Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 675

(21 октобар 1933. |

Геминд, Миленковић и Томашевић.

НАША НАЦИОНАЛНА ПРИВРЕДА ПОД ПРИТИСКОМ ПРИВРЕДНЕ ДЕПРЕСИЈЕ

1 Крешање наше националне производње. !1 Крешање цена. 11 Јаче ошварање маказа цена.

Ту Ушицај производње и цена на национални доходак и њетову поделу.

__ 1 Кретање наше националне производње.

Светска привредна депресија добила је у 1982 години много тежи облик него у 1930 и 1931. То нам најбоље показују цифре светске економске активности: производње и промета. Индустријска производња у свету, без Совјетске Русије, (просек 1925—1929—100) пала је од 96 у 1930 на 54 у 1931 и 69 у 1932; производња сировина од 102 на 91 односно 79. Аграрна производња остала је 1отово иста и износила је 103 у 1930, 103 у 1931 И 102 у 1932. Волумен светске трговине пао је са 102 на 93 односно 80. Главна одлика, дакле, 1982 у погледу производње је јак пад производње сировина и индустријских артикала на једној и стабилност производње аграрних производа на другој страни. Та чињеница је сасвим појмљива. Индустријска производња и она сировина може лако да се при"лагоди тржишним приликама, док је то код аграрне производње много теже. И наша народна привреда пружа сличну слику. Производња пшенице, кукуруза и осталих врсти жита није у 1982 и 1983 смањена. Чак изгледа, да је површина засејана житом нешто и порасла. А на засејану се површину гледа. То исто важи и за поврће и воће, нарочито за ово последње. У задње две године на. стало је огромно проширење воћњака у читавој држави, што ће се тек за неколико година показати у производњи. Код неких трговачких биљака као опиума, хмеља, дувана, свилене бубе, кудеље, лана, шећерне репе, спроведено је смањење производње. Нарочито пак код оних код којих су знатно смањене могућности извоза. Код сточарства најбоље се одржала производња свиња, која је због доброг извоза и повољних цена остала вероватно на ранијем нивоу. Гајење волова и ситне стоке сигурно је знатно опало, јер је код првих извоз у Италију, а код ситне стоке у Грчку у задње две године пао више од 70%. Производња живине и јаја почиње, због све мањих могућности извоза, већ у прошлој години да опада. За сву нашу пољопривредну производњу може се, ипак, учинити заједничка констатација, наиме, да се она и тамо где је по количини остала на старом знатно погоршала по каквоћи. Смањене цене воде увек погоршању квалитета. Жита су пуна плеве и земље, стока је мршавија, живина исто и т. д.

Према подацима Народне банке рударска производња забележила је у првом полгођу тек.

год. према одговарајућем периоду 1932, извесно побољшање. Код главних рудних производа изгледа овако: 1 ||

_ стрије, као на пр. произвођача храстових дужица;

1982 1933 — или— % у хиљадама тона угаљ 2240 2004 __ 104 бакар 87 274 -- 215,0 олово 236 528 - 566 гвожђе 16 20 == 25,7 бауксит 25 30 — 20,

Смањење производње угља је карактеристично, јер је његова потрошња репрезентативиг за индустријску делатност и саобраћај. Нарочито. смањење волумена саобраћаја је важно. Велико повећање производње бакра наступило је углавном због тога, што је Бор, налазећи се ван светског картела, искористио међународна ограничења про изводње. Извоз руда се, такође, добро држао. 2 индустријској производњи може нам број запослених радника пружити извесну оријентацију. Према подацима „Радничке Заштите“ просечан број осигураних радника и намештеника износио је у јуну тек. год. у читавој нашој држави 537.195 према 557.286 у јуну 1932 год. и 639.091 y јуну 1981 · год. Сезонско повећање броја запослених било је у првом полгођу тек. год. знатно јаче него 1932. Од фебруара до јуна 1932 год. порастао је број запослених од сезонског минимума од 531 на 558; а ове године од 485 на 537 хиљада, дакле, готово двоструко. Кретање запослености у појединим гранама индустрије изгледа овако:

јуни 1933 разлика према

јуну 1982

Грађевна индуст. и индуст.

грађевног материјала 73966 — 16148 · Металургиска индустрија 32577 += 1159 Хемијска индустрија 8648 — 958 Текстилна индустрија 32947 + 1967 Обућа и коже 22395 =“ 1599 Дрварска индустрија 54961 == 2883 Индустрија животних на-

мирница 30857 -— 1261

Највећи је пад, као што се види, код индустрије грађевинског материјала, што је у вези са смањеном грађевном делатности. Сва индустријска предузећа код нас можемо поделити у три групе. Прво, она, која раде искључиво за извоз, као на пр. дрварска, добрим делом цементна итд. Ове су индустрије претрпеле главни ударац у 1931, јер се у тој години због трговинско-политичких, коњунктурелних или структурелних фактора срозао извоз. Додуше, у овој години се нешто по правио положај извесних делова шумске инду-

парене -буковине и осталих производа тврдог др=-