богати народи имали велике: успехе у науци и уметности. "Материјална култура
је услов за духовну културу и цивилизацију. У материјалној
култури је човечанство направило много већи напредак, но
~