Народно благостање

Страна 390

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

može reći da taspolažu viškom Кој пе тоги da izvezu. Ali se meni čini da bi repriza transtera za račun stranih poverilaca bila nemogućna i onda kad bi Londonska konferencija uklonila sve moguće vrste zapreka međunarodne trgovine. Dugovi zreli za isplatu daleko su veći od vrednosti njihovih viškova za izvoz. Il to ne samo zbog otkaza sviju kratkoročnih kredita odjedanput ovi bi se u svakom slučaju morali da rasporede na duže vremena, kako to predlaže pripremna komisija za Londonsku konferenciju. Usled transfera se nagomilavaju sve veće sume letećih dugova, tako da je potreba transfera mnogo veća no Što je normalno, ali ni ona nije mogla svojedobno da se vrŠI. Ali ni to nije sve: Kad izvoz jedne države padne za 60 do 70%, onda to ne znači da je domaća proizvodnja nadomestila uvoz. To je tehnički i ekonomski memogućno. Pad uvoza od 60 do 70% znači da su pali nivo života i nacionalna proizvodnja manočito u izvoznim artiklima. Znači da ibi za reprizu transfera bilo potrebno povećamje пасопате proizvodnje, koja bi omogućila dopunsii izvoz, Sve i kad bi raznim aranžmanima bila nagomilana mpotraživanja inostranstva raspoređena na duže vreme, ipak se ne bi moglo ni da misli na povećanje izvoza skadiranih suma za Transfer. Nemoguće |e tako brzo povećati proizvodnju, Pre svega iz tehničkih razloga, jer danas jč proizvodnja rezultat organizacije raznih «јетепаја. Ali bi još manje bilo mogućno ekonomski jer povećanje proizvodnje stvara novu potrebu za kapitalom. Međutim, kapital u podunavskim zemljama ne samo da se ne povećava, već otkazom i isplatom dugova sa stramč on se znatno smanjuje.

Nakratko sva dosadanja rezonovanja o uslovima reprize transfera — čak i od strane uglednih ekonomista — ima jedan veliki nedostatak, naime, Onor se isključivo posmatra sa tehničke i trgovinsko-političke tačke gledišta. Međutim to je produkciono-politički probiem. |

Sa gledišta bilansa plaćanja repriza translera 61 značila nov poremećaj ravnoteže, koja je, kao: što rekoh,

vaspostavljena poslednjih meseci. Ali to je bilo najmaпје zlo, bilans plaćanja je elastičan. Rešenje produkciono-političkog problema je u toliko teže, u koliko države dužnice i dalje gaze u autarhiju. Repriza transfera znači povraćaj iz autarhije u sistem „međunarodne podele rada. A to ne znači da se svaka država ima da vrati stamju, u kome je bila pre svetske krize. Naprotiv, autarhijsko stanje poslednjih godina imalo: bi za posledicu — pri povratku ka međunarodnoj podeli rada ogromne strukturelne ppomene, a ove se izvode tek za duži niz godina. .

IX Cene

Stanje cena je takođe od sudbonosnog uticaja na pitanje transtera dužnih suma. U koliko su niže cene dobara, ikoje izvoze zemlje dužnice, u toliko je potreban veći dopunski izvoz, da bi se pokrio novi delicit u bilansu plaćanja. A u koliko su veće makaze cena između artikala, koje države dužnice uvoze, i onih koje

ona izvozi na štetu poslednjih, u toliko je veća dopunska.

proizvodnja potrebna. Al pri izvesnom niskom mivou cena nastaje nemogućnost proizvodnje usled dispariteta između cena i proizvodnih troškova. Do sada je bilo teči samo o transtenu, pod pretpostavkom da је dužnik, iavni ili privatni, potpuno solventan u domaćoj valuti. Niske cene međutim čine sve nesnosniji deo fiksnih troškova, a međ njima su i dugovi Pri izvesnom niskom nivou cena dužnik postaje insolventan bez obzira u kakvoj je valuti dužan, To važi kako za javme tako i za privatne dužnike, jer niske cene umanjuju državne prihode. Znači da problem reprize translera ne može biti povoljno rešen, čak i kad bi se ispunili svi iprethodmi uslovi, kao Što je obaranje carinskih barijera, ako. bi cene onemogućavale rentabilitet nacionalne proizvodnje. | Sledstveno centralno pitanje kod problema reprize transfera je ono proizvodnje i ceta ti opšte i odnosa izmeđ cena uvoznih i izvoznih artikala.

ваза

ПОРЕСКО-ТЕХНИЧКИ ПРОБЛЕМ СКУПНОГ ПОРЕЗА НА БРАШНО _

У погледу 6%-тног скупног пореза на брашно донета је на конгресу млинске индустрије, који је 8 ов. мес. одржан у Београду следећа резолуција :

„1. Да се укине скупни порез на брашно и одреди 2%-тни порез на пословни промет за сваку поједину фазу. У том случају знатно би се смањила конкуренција неплатиша, јер би разлика.у опорезовању била за две трећине мања од данашње. |

2. У колико влада не жели да укине скупни порез на брашно са плаћањем од стране млинова, нека се у споразуму са млинском индустријом утврди годишњи износ пореза, који она треба да плати. Осим тога да се пропише основица за израчунавање пореза појединих млинова (ради се од 6—8 хиљада трговачких млинова) према стварно самлевеној количини брашна за трговачки промет и да се наплата изврши путем „пореске заједнице млинске индустрије."' Образложење ове резолуције поднео је г. д-р Емил Палић у једном врло интересантном реферату, а пошто се

"овде ради о једном врло важном национално-економском, _ финансиско-политичком и социјално-политичком проблему, наша је дужност да се осврнемо на ово питање.

Познато је, да код нас дужи низ година постоји порез на пословни промет и да га плаћа и пшеница као један од главних артикала нашег унутарњег трговачког промета. Од 1 априла 1931 уводи се скупни порез у износу од 2% за брашно из трговачког млевења, које улази у промет ради продаје непроизвођачима, а у износу од 3 динара од 100 килограма за брашно и мекиње, који се мељу за рачун произвођача. Овај је порез имао за последицу неједнако опоре-

политички. и социјално политички. То је уједно критеријум под којим се мора посматрати и увођење житног режима. Тим се је хтело помоћи једној класи, Горњи порез плаћали су само потрошачи хлеба који не производе пшеницу, порез

'|није био општи а то је основни порески принцип.

За покриће губитака на житном режиму морали су T. 3B. трговачки млинови до 1 августа 1932 године платити

зивање потрошње хлеба. Међутим то је и био смисао те · мере и она се не да објаснити финансиско-политички, него

be:

| i | | | | +