Народно благостање

16. децембар 1933.

Д-р Борис Брупкус, професор Берлин

БУДУЋНОСТ РУСКОГ ИЗВОЗА ЖИТА

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 803

„Лондонском жетном споразуму је замерено с неких страна да није довољно везао Совјетску Русију те, na ce лако може ослободити сваке обавезе. Ми смо на то одговорили, да Русија не долази у обзир као стална извозница жита, То наше тврђење нисмо даље образложавали, јер је оно ноторно за свакога, ко познаје стање совјетске пољопривреде. Нарочита су два дела из 1932 године допринела коначном разјашњењу тога питања. Прво је: Getreidewirtschaft m den Trpckengebiten Rassland, om Bpyukyca, Полетика и Угринова; а mpyro Agrictiturai Russia and the wheat problem од Владимира Тимошенка (Standard University, Cali.). O6e су студије рађене истовремено и потпуно. независно једна од-друге, али су писци дошли до нстих резултата, |

У октобарској свесни „У/ешишваспан се Archiv”, која нам је стигла пре неколико дана, објавио је про-

фесор Брупкус студију под насловом: „Извоз жита вз РУ

сије, његова економска и социјална база и његова будућ-

ност" у којој се разимирају резултати досадањих истраживања, Ниже доносимо текстуелан превод завршне главе те

његове студије.

Данашње стање руске привреде не оправдава извоз жита. Само диктаторска влада, која је занемарила потребе широких народних слојева, могла је да оствари незнатни извоз жита у годинама 1930/31, што је пак могло имати катастрофалне последице. Можда се ту ради о пролазном неповољном стању, чији узрок лежи у томе, да се нове привредне форме нису могле повољно да манифестујуг Ако хоћемо да поставимо прогнозу о руском извозу жита морамо да оценимо вредност ових нових привредних облика. Од прворазредног је значаја проблем колективизације сељачке пољопривреде, јер на сељачка поља у Русији отпада преко 90% целокупне површине под житом.

Погледи на могућности развоја пољопривредних произвођачких задруга на руској.земљи конфузни су у иностранству пре свега због тога, што се руска општина сматра за комунистичку установу, која је, према својој идеологији, формирала психу руског сељака. Али руска општина није привредно-комунистичка. Руски сељак сматрао је општину за социјалну установу, која је њему и његовом потомству осигурала потребно земљиште за оснивање сопственог газдинства; за заједничко газдовање не показује он никаквог смисла, Ако у руским општинама постоји обавеза заједничког плодореда, та појава има мало додирних тачака са комунизмом; пре 16 година је лостојала и у Немачкој. Никада и ни на коме месту није руска општина водила заједничко газдовање, само

· најокрутније принудне мере окупиле су сељаке у колективе. Прошлост их ни у ком случају није спремила за заједнички живот у-колективима, следствено је и будућност колектива веома нејасна. |

"Ови колективи нису, у ствари, праве задруге. Чланови, до душе, не добивају одређене наднице, због тога зависе од приноса газдинства; подбаце ли ови, тада су чланови осуђени на гладовање. Избор управе врши се према директивама комунистичке партије, а најважнија питања унутарњег живота колектива регулишу се одредбама централне владе. Главни задатак управе јесте тачно испуњавање владиних заповести, специјално, тачно убирање развезене количине. Управници су у првом реду чиновници, а затим заступници интереса чланова. Чланови колектива нису уопште равноправни, некадашњи сеоски пролетаријат је повлашћен. Није, дакле, никако чудо да "највећи део сељака сматра колективизацију за нову фазу привезаности за земљу“.

Задаће, које очекују колективе и сувише су компликоване, њихови управници, чија је образованост минимална, нису дорасли великим задаћама. Књиговодство, необично потребно: за газдинства која обухватају стотине фамилија не може да се правилно води, због недостатка школованих људи, последица овога је велики неред у колективима. Рад се, некако, формално обавља. Никада руске оранице нису биле толико обрасле коровом, као после извршене колективизације. Сем тога, народ је претераним давањима обесхрабрен до те мере, да велики део жита остаје непожњевен на пољима. Великим бројем крађа несвршеног жита на пољима хоће чланови да се осигурају са најнужнијим потребама, пре него што су извршили обавезе према држави. Због успостављања реда у колективима влада је била принуђена да употреби најбезобзирнији терор. Према закону од 7 августа 1932 кажњава се крађа са колектива стрељањем. Од месеца јануара 1933 послани су у села тако звани политички одреди, који се састоје из 15000 варошких комуниста. Задаћа одреда је да контролишу управе, да „чисте“ колективе од непожељних елемената и да пазе да се заповести владе стриктно извршавају „а нарочито да надзиру извршавање CBHX давања. Површан рад кажњава се најстроже, шта више смрђу. Овај нови вал терора најбоље илуструје немогуће стање у колективизираној пољопривреди.

Друга мера од које Совјети очекују полет пољопривреде јесте њена механизација. 1933 год. употребљавала је. руска пољопривреда 150.000 трактора. Позитивни значај ове чињенице умањује се тиме што се истодобно у огромној мери уништио живи инвентар. Број коња смањио се за време колективизације од 25,2 мил. 1929 на 22,4 мил. 1930 год. Каснији пописи нису објављени, али према подацима траје процес смањења коња и даље. И број волова се јако смањио. (Д-р О. Шилер, пољопривредни стручњак при немачком посланству у Москви сматра да у најбољем случају Русија располаже само са половином броја волова из 1928 год.). На тај начин жива вучна снага у руској пољопривреди стално назадује. Да не претставља индустријализација важан напредак у квалитету пољопривредног рада Испоставило се да је пренагла механизација руске пољопривреде и у

том смислу остала јалова. Ова чињеница најјасније „~“

долази до изражаја у 100%-тно механизованим жи-/ тним фабрикама. У овим предузећима требало је ~

даљини