Народно благостање

Страна 548 . |

весне изузетке. Начелно се прокламује у чл. 2., да се они могу употребити у унутрашњем промету. То је негација принципа имобилизације, блокаде тих динарских потраживања, али је то сасвим у реду. Ми смо далеко од тога да по сваку цену лишимо имаоце тих динарских потраживања сваког права располагања по њима; ограничења далазе само као последица потребе да се спрече злоупотребе. Слетствено кадгод је та опасност искључена, кадгод је ризик, да се ти динари извезу, искључен, имоцу треба дати право располагања. И због тога је сасвим у реду што се прокламује слобода располагања тим потраживањима у унутрашњем промету.

Али, чим динар ступи у слободан промет, постоји мања или већа могућност да се он извезе у

шверцу. Против тога још ниједна држава није нашла. лека. Па како је природна тежња код ималаца тих

интерних динара, да их пребаце у своју отаџбину, ма и уз сувише високе девизне курсеве то се мора рачунати с тим да би ти динари у слободном унутрашњем промету повећали тражњу на црној берзи. Због тога је немогућна неограничена и неконтролисана употреба тих динара у унутрашњем промету. Због тога се у решењу налазе гаранције против злоупотребе циркулације тих динара у унутрашњем промету. |

Те гаранције леже у једноме нормативном систему, који таксативно предвиђа све случајеве, у којима је ослобођење тих динарских потраживања у унутрашњем промету могућно без икакве опасности по наш биланс плаћања. Тај нормативни систем обухвата следећих пет врсти пласмана интерних динара, без великих формалности и нарочитих претходних услова.

На првом месту они се могу употребити за куповину непокретности свих врсти. Продавцу непокретног имања исплаћује овлашћена банка уговорену цену чим ј0о! се поднесе пуноважнх уговор о купопродаји. Али се купац, односно ималац интерних - динара, мора обавезати ла имање неће задужити ни отуђити за три године.

Према србијанском законодавству нама се чини да ова одредба није ловољна: ако се не забележи на тапији (пошто у Србији нема грунтовнице) неотуђивост и незадуживост за три године, постоји могућност да се имање прода и задужи у пркос датој изјави.

На другом месту могу се употребити интерни динари за установљење ренте код осигуравајућих друштава у корист лица која живе у |угославици. Овај је захтев потекао свакако од стране Француза, који имају своја осигуравајућа друштва у Југославији, али не верујемо да ће се од тога чинити каква употреба.

На трећем месту интерни динари могу се употребити за куповину хартита од вредности свих врста. Наравно да се ти папири морају винкулирати код овлашћене банке за време трајања аранжмана са портерима.

Четврто интерни динара се могу употребити за куповину нових акпија југословенских акционарских друштава, највише до милион динара (за износ преко тога потребно је одобрење министарства финансија). Наравно да и ове акције морају бити винкулиране до 14. октобра 1935 год.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

" Пето, интерни динари се могу употребити за исплату дугова до 100.000 динара (а преко тога уз о-

добрење Министарства финансија); ако су они по- "стали пре 14. октобра 1932 год. Уз ову тачку иде и

могућност употребе тих динара за исплату адвокатских и лекарских хонорара и судских трошкова. По себи се разуме да се траже докази о: постојању таквих обавеза. Ни ова тачка не долази у већем обиму у обзир. ~

На шестом месту интерни динари се могу упо-

требити за путовања по Југославији, како од стране

„имаоца рачуна, тако и за лица која га прате и то до

4.000 динара недељно за свако лице. _ Узгред да напоменемо да ови прописи о употреби интерних динара важе исто тако и за приходе

· од истих и за исту периоду.

Поред овог нормативног система кој: омогућава лако и брзо располагање интерним динарима, изгледа, да постоји још један који би смо назвали концесионим. Члан 2 горњег решења гласи:

„Употреба потраживања у динарима за потребу

"искључиво у унутрашњем промету могућно је по

претходном регистровању, ради евиденције код Министарства финансија — отсека за девизно-валутне послове које о томе издаје нарочиту потврду“.

Овај пропис потпуно ништи цео горњи нормативни систем; јер он начелно даје могућност употребе у унутрашњем промету без икаквог права Министарства финансија на забрану опасних употреба, јер оно има само да регистрира ради евиденције. Али

"се даље, у другој глави, где је реч о поступку, налази

један пасус-који гласи: | :

»У опште свака исплата са специјалних рачуна условљена је претходним одобрењем за употребу од стране Министарства, коме се имају упућивати молбе подносилаца преко овлашћених банака код којих су отворени специјални рачуни." |

А за шест изложених случајева нормативног система одобрена је употреба интерних динара чак и без претходног регистровања, аутоматски, преко овлашћених банака. Као што из овога видимо тачка 2 главе 1. потпуно је паралисана пасусом главе 1, и то је сасвим у реду.

Да резимирамо.

Интерни динари су везани за све време трајања аранжмана. Ни Министарство финансија нема право да одобрава никакве употребе ван ових у нормативном систему, код којих је искључена свака злоупотреба. У границама нормативног система налазимо читав један концесиони систем и то код: пласирања новца у непокретности, у хартије од вредности, у нове акције акционарских друштава и исплате дугова. Код пласирања новца у непокретности и хартија од вредности Министар је решењем сам себи дао право да допусти отуђење купљених објеката и пре истека рока. Код уписа нових акција Министар може одобрити и преко милион динара, а исто тако може одобрити и исплату дугова од преко 100.000 динара.

O целисходности овога дискреционарног права може бити дискусије. Са гледишта ималаца наших облигација гласећих на страну валуту могла би се појавити критика због могућности неједнаког трети-

рања појединих случајева, а принцип једнакости сви-_

ју портера је основа споразума. Са националне тачке

paaa: appear