Народно благостање

Страна 804 8

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ —

|___ _Bp 51

створити оптималне услове за употребу трактора. Ипак су ту просечни приноси жетве јаре пшенице по хектару износили 1929 : 5,0 кв, 1930: 6,7 кв, 1931 :3,4 кв; принос дакле, заостаје 30% за просечном жетвом јаре пшенице у целој земљи. Позитивно можемо да тврдимо, да механизовање пољопривреде на необрађеној руској земљи није подигло принос жетве. То не треба да нас зачуђава, јер се повећање приноса пшенице може да постигне само системом аграрнополитичких мера, а не једноставном применом једног средства. Последица недостојања кадра квалификованих радника за послугу компликованих машина јесте брзо трошење њихово, а ово доводи у питање рентабилност. Долазимо до закључка да колективизација руске пољопривреде није довела до боље“организације пољопривреде, него напротив, до дезорганизације. Механизацијом се ови недостаци не могу, ниуком случају да изравнају. Неоправдано је очекивање, да ће увођењем нових привредних облика доћи до полета руске пољопривреде и до повећања извоза жита.

У даљој перспективи може се питање извоза руског жита да посматра и са друге полазне тачке. Претпоставимо да је проблем социјалне организације руске пољопривреде сретно решен, било успелом изградњом социјалистичких облика, било вракањем приватно-привредним формама (упркос јаких социјалистичких тенденција владе, такви зачеци постоје). Да ли би Русија под таквим условима могла да постане важна извозница жита» Одговарајући на ово питање, мора да се има у виду да је руски извоз жита пре рата почивао на две чињенице: прво, повећала се површина под житом у последњих десет година за 11,4 мил. ха тј. за 15,1%, друго жетва се годишње по јединици површине повећала за округло 15.1%. Услед рата и револуције осцилирају бројке о засејаној површини под житом око предратног стања. Приноси су, шта више, нешто подбацили. Становништво је данас 15% веће него пре рата. Ако би Русија требала да за период од десет година извезе исту количину, као пре рата, морала би она прво да надокнади задоцнење последњих двадесет година, тј. неповољни однос између броја становништва и засејане површине и друго, морала би да се развија у хармонији са даљњим порастом становништва. По-

већање засејане површине предратним темпом не би,

дакле, задовољавало; засејана површина под житом, требала би се за десет година да повећа за око 20 мил. ха.

Могућност проширења површине под житом у Русији географски је ограничена. Док се у широким

равницама Сједињених држава Сев. Америке пре рата сматрала изохита 380 м/м као граница сејања жита, руски сељак продро је у свом колонизационом нагону до изохите 250 м/м. Колонизација европске Русије заустављена је давно пре рата. Неко мало проширење површине под житом извршено је смањеним периодом вршења. Али тиме је била досегнута граница, која је, услед неповољних климатских прилика, бранила даље проширење површине под житом.

У азијском делу Русије постоје неке мале могућности колонизовања. Правац кретања колонизовања пре рата указује, у главном, да су најбољи делови земље заузети. Неизмерна Киргиска сфера (Казакстан), најважније колонизационо подручје, одликује се изразито континенталном климом, која пољопривреду у овим крајевима оптерећује великим ризиком. Територије са вишком пшенице азијског дела Русије и сувише су удаљене од тржишта у европској Русији и од извозних лука. То је разлог, због кога се жито догони на проширена тржишта Сибирије и Туркестана. Не смемо да очекујемо да ће брзо проширење површине под пшеницом и у азијском делу Русије омогућити њен знатан извоз.

Јасна је ствар, да се данашње руске жетве, било на који начин, могу да повећају. Али то је лаган процес, кога прате, како је то из доба после револуције био случај, замене површина под житом са другим интензивним културама. Ипак се мора узети у обзир да ће напредни развој руске привреде довести до боље исхране становништва; дакле, морала би да нарасте потрошња жита (нарочито за сточну храну и потребе сточарства) по глави становништва.

Изгледа да је извоз руског жита пре рата досегао највећу меру. Вероватно би било поступно падање извоза у следећим годинама. Рат и револуција уништили су једним ударцем све темеље руског извоза жита. Сада, пошто је пораст становништва премашио производњу жита, не може се пропуштено поправити. Вероватно је да ће будућа слика руске житне привреде бити слична оној из година Непа: у годинама добре жетве избациће Русија неколико милиона тона жита на светско тржиште, да се у доба слабе жетве опет повуче. Диктаторским мерама не може се ту много изменити. Индустријализација земље, од које ће свакако много тога остати, неповољна је за велики извоз жита. Изгледа да је Русија своју превласт на светском тржишту жита за увек изгубила у корист прекоморских земаља. Од револуције на овамо престао је извоз жита да буде карика руске привреде са иностранством. Ову повезаност са иностранством треба изградити на другој бази.

n RR BO

Dr. K. Gemind, Beograd

МЕЂУНАРОДНА ТРГОВАЧКА

КОМОРА 0 КОНКУРЕНЦИЈИ

ИЗМЕЂУ ЖЕЛЕЗНИЦА И АУТОБУСА

Међународна трговачка комора је објавила извештај о конкуренцији између железнице и аутобуса, који је израдио посебни одбор под руководством проф. Моста, претседника града Дисбурга. Овај извештај је требао изнети предлоге,

на који ће се начин најбоље сузбити конкуренција између ова два превозна средства. При томе се тај одбор руководио овим основним принципима: свака земља мора имати јединствену саобраћајну политику, чији задатак мора бити, да