Народно благостање

Страна 454 5 НАРОДНО

У. Вајке | |

БЛАГОСТАЊЕ

__ Бе. 29

PROBLEM CENA ŽITA

I Zašto i had se nameće podržavanje cena žita, 11 Finansisha strana problema, III Komplikacije usled preferencijala,

I Zašto i kad se nameće potreba podržavanja cena žita

Pod pretpostavkom veoma nepovoljnog razvića cena žita, može da postane vrlo važno pitanje državne intervencije u cilju poboljšanja cena. Do danas se nijedan glas nije čuo u Коrist akcije, zvane „politikom žitnog režima” iz prefprošle kampanje. A jedan veliki deo je u opšte protiv svakoj intervenciji. . Miinari i trgovci smatraju, da sve što može da uradi država, to je, da održava cenu na visini izvoznog pariteta (u pretstavci Vojvođanskih privrednika govori se o „uvoznom” parite{u, ali to je svakako greška). Drugim rečima, ne Treba dopustiti da cena u zemlji padne ispod cene, koja se dobija pri izvozu. Takav postulat je jedna besmislica. Nikad ne može trajno da. padne cena ispod izvoznog pariteta. Mi ne znamo, na šta je mislio onaj, koji je ubacio tu parolu — koja je naišla (vrlo interesantno!) na odjek kod velikog broja privrednika. Zna se da se svaka količina pšenice može izvesti po ceni za odgovarajući kvalitet na slobodnom sve{iskom tržištu. Vrlo je verovatno da je otac te formule mislio na izvozni paritet zemalja, u kojima uživamo preferencijal. Ali ni onda nije izraz tačan, jer ako ostavimo firancuski prelerencijal na stranu, (koji samo u rđavim godinama može doći u kombinaciju), onda imamo za ада dva preferencijala: austrijski i čehoslovački. Ali su oni različni: čehoslovački ne može u opšte doći do izražaja u ceni, pošto se ne isplaćuje izvozniku već državi. Prema fome mi imamo tri izvoznička pariteta: austrijski najpovoljniji, čehoslovački nepovoljniji i svetskog tržišta — najnepovoljniji. Gornja parola je skroz nejasna.

Ali to nije ni važno. Glavno je, ko se izražava za državnu intervenciju radi održavanja cena na izvoznom paritetu, taj se samim fim izražava načelno za državnu intervenciju u ceni.

Konstatujući da se veliki broj interesenata posredno izjasnio za aktivnu državnu politiku cena pšenice, ne možemo preći preko toga, da je u javnosti pao jedan argument načelne prirode protiv takve politike. Kaže se, naime, da nema smisla da se interveniše samo u korist pšenice, kad ostali poljoprivredni proizvodi stoje vrlo nisko. Argument nije ubedljiv. Pre svega od glavnih poljoprivrednih proizvoda najgore stoje žita. Drugo, u seljačkom gazdinstivu ostale grane poljoprivredne proizvodnje su sporedne i manje kapitalističke. One pretstavljaju dopunsko gazdovanje, koje živi u glavnom od žita ı kukuruza. Ova su dva artikla centralna. Dalje, pšenica zaslužuje naročitu pažnju zbog neobičnog kretanja njezinih cena u toku godine. Ona se u tome razlikuje čak i od kukuruza. Njezina osobina je da stiže na {fžište u isto doba, kada u svima zemljama. Posle žetve nastaje jedna očajna kongestija na fržištu. Nijedan drugi proizvod po= ljoprivrede nije u tolikoj meri sezonski kao žito. Kukuruz je u stvari zimski ı proletnji artikal (naročito kad treba da se suši). On dolazi na tržište dakle onda kad je potrošena evropska proizvodnja stočne hrane, a fo su obično žitarice koje stižu kad i pšenica. Najzad kvantitativan iznos između pšenice i drugih arfikala nam pokazuje da je njezin značaj daleko veći nad svima ostalim poljoprivrednim* proizvodima (sem kukuruza). Preko cene pšenice uliče se najjače na položaj seljaka.

Mi se potpuno slažemo s fim da aktivna politika cena nije neophodna pod svima uslovima, već na protiv samo onda, kada cene padnu i suviše nisko. Koja je to visina, kada počinje cena da bude niža od produkcionih froškova, nemogućno је reći, niti je ona zejadnička svima gazdinstvima. Iznos od

~ #

|

~

- 160. фпага Кој је lansiran od vojvođanskih privrednika, i 5и-

više je visok. Može se uzeti minimalna cena mnogo niže. Znači dakle da bi trebalo intervenisati samo onda, kad cena padne ispod jednog nivoa, koji bi se imao odrediti pomoću jedne male ankete među proizvođačima i stručnjacima. Mi smatramo da je,

·' prema današnjim prilikama, cena od 120 dinara |oš zadovolja· vajuća. |

il Finansiska strana problema Rekosmo, da svaka intervencija zahleva finansiske žrtve. Interesenti su proglasili da država nema te mogućnosti. Mi smatramo da ima. Pitanje je, koje su državne poflrebe prešnije, а koje su manje prešnije. Stvar shvatanja! Svakako da treba ponova istaći, ono što je istakao dr. V. u prefprošlom broju

„Narodnog Blagostanja” po istom pitanju, naime, da državna

јпуегуепстја ima za cilj da nametne jedan teret pofrošačima. Državna interevencija je samo sretstvo da se postigne doprinos potrošača proizvođaču pšenice. U sulicitarnim zemljama to se ostvartuje putem prijema celoga viška za izvoz po Većoj ceni, no što je ona u unutrašnjosti zemlje. Znači, u koliko je veći izvozni višak, u toliko je veća Žriva, ı obrnuto, kao što nam pokazuje kampanja 1932/33 g., kad nema viška, cene idu u visinu bez intervencije.

U svima zemljama, bilo đeficitarnim ili suficitarnim, pad cena pšenice i suviše nisko, dejstvuje politički alarmirajuće. Otuda intervencije u celome svetu. Tako se objašnjava ı naš bivši žitni režim. Ali s druge strane mi smo imali cenu kukuruzu lanjske godine posle žetve u jednom momeniu 30 dinara od 100 kila u klipu. Poražavajuća cena! Pa ipak se nije intervenisalo. Prema tome, mi se ne možemo upuštafi u pitanje, kako će se ophoditi merodavni faktori u slučaju da cena padne i Suviše nisko — što je vrlo lako mogućno, ako bi bio iole veći izvozni višak, pa čak i da ga ne bude, ako bi proizvođač pojurio na tržište odmah posle žetve. Sve što možemo reći, to je, da pšenica ima vrlo veliki značaj za poljoprivredu, da je mnogo važnije pitanje, organizacije i poreske tehnike, nego same veličine iznosa potrebnog za intervenciju i da se blagovremenom organizacijom, koja bi tehnički savršeno funkcionirala, mogao da postigne taj cilj.

Grdna je zabluda, da je naš žifni režim bankroftirao zbog toga što se od naroda tražila vrlo velika žrtva u korist proizVo= đača žita. Naš narod je dao, u povečanoj ceni hleba ı u plaćenoj porezi, najmanje onoliko koliko je bilo potrebno da se izvede nameravani cilj u žilnom režimu. Što ta Žrtva nije olišla na korist proizvođača, postoje više razloga, a na prvom muestu strahovita improvizacija režima, menjanje istoga u toku same

kampanje, izvođenje monopola unutrašnje frgovime, improviza=

cija poreskih izvora (mlinski paušali), nestečno određivanje cena za pojedine pšenice i t. d. –

Kod današnjeg stanja poreske snage stanovništva i naše poreske tehnike ne može se ni misliti da ibi se novim poreskim oblicima mogli da stvore novi izvori. Ti novi porezi podbacuju daleko ispod onoga što bi trebali da dadu prema poreskoj snazi građana. Poreska tehnika u doba privredne depresije postaje važniji problem od ekonomskog. Za [0 šfo se njoj nije poklonila pažnja, stradao je Žžifni režim. |

Од како је лацештвап 21 тедт код паз, рокахије зе kod naših privrednika stalna tendencija u borbi o olakšice za