Народно благостање

Страна 676

вета. Индустрија меког дрвета и даље је, због немогућности извоза, у кризи. Као што смо у своје време о томе писали криза ове гране је делимично структурелне природе. Друго, индустрије које раде и подмирују искључиво потребе домаћег тржишта, налазе се такође у опадању. Разлог: смањена потражња због пада куповне снаге широких маса. Да наведемо као пример пиварску индустрију и индустрију шећера. Производња пива пала је од 653 хиљаде хектолитара у 1930 на 540 хиљаде У 1981, 389 хиљада у 1932, 100 хиљада у првом полгођу тек. год. према одговарајућем периоду 1982 г. 38.6% мање. Производња шећера износила је у 1982 око 7650 вагона, а у 1931 око 9000 вагона. Међутим, за време кризе потрошња на главу пала је са 6 и по на 5 килограма. Треће, индустрије које су радиле за домаће тржиште, али су морале да ступају у конкуренцију с увезеном робом. Њихов се положај побољшао, јер је услед мораторијума трансфера пао увоз и домаћа роба је ступила на место стране. То се најбоље види код текстил-. не, ковинске и обућарске индустрије. Њихов положај се знатно побољшао. |

Индустрија, посматрана као целина, нарочито у односу на друге гране даје ипак доста повољну слику.

П. Кретање цена.

Пад цена у свету, који је започео 1929, настављен је и у 1932, а у многим земљама и у 1933 и траје још и данас. Ако узмемо Енглеску као типичну (није суперпротекционистичка, нити води активну коњуктурну политику) онда видимо, да је индекс цена на велико према нивоу од пре на-

пуштања златног важења (18 септембра 1931—100)

порастао до краја године на 110. Са тога нивоа пао је у јулу на 97,5, али се у септембру 1932 попео опет на 107. Од тога времена падао је лагано до маја тек. год. кад је износио 99,2. Али ту наступа нови преокрет. У јулу индекс бележи 102,3 и пење се даље. Прва констатација је да пад цена у прошлој години није износио више од 6 поена; друга, да је у прва 4 месеца тек. год. био врло незнатан и трећа, да од маја месеца имамо поновно пењање. Тенденција пораста цена види се готово у свима индустријским земљама у задњим месецима у вези са активном коњунктурном политиком или природним коњункурним процесом.

У нашој држави имамо донекле исти развој са извесним закашњењем и јачом тенденцијом према паду све до маја тек. год. када настаје преокрет. У септембру 1931 год. наш општи индекс бележи 71,6 и пада непрекидно до септембра 1982 на 61,8. У октобру 1932 почиње се пењати и долази на 68,4 у фебруару тек. год. У марту почиње поново пад и индекс бележи у августу тек. год. 60,7. То је уједно најнижи ниво цена код нас за читаво време кризе. Од септембра 1931 до августа тек. год. пао је наш индекс за 15,4%, док је у Енглеској порастао за око 5%. Што је најинтересантније наш индекс пада задњих месеца врло јаким темпом, док је напротив, у Енглеској у порасту. Али, будући да наш индекс, као што смо видели, стално задоцњава, можда је и овај пад само задоцњење у општем тренду и да ће наш индекс ускоро окренути према горе. Велики пад нашег општег индекса цена углавном је последица њего-

МАРОЈНО ЕАТОСтАЊЕ ||| Ра

вог састава. Аграрни артикли у њему су најјаче заступљени, а пад цена ових у прошлој и у току тек. год. био је још интензивнији. Од септембра 1931 до августа тек. год. цене биљних производа пале су од 70,4 на 49,3 односно за 30%, сточних производа од 70,6 на 55,6 односно за 21%, индустријских производа од 72,2 на 68,5 односно за 5%, а онај минералних производа чак је порастао од 74,2 на 74,9. Види се, дакле, да је развој цена аграрних

производа повукао наш општи ниво цена на ниже.

Огроман пад цена биљних и сточарских про-

"извода има више разлога. У првом реду пад цена

аграрних производа је општа појава у свету, а

производња као што смо видели код нас није сма-

њена код главних производа. Наша пољопривреда ради великим делом за извоз. Од уновчења извозног вишка зависи развој цена у земљи. Међутим, услед трговинско-политичких мера земаља у које

"смо извозили те артикле, извоз је у великој мери

отежан. Тај неизвезени вишак врши притисак на домаће тржиште и пад цена је неизбежан. Услед смањене куповне снаге на домаћем тржишту, као последице привредне депресије, долази притисак на цене и са те стране. Против ових неповољних утицаја на цене аграрних производа није ни онај позитивни, депресијација динара, имао никаквог дејства. Мпак се све цене нису једнако развијале. Цене пшенице биле су у току кампање 1932-33 веће него у претходне две, али, то је у вези са лошијом жетвом. Цена воћа и поврћа је знатно пала, нарочито због смањења извоза. Због повољне ситуације у извозу масних свиња, цена се је била попела од 7,50 у јануару 1982 на 9,50 у другом полгођу 1932, али је у првом полгођу 1933 пала опет на 7,50. Најјаче је пала цена за прима волове и за ситну стоку и то за око 50% према 1931.

Ш. Јаче отварање маказа цена.

Док је 1931 индекс цена аграрних производа износио 743 а онај индустријских 71,4 и док се тај однос до августа 1932 стално развијао у корист ових првих, у септембру 1932 настаје радикални преокрет. Маказе почињу да се шире. У августу тек. год. однос је овакав: аграрни производи 49,3, индустријски 68,5. Томе развоју инду-

стријског индекса допринели су разни фактори.“

Међу овим артиклима налазе се многи увозни, код којих је депресијација динара потпуно дошла до израза. Добар део индустрије, захваљујући картелисању и високим царинама, успео је да одржи високе цене. Као пример наводимо кретање цена неколико картелисаних производа: цена цементу од октобра 1932 до августа тек. год. остала је непромењена на 4800., цена гвожђу од 327 у 1932 по-

пела се у 1988 на 425, цена ексерима са 490 на 542, |

цена блеху од 495 на 700, шпириту од 4 на 8,70 и т. д. Сељак је, дакле, присиљен да даје све већу количину својих производа за потребне индустријске производе. Оне индустрије, које раде за село, свакако много лошије пролазе од оних, које раде за варошко становништво, чија је куповна снага релативно много мање опала.

Интересантан је такође развој односа између индекса цена извозних и оног увозних производа. Овде је преокрет наступио у марту 1939 кад је

почела депресијација динара и од октобра 1932.

нарочито се погоршавао. По теорији куповних па-