Народно благостање

'26, август 1933.

Страна 549

гледишта могло би се једино приметити, да је Министар финансија тим дискреционарним правима сам себи отежао положај. |

Ш Интерни динари и наше новчано тржиште

Даље, интересантно је питање процедуре. Пре неколико дана изашао је оглас Државне Хипотекарне банке, којим се позивају имаоци Селигманових заложница, да их депонују на месец дана пре рока исплате, тј. најдаље до 1 септембра и 1 марта. То је услов, како се у огласу каже, за исплату, купона у динарима домаћим имаоцима, а услед споразума са америчким комитетом портера тих заложница.

Из овога се огласа да извести, да је између финансиских агената и наше државе утаначено, да им се цео износ купона — у колико имаоци нису оптирали плаћање у валути — стави у динарима на расположење. Како се пак у споразуму успело, да, се питање третирања домаћих ималаца истих папира одвоји потпуно од онога страних ималаца, то је потребно да се од те депоноване суме изузму износи, потребни за плаћање домаћих облигација.

Из горњег огласа се да извести даље закључак, да је са портерима утаначено, да њихов претставник · има да се увери лично о броју купона, који су регистрирани у земљи и тек на основу тога да одобри противвредност у динарима. Чак је лако могућно, да ћемо морати слати у иностранство све те купоне као докуменат, на'основу кога ћемо тражити да нам се одобри део у динарима за исплату у земљи. Јер се другојаче не може разумети рок од месец дана пре истека купона.

Свакако да се другојаче није могло, али ће ова одредба отежати трговину доларским папирима. Сада је узанс да купон иде с облигацијом све до рока. У будуће пак мораћс да се измени узанс у толико, што се облигацијом тргује купон већ од месец дана пре истека рока. Продавац облигације не може да прода купон, пошто је он Лично ушао у списак као ималац, те ће имати сам да га наплати. Видећемо како ће то у пракси одјекнути.

У осталом врло је лако могућно, да ће та тешка процедура бити само једанпут, пошто број регистрираних купона не може више да се мења.

Из свега овога се да дефинитивно извести, као што рекосмо, да ће се фискалним агентима одобрити цео износ у динарима плативих купона, а они ће на основу домаћих регистрираних купона да одобре домаћим фискалним агентима одговарајући износ.

Врло је важно питање преко кога ће се вршити исплата страних купона који се плаћају у динарима. То је тачно регулисано споразумом с портерима. Јер у другом пасусу друге главе каже се, да су, за слу-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

жбу купона, који се наплаћују у динарима, овлашћене искључиво Државна Хипотекарна банка за све државне и државом гарантоване спољне зајмове после рата, а Француско-српска банка за све предратне зајмове. Њима ће кредитовати фискални агенти преко Народне банке одговарајуће износе у динарима.

На крају се намеће питање, које смо већ додирнули у прошлом чланку, наиме за шта ће се одлучити портери: за валуту и амортизационе облигације или за динаре. Ту је тешко бити пророк. Има врло много аргумената за вероватност једног и другог решења. Природно би било да се претпостави готов новац, ма и у динарима. Али с друге стране правни положај тих динарских потраживања је тапира који живи у Америци = у другој којој удаљеној кав, да не пружа много дражи за имаоца наших паземљи, Друго интересантно питање је, какве ће диспозиције учинити они који се буду одлучили за плаћање у динарима. Не знамо да ли има каквих прописа у аранжманима односно каматне стопе, коју треба да плаћају овлашћене банке за интерне динаре. Ако је њихово диксреционарно право, да одреЂђују висину камате, онда она неће бити много примамљива. С друге стране ма како да је висока камата, рента од разних врста пласмана код нас, толико је велика, да далеко надмаша највећу каматну стопу која се може добити по везаном рачуну. Не-

покретности, на пример, у Београду још увек дају“

овде онде добру ренту. Али је трговина непокретностима врло компликована: У толико је лакши и згоднији пласман у хартије од вредности. У томе погледу наше ефектно тржиште пружа имаоцима толико дражи, да је тешко замислити да им могу одолети. Наши најкурентнији државни папири носе ренту од преко 10%. А има их и таквих, који носе скоро 20%, као на пр. 8%-тне Блерове облигације. То је фантастична рента, не само по појмовима напредних држава, већ по појмовима ренте државних папира у опште. Према томе могло би се претпоставити, да ће горњи аранжмани имати за последицу знатно повећање тражње за нашим домаћим Хартијама од вредности. Али с друге стране треба имати у виду, да су и наши папири на страни носили пре мораторијума исто тако високу ренту. Али раније је капиталист имао на слободном неограниченом расположењу свој капитал; а данас ималац има да бира измеђ амортизационе облигације (и 10% у новцу) с једне и.пуног износа у динарима с друге стране; а кад ово последње избере, онда има да бира измеђ камате до 5% на рачуну и ренте од 10—20%.

вв а

Из Уредништва:;

Док многи конјунктурни институти тврде да је преброђена светска привредна криза, да светска привреда улази у период лаганог дизања, дотле, изгледа, да пшеница тек стоји пред катастрофом. За пшеницу, · као пољопривредни производ, не важе закони теорије о конјунктури. Од пре четири године код пшенице је констатована сувишна производња. Од тада ова је појава стална; из године у годину про-

ЖИТНА НЕРВОЗА. У ЦЕЛОМЕ СВЕТУ

изводња не само што није смањивана, него је чак и повећавана. У време кризе прилично повећање производње показују: Аустралија, Аргентина, Африка, европске индустријске земље. На крају сваке кампање остајали су све већи непродати стокови, који су на тржиште и цене чинили све јачи притисак.

На другој страни међународне конференције и конфе-