Народно благостање
15 јули 1933.
- ЊЕ У и izvoz Žita od slrane dižave, da fo postignu obilaznim putem. Među merama te vrste najčešće se potržu olakšice, koje treba da dadu državna saobraćajna. sretstva u obliku smanjenja podvoznih stavova. Čovek dobija utisak, da se beži od Min starstva finansija i gleda da se prevali žrtva na druge resore. "To je.rđav put. Država je jedna i državna kasa je jedna. Popust u podvoznoj {arili pretstavlja manjak u državnim prihodima za Odgovarajući iznos, sletstveno on ima isfi efekat kao i davanje subvencije u gotovom iz državne kase. Neće ni kilogram banje biti izvezen ako se ne da popust na podvoZu.
Ali glavni razlog proliv ovih kamutiiranih oblika državne subvenc je je načelne prirode. Nikakva se pomoć ne može dati za koji se nema apsolutna garantija, da će je preko cene dobiti proizvođač. A kadgod se daje pomoć posredno, preko drugih fedova, a, ne neposredno proizvođaču, onda je uvek opasnost
kod nas, i u celome svefu i pod svima okolnostima, da tu pomoć,
ili jedan deo, zadrži posrednik za sebe. Sniženje podvoznih stavova mogu da zadrže privrednici, kao što to pokazuje istorija naše posleralie politike smanjenja podvoznih stavova.
Ako se bude htela da podnese ma kakva žrtva od strane države radi podizanja cena Žž a, onda to treba da bude јазпо, {avno i neposredno и korist proizvođača, A ako bi pomoć bila takve prirode, da se ne može neposredno dati proizvođaču, onda je bitan uslov da se obezbedi da ona integralno bude prenesena i Cenu.
Ili Komplikacije usled prelerencijala Ostavljajući dakle finansisku stranu problema, jer bi nas ona i suv:še daleko odvela, da se kod pitanja regulisanja cena zadržimo na jednome konkretnom predlogu, koji je iznesen, iz gleda, na jednoj skorašnjoj konferenciji n Ministarstvu poljoprivrede (o kojoj nije dat nikakav komunike). Predloženo je, da se iznos preferencijala čehoslovačkog i austrijskog upotrebi kao izvozna premija. Polazeći od računa, da će u te dve zemlje biti uvezeno 15.000 vagona, da preferencijal iznosi od prilike 40 dinara po kvintalu, dolazi se do sume od 60 miliona dinara, koliko pretstavliaju ta dva preterencijala. Ako bi se oni upotrebili kao izvozna premija, onda bi se mogla podići cena za 20 dinara po kvintalu za 30.000 izvezenih vagona. Za taj cilj bi bilo potrebno da se na izvoz u Austriju udari izvozna carima U iZnosu preferencijala, kako. bi država inkasirala sama i taj prele-
rericijal. Kod Čehoslovačke ona ga i inače inkasira.
Mi smaframo da će se pri ostvarenju dveju vrsta pre-
ferencijala oštetiti seljak. Trgovački izvoz u Čehoslovačku nema preferencijal, jer njega ne dobija trgovac, već država.
Prema tome trgovac ga ne može da unese u Какиlaciju. Zbog toga moraju biti stalno dve cene: jedna za Austriju a druga za Čehoslovačku. Sasvim je prirodno da će frgovci te-
žiti da plate nižu cenu, dokle nemaju sigurnosti, da će robu iz-,
vesti u Austriju. A oni koji izvoze u Austriju, uneće preferen-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 455
cijal u kupovnu cenu samo pod pretpostavkom velike kornkurenc:je. Pa ni to nije sigurno. Samo bi jedna ruka kao izvoznik mogla da održi tu dilerenciju cena do kraja. Тај анегепсца! ргеferencijala je glavni razlog za potrebu Prizada. Zbog toga bi mnogo Što šta bilo olakšano, ako bi se sistemi prelerencijala ujednačili, ili da. bi se uvela izvozna carina za Austriju u iznosu preferencijala. Time bismo imali svega dve cene: jednu za preferencijal, a drugu za svelsko tržište. Ali nismo sigurni da bi se to dvojstvo cena moglo da izvede do kraja. Ako bi bio izvozni višak veći od 15.000 vagona, koliko iznose oba preferencijala, onda bi bila stalna tendencija cena k onoj svetskog tržišta.
Prelerencijal bi se izgubio. U ostalom ima jedna okolnosf, na koju još niko nije mislio, naime nije sigurno da ćemo moći plasirati svih 15.000 vagona, za kojih imamo preferencija] u pomenutim zemljama. One daju i drugim zemljama preferencijal, tako da je lako mogućno, da potreba tih zemalja bude manja od ukupno datih preferencijala. A sve te okolnosti zajedno govore za to, da je vrlo velika opasnost da seljak ne vidi vajdu od preierencijala u ceni pšenice. Zbog toga je potrebno da postoji jedna službena ruka za kupovanje, koja će plaćati cenu prelerencijala. Premda i ona ulazi u veliki rizik, jer se ne zaa ni koliki će biti višak izvoza kod nas ni koliko će se moći izvesti u zemlje sa preferencijalom. Mogućno je da prvih 15.000 vagona, koje ona bude platila po ceni preferercijala, ne budu 'plasirani u dotične zemlje. Situacija bi se uprostila uvođenjem izvoznih premija na teret prelerencijala, premda se ovde mora da ima u vidu, da je lako mogučno S jedne sfrane u slučaju i suviše maloga viška da pri plaćanju premije od 20 dinara pretekne državi izvesna suma ili da suma bude nedostatna u slučaju velikog viška.
Da rezimiramo:
Ako cena pšenice padne ispod nivoa, na kome se, po opštem mišljenju, ne mogu da pokriju produkcioni troškovi seliačkog gazdiastva, i ako se obilnim lombardovanjem тође, сепа ne može da podigne, onda se nameće državna intervencija.
Nezavisno od politike suzbijanja preniskih cena država mora da interveniše radi vaspostavljanja jedne јешпе сепе ц zemlji. Toga radi mora pre svega da izjednači sisteme ргејеrencijala, a za tim da cene ха preferencijalne zemlje izjednači s
| | 5: 1. onima svelskog tržišta — za slučaj da bude znatnog viška za | аи ~ . - : izvoz. Ako se to uradi izjednačavanjem austriskog preflerenci-
jala sa čehoslovačkim, onda je potrebno da se sav ıznos UpOtrebi kao izvozna premija. To je mogućno samo određivanjem visine premije u napred, ali tako, da ne pretekne ništa. Država mora da primi izvestan rizik. Kad višak izvoza ne 'bi iznosio više od količine, koju mogu da prime Austrija i Čehoslovačka — i ona se ne može da predvidi — onda bi svaka intervencija bila izlišna, samo bi se sistem čehoslovačkog preferencijala imao da izjednači s austriskim.
ваваа
В. Бајкић | O |
ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗВОЗА ЖИТА
Извоз жита код нас је предмет монопола Призада. узети у обзир. Није то свеједно, да ли се иза израза „из-
Извозници се буне против монопола могућност за рад“
укоји им одузима возници“ крију 10 или 2.000 људи и више. Ноторна је ствар Извозници се сигурно не варају, да|да је највећи део нашега извоза до пре појаве Призада
њихов протест није учинио утисак. Данас је главна брига|био обављан од странаца. Они нису имали никакве привида обезбедимо интегрално.и по што бољој цени уновчење |легије, њихова привилегија је била фактичке природе, за-
сељачке производње,
те само ако би интервенција извоз- |снована на обилном капиталу и одличним везама на страни.
-ника пружала највеће гарантије ва остварење тога циља, Никада, дакле, код нас број извозника житом није био могли би се они узети у комбинацију. А да ли је то случај | многобројан, нити је располагао већим капиталом. Њега видећемо мало даље, Међутим још једна се околност мора |су редовно финансирале банке или је продавао робу ве-