Народно благостање

21. октобар 1933,

ритета депресијација динара имала је да се одрази у општем скоку цена. Депресијација динара требала је да као извозна премија појача извоз; појачан извоз да има за последицу прилив девиза и тиме повећање куповне снаге, а ово повећање цена у земљи. Тај механизам функционише под претпоставком слободне трговине, а данас, у ери трговинско-политичких ограничења, његово је дејство- минимално. Због тога се то код нас и констатује у главном на диспаритету индекса цена извозних и увозних артикала, а не на општем порасту цена. Из тога следи, да је наша држава за куповину сировина, колонијалне робе и индустријских производа на страни морала да даје све већу количину својих добара. За најважније извозне артикле добили смо за тону:

1929 1932

· динара Пшеница, тона 2.220. — 1.220.Дрво за грађу, тона 1.000.— 740.Јаја, тона 20.410.— 11.040. Свиње, комад 1.525. — 964.—

Увозне производе смо, напротив, плаћали:

1929 1982 динара Израде од гвожђа, тона 8.015. 10.386.Машине, справе, апарати, тона 18.125 — 16.000. Вунене тканине, тона 160.647— 152.500Памучне тканине, тона – 63.500.— 95.810.—

· Код извозних артикала цена је опала и то: код пшенице 45.1%, дрвета за грађу 26,0%, јаја 45,9%, свиња 39,8%. Много мањи је пад цена увозних артикала: код машина, справа и апарата 11,7%; вунених тканина 5,1%; памучних тканина 12,9%. Код израда од гвожђа, шта више, имамо повећање за 29,6%. Увоз једне тоне израде од гвожђа платили смо у 1929 са нешто мање од четири тоне пшенице, а у 1932 са 8 и по тона. Код упоређења количине и цена извоза и увоза најбоље се види дејство пада цена на нашу народну привреду. Она је двоструко погођена. За извозне производе добијамо, добрим делом, само половину, док за увозне артикле плаћамо скоро исто. Другим речима за увоз нужних производа, којих се не можемо одрећи, дајемо дуплу количину наших извозних производа, а то претставља осиромашење наше народне привреде. i

Општи индекс цена на велико у злату (Индекс Радничке коморе, Загреб) пао је од 107 у јануару 1932 на 99 у јануару и 94 у августу тек. год. Пад износи 12%. Пад општег индекса цена Народне банке износи за то време 10,5%. У међувремену смо имали јаче варирање златног индекса. У октобру 1932 износио је 93, а у марту тек. год.

· 103. Интересантно је забележити, да је индекс цена на велико у нашој земљи пао испод нивоа 1913 тек у септембру 1932, док је у многим другим земљама то уследило већ у 1980 и 1931.

Индекс цена на мало у злату стално пада, али задоцњава према индексу цена на велико. Општи индекс цена на мало пао је са 133 у јануару 1983 на 123 у јануару и 115 у августу тек. год. Пад износи 13,5%. Јасно је да је и овде највећи пад у групи храна што је у вези с јачим падом цена аграрних производа. Задоцњавање индекса цена на мало према оном цена на велико последи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____

Страна 677

ца је мање реагибилности ових цена, али тенденција им је ипак иста. |

Најинтересантнија је чињеница, да је од јануара 1982 до августа тек. год. најјаче пао индекс трошкова живота у злату и то од 185 на 105, односно за 22,5%. HM ово је великим делом у вези са огромним падом цена аграрних производа. Али, и код станарине, одела и обуће констатује се последњих месеци знатан пад. Међутим, из овог пада индекса трошкова живота не може се рећи да је и благостање нашег варошког становништва у истој мери порасло, јер је он компензиран падом куповне снаге, чија је и последица. Према подацима Радничке коморе у Загребу реална надница у рударству и индустрији показивала је у децембру 1932 пад према 1914 за 7,05, а у марту тек. год. за #,74%. Она се дакле знатно погоршала и пад трошкова живота није компензирао пад реалне зараде. Осим тога требало би узети у обзир и незапосленост. И ако је у извесним гранама индустрије, као што смо видели, запосленост већа, ипак су индустрије, које запослују већи број радника, као на пр. грађевна, дрварска, и т. д. и даљеу врло рђавом стању. Изгледа, да се задњих месеца почела нешто поправљати млинска индустрија, конзервираног воћа и т. д., али, то је делимично и сезонско повећање. И производња угља је почела поновно да бележи пораст, што је у вези са зимским снабдевањем.

МУ Утицај производње и цена на национални доходак и његову поделу.

Пад цена, а и ограничење производње код многих грана у нашој националној привреди, имали су за последицу огроман пад националног дохотка. Видели смо ситуацију цена извозних производа, а цене и количине извозних производа су пресудан елеменат. за доходак 80% нашег становништва, а према томе и национални доходак. Од тога зависи главни део куповне снаге на унутрашњем тржишту како за домаће тако и за увозне артикле. Стога није потребно нарочито наглашавати колико је утицао пад куповне снаге пољопривреде на производњу и положај осталог дела наше народне привреде. Док је принос житарица по количини износио у 1982 год. 64,4 мил. квинтала према 69,3 мил. у 1931 и 55,8 мил. у 1928, дотле је тржишна вредност овога приноса пала у 1932 на 7.1 милијарду динара према 9.8 милијарди у 1931, односно 15,1 милијарди у 1928. У 1932 пољопривреда је, према 1929 имала преполовљену куповну снагу. Ове године кад су цене биљних производа пале на испод половине оних од 1926, а оне сточних на нешто изнад половине, куповна снага пољопривреде морала се смањити још више. То нам падање најбоље показује следећи преглед увоза пољопривредних машина и справа:

тона хиљада динара 1929 7176 106.119 1930 4365 59.346 1931 1437 17.217 1932 279 3.200 1983 1. 24 285

Слично овоме пољопривреда је све мање куповала и остала продукциона сретства. То је имало за последицу погоршање и пољопривредног рада и пољопривредне технике, која у нашој пољо-