Народно благостање

\

17 јуни 1255. vanja izvoznika. Ono što čini biće slobode trgovine devizama to je arbitraža. Toga nema ni kod jednog oblika klitinga.

Kod privatnog kliringa je meizbežno da se formiraju razni kursevi u raznim klirinzima za istu valutu. Pošto je obračun vezan sanio na dve države, to je mogućno da macionalna valuta prema jednoj državi pokazuje čvrstu tendenciju — usled pasivnoslii irgovinskogz bilansa "а prema drugoj t+tendenciju a la bes, usled aktivnosti trgovinskog bilansa. 1 tako je товисло da valuta jedne iste države ima toliko isto kurseva izračunalih na bazi zlata — Imcoliko ima klirinških sporazuma s inostranstvom. To је posledica parcelacije bilansa plaćanja. A vihtinac posuvraćenosti, do koje dovodi ипо, Је пи сјени da sa jačunjeni aktivnog trgovinskog bilansa slabi valata!i

_ УН Котрептасца Китпо је ипао једло пол упо дејафуо: srozavanje Spolj-

ne trgovine. Međutim ono što se od njega očekivalo od sfrane-

država за pasivnin trgovimskim 'bilansom, naime izravnanja trgovinskog bilansa, nije se postiglo; uvek je bilo salda. Trebalo је dakle tražiti nov način za izravnavanje trgovinskog bilansa. U Zapadnoj Evropi već je bila uzela mah neman koungentiranja uvoza. To je svakako neposrednije i efikasnije sretstvo za smanjivanje uvoza. Dok je kliring podunavski pronalazak, dotie |e kompenzacija jedna kombinacija od zapadno-evropskog kontigentiranja i kliringa, (jedan od malo artikala Које родиnavske zemlje |oš uvoze iz Zapadne Evrope). Kompenzacija |e isto Što i kliting, ali manje komplicirana i mnogo neposrednijeg dejstva. To je u stvari trampa, koja isključuje novac. „Prema пјој је Киптпо amarhističan. Kod kompenzacija je uvek obezbeđen 100%-ini ıeciprocitet vrednosti razmenienih dobara. Kompenzacije su još mnogo sigurnije sretstvo za gušenje spoljne trgovine, one su siguran put u autarhiju.

Viit Ponovno iransteritanje dužnin stima је (кодујазко-рониск, уес ргодикстопо-рон ска ргобјет

Podunavske zemlje su prošle kroz teške iperipetije, ali kao da se u poslednje vreme vaspostavilo. izvesno smirenje na obalama Dunava. Sa monetarnog gledišta pobolišanje |e neosporno, valute su mmogo stabilnije, по što je to na pr. slučaj u Americi ı u Severno-evropskim državama itd. Pojavljuje se izvesno stišavanje na celoj liniji, prilike se stabilizitaju i smiruju se duhovi. Celokupna atmoslera je mnogo :prijatnija, a zemlje po kazuju mnogo Боји minu.

Da nije to tišina u oči bure?

Ne. Meni se čini da su podunavske državc na putu ka konačnom smirenju. To ne znači i ka blagostanju. Naprotiv nivo života podunavskog stanovništva opada, dohotci su sve manji, To smirenje nije znak povratka u prošlost. Ono ne pretstavlja sistem od juče, već od sutra. Podunavske države ulaze u novu lazu privrednog života, koja je do pre kratkog vremena smatrana za šimeru, one ulaze u autarhiju.

НАРОДНО БЛАРОСТАЊ

Е Страна 389 daje više velike brige. Uzrok stabilizacije u podunavskim državama leži u njihovom progresivnom altarhiziranju. U autarhiji пета fluktuacije kupovne snage novca, — sem alo se ne pravi inflacija. A stabilnost novca je dokaz da |e ponova vaspomstavljena ravnoteža bilansa plaćamja, koji su u 1932 g. bili tako strahovito ispreturani, U podunavskim državama je bilans plaсапја sveden na trgovinski bilans, kako je io konstatovao Vaš komitet za proučavanje monetarnih prilika u njima. Trgovinski bilans pak opao je za 70%. Tako brzo iščezavaju ekonomske transakcije s inostranstvom. U ostalom obrt deviza kod podunavskih zemalja mnogo je manji, no Što je ekonomski promet među njima, zahvaljujući kliringu i kompenzacijama. Kliring i 'kiompenzacija ne znaju za devize, jer tu iu opšte ne interVeniše novac — Već se dugovanja i potraživanja kompenziraju. Deviza se pojavljuje još samo u prometu sa državama sa kojima ne postoji kliring — i iz drugim motiva, i ako uvek opadajući (kao što su turizam itd.). Obrt u devizama rapidno opada tako da se može mirno rači da neće proći dugo vremena, a da 'родипаџзке zemlje neće uopšte poznavali platežni promet preko granice.

Posle ovoga nameće se pitanje kada će podunavske zemlje da tramsleriraju. sume potrebne za isplati stranih peve}ilaca.

Prilikom obustave traniera poverioci podunavskih zemalja često: su ih pitali, kud se dede silno zlato koje su one dobile zakliučujući u inostranstvu dugoročne 1 iratkoročne zajmove, jer su zemlje poverioci te zajmove isplatile dužniku u zlatu ili zlatnim devizama; dok zlatne rezerve podunavskih novčaničnih banaka nisu ni u najpovoljnijim momentima ni izdaleka bile tako velike. Podunavske države su odgovorile da je majveći deo povučenih ikredita upotrebljen za isplatu robe kupliene u inostranstvu. Time je još jedanput potvrđena stara istina Političke ekonomije, da se krediti povučeni iz inostranstva realiziraju putem uvoza robe i da svaki povučeni zajam iz inostranstva pretstavlja doptihnskt kuовупи зпаои zemlje dužice ti inositranstvii, Isto je tako staro pravilo da se dugovi u inostranstvu mogu ilaćati samo dopunskim izvozom robe. Prema tome ртоБет translera dugova inostranstvu |e u stvari problem povećavanja izvoza.

Naravno da danas nije ništa lakše no ргаудапје neplaćanja inostranstvu nemogućnošću iZzVOZA. Kod podunavskih zemalja izvoz ne зато ада зе пе роуеćava, već, šta više, opada. Prema tome po današnjim prilikama je isključena repriza translera za isplatu stranih poverilaca. | _ | "Dime su države dužnice okončale spor sa SVOJIm

| poveriocima.

Izvoz podunavskih zemalja u prvoj četvrii 1930—1933 бод.

| | Даја ___Madjarska Poljska Rumunija Čehoslovačka Jugoslavija ; | SO || | 1930

miliona 108) miliona 108 miliona 1230 miliona 1080 miliona је miliona +

šilinga | 100 репбе | 100 zlota 100 leja 100 kruna | qo0 |Члата| 100 1 četvit 1930 450 100,0 219 100.0 658 100,0 5 513 | 100,0 | 4 304 | 100,0 1 695 | 100,0 1 1931 320 69,87 150 59,4 451 68,5 | 4 486 81,3 3 085 71,6 1 159 68,4 1 А 1932 194 42,3 12 32,9 287 43.6 — — 1 832 42,6 635 37,4 lo 1933 160 34.9 80 36,5 212 32,2 3 171 57.5 1 302 30,7 713 42,0

Izvoz podunavskih država opao je skoro za 70%.! Ali po mome mišljenju time problem još nije lik-

Ostatak od 30% Кој u ostalom i dalie opada (izuzevši mali i povoljan obrt u Mađarskoj i Jugoslaviji), ne za-

vidiran. Svaka država može da izvozi trajno samo višak preko macionalne potrebe. Za podunavske državc se