Народно благостање

Страна 550

ренције аграрног блока нису дале апсолутно никаквог резултата. За четири године решавања пшеничног проблема није се ништа учинило.

Све већа хиперпродукција изазивала је. и све ширу државну интервенцију. Излучивање национлних тржишта држава увозница из светског бивало је "све шире. Диференције у ценама су постојале све веће. Са интервенцијом с: дотерало дотле да су ове године неке земље једноставно забраниле увоз.

Ни једна кампања није почињала у знаку веће нервозе“

од овогодишње. Она је пети чин трагедије пшенице, Хоће ли бити и последњи — видећемо ускоро.

Као што ће се из доњих излагања видети ни једне године нису биле предузете тако далекосежне интервенционистичке мере као ове, Исто тако ове године се десила и једна друга интересантна ствар. Ранијих година вештачки режими за одржавање цене пшенице функционисали су добро бар првих недеља кампање. Ове године, међутим, имамо случај да су ови режими у неким земљама крахирали још у самом почетку кампање. Случај са Француском, Чехословачком и Т. Д.

Све је то још више појачало нервозу, нарочито у земљама извозницама, које се налазе пред скоро затвореним путевима. |

Ми смо у својим чланцима и у анализама робног тржишта од пре месец и по дана заступали мишљење да ће садашња кампања бити једна од најтежих. Указивали смо на то да извештаје, сервиране од америчких и других шпекуланата, треба примати са највећом резервом. Предочавали смо да ова година може бити једна од најкатастрофалнијих за пшеницу.

Наша предвиђања потврдила је стварност. Ситуација на светском тржишту и у појединим земљама таква је да се не зна шта ће бити са ценама.

У таквој психолошкој ситуацији отпочела је поновно рад 21 тек, мес. лондонска конференција о пшеници са чврстом и одлучном намером сазивача да буде последња и успешна! Четири прекоморске земље извознице: Сједињене североамеричке државе, Канада, Аргентина и Аустралија приправне су да ограниче површину засејану пшеницом за 15%. и да регулишу свој извоз, али траже од европских земаља, колико извозница толико увозница да се обвежу да неће повећавати производњу, а осим тога од земаља увозница да стстране трговинска-политичка ограничења против увоза пшенице. На конференцији је заступано 33 државе, али се још ништа не може рећи о њеном исходу. Најинтересантније је држање Сједињених североамеричких држава. Њихов делегат поднео је конференцији ултиматум у коме се каже, да ће за случај, да конференција не постигне у најкраће време позитвне резултате, Америка предузети потребне мере ка своју руку, а те би се састојале у следећем: Површина за сејана пшеницом ограничила би се, али за мање од 15%, држава би произвађачима жита давала финансиску помоћ, Oлакшала би им кредит, омогућила лагеровње и т. д., а осим тога предузела би извоз једног дела непродатих залиха, за који упркос слабе овогодишње жетве не постоји могућност потрошње у земљи, помоћу извозних премија, које би биле тако високе да би упркос великих царинских баријера била омогућена успешна конкуренција. Конференција ради дакле у нарочитој ситуацији, али у пркос америчкој пресији, мало је вероватно, споразума.

Аустрија: Цена пшенице пала је од краја јуна: тек. год. до половице августа од 36,50 на 32 шилнга. Жетва се цени на 3,61 милион квинтала према 3,24 милиона у прошлој го-

дини (код ражи 6,41 милиона квинтала према 5,98 милиона).

Да би цену подигла на стару висину влада је 12 августа п0-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

да ће због држања земаља увовница доћи до —

већала допунску дарину на пшеницу од 2,80 на 6 златних круна, тако да аутономни царински став износи за пшеницу

" 21,60 шилинга од 100 килогарама односно готово 200% светског паритета. Додуше нашој држави и Мађарској одобрен ·

je преференцијални контингент од по пола милиона квинтала уз царину од 3,50 златних круна од 100 килограма. Осим тога влада врши притисак на пољопривредне задруге, да не купују од сељака пшеницу испод 30 шилинга од 100 килограма, а према вестима аустријске штампе влада проучава и друге мере за повећње цена у колико то не успе садашњим повећањем царина, | Мађарска je Beh 2—3 месеца у својим трговачко-поли= тичким преговорима највећу пажњу посветила томе да осигура пласман своје пшенице. У Аустрији ужива преференцијал за пола милиона квинтала, према споразуму са Италијом,

који је закључен ових дана осигурала је такође префе-

ренцијал за контигент од 1,75 милиона квинтала, док је у споразуму са Немачком изгледа уговорено да ће Немачка

преузети сав остали извозни вишак пшенице и кукуруза и.

сама га употребити или пласирати на тржиштима. Осим тога у циљу подизања цене пшенице, а на захтев аграраца, влада је одредила да се порески заостаци пољопривредника до краја 1932 могу отплатити у пшеници, која ће се зарачунавати по 10 пенге од 100 килограма плус 10 пенге на име болете.

Румунија: као ни већина осталих земаља није спремна дочекала нову кампању. Код ње је најтежу бригу задавало финансиско питање, Преговори са Међународним заводом за пољопривредни кредит за зајам за финансирање жетве у износу од 900 милиона пропали су, тако да се држава морала обратити на Румунску Народну банку, која јој је ставила на расположење тај износ. Он ће се делимично употребити за градњу силоса, а делимично за давање предујмова на лагеровано жито. Цене пшенице нису до сада јако пале, али је мало вероватно да ће овако касно започета државна интервенција имати успеха. Код Румуније је много теже пи-

тање кукуруза, јер се налази још око 30 хиљада вагона не-

продатих залиха из прошле кампање, а цене падају дневно за 200—300 леја по вагону. За провођење житне политике држава ће употребити и један део прихода од таксе на контингенте, Смањење железничких тарифа за пшеницу, које би имало трајати 3—4 месеца већ је спроведено.

Пољска: Док се увидело да ће нова жетва бити обилна цене пшенице почеле су да се стропоштавају. Од 3435 злоти половином јуна-пала је на 20,50—21 злоти од 100 килограма половином августа. Исти је случај и са ценом ражи, чија је цена пала од 17,50 на 11 злоти., Влада је додуше обећала хитну помоћ, али према финансиским срествима, која јој стоје на расположење изгледа да ће моћи да повуче са тржишта само око 300 хиљада тона, шло неће бити довољно да санира тржиште, па се на успех интервенције гледа врло скептички.

Чехословачка влада је на основу декрет-закона . добила овлашћење, да може привремено да ограничи или потпуно забрани увоз аграрних производа, па и пше нице и да провођење тих мера повери синдикатима. За осло-

бађање тржишта од притиска нове робе у првим месецима.

кампање провешће се далекосежно лагеровање пшенице уз државну помоћ, нарочито у Словачкој и Поткарпатској Русији, Осим тога уводе се варанти за пшеницу, који ће се моћи ломбардирати код Чехословачке Народне банке до износа од 70% њихове вредности, За ту врсту кредита банка ставља на расположење 250—300 милиона кч. Према одредбама житног синдиката а у циљу одржавања цена млинови ће на сваки вагон увезене пшенице, у колико им увоз буде дозвољен, морати да купе 5 вагона домаће. За подржавање цене ражи чија је жетва у овој години суфицитарна, госнован је посебни

"интервенционистички фонд са државном датацијом,