Народно благостање

1. јануар 1934.

У милионима динара.

: 5 : 5,X 5 АТИ ВА | | 55 | 8255 | 15 | 9933. Подлога : i зл, у касама и Ha crp.||1758,4| i760.8|1794 9|1794.9| 1794.9 новч. у страној монети 6.3 0.8 0.5 02 07 девизе — __ = — — | 3320) 2065 1071) 1131) 106.7 5 Укупно — ||2096.8 1968.1 | 1902.1| 1908.4) 1902.5 Девизе које не улазеу | . | _nojnory — — — — —|| 864 1.91 505| 622 68.8 Кован новац; | У никлу п сребру— — || 38,8! 139.91 297.7. 240,5| 274.1 Демонетизирано сребро | 339 | Зајмови:; | о О ле _ __ __ | 1об5о| 21119] 18451 18395 18212 Za a du преди. = || 281.2| 13418] 3012 3062) 3052 Укупно — || 2252.8) 2456 8) 2150.3| 2145.1| 2127.2 Хартије од вредности — 27.4 15,4 13.3 13.3 133 Ранији аванси држави — || 1799.2) 1808.6| 1719.9 1720.1 1720 2 Привремени аванси Глав.|| Држ. Благајни — — — 600 0) '600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — 71.8, 580 410 47.1 411 Вредности ост, фондова 200) 73) 60 (66) 68 Непокретности, завод за | - израду новч, и намешта) || 1450| 1541| 1610) 107.0) 162;2 Разна актива — — — —| 21.9) 21.6 2241! 229.21 231,9 ПАСИВА . Капитал — = = — — 180.0| 180.0) 180.0] 180.0| 180.0 Резервни фонд — — —| 821) 73.8 6951 695) 69.5 „Остали фондови — — — 42 8.6 86 8.6 86 Hopuanpne y onrgmajy — |5172.2|4772.7|4222.1| 4220.2: 4177.1 Обавезе по виђењу: - 5 5 потраживање Државе—| 29,3 135 48 55 15 жиро-рачуни — — — 326,3 384.1! 6270) 629.3 649.2 Danu a 600 29906) 5412 (5298 5354 Укупно -- || 416,5| 697.8 1143.1) 1164.0| 11921 Обавезе са роком — — | 6811) 1459,4 1096 0) 1096,9| 1093.3 Разна пасива — — — — "| 46,4 40.3| 385.2| 405.1| 433.5 Оптипај и обав. по виђ.||5588.7| 5470 51:5365 2) 5384.3 5369.3

калкулирају већ. треба да претставља суму коју су у ову хартију уложили. Обрт у овој години износио је 100.0 милиона, од тога пада 50.3 милиона на првих једанаест месена за промт робу и 14.:2 милиона за термин, односно укупно 645 милиона. Обрт за 51 недељу у Ратној штети износи промпт и термин заједно 103.7 милиона, а за последње три недеље 85.842 милиона.

Какав се поук да извести из ове појавег Са скакањем курса појачане реализације то је изузетна појава на берзи. То се објашњава са специјалним околностима. Нас још увек дави пример из прошле године да је наиме Ратна штета већ 1 јануара идуће године почела да пада и да је до лета релативно пала врло ниско. Маса света у Београду и у унутрашњости мисли да ће и овог пута бити исти случај. Отуда онда имамо појаву, да је продато много више но што се очекивало. Капиталистичка публика сматра да ће у почетку идуће године наши државни папири пасти и да ће на тај начин моћи да се покрије са зарадом. Ни један аргуменат није имао довољно убеђујућу силу о противном. Из техничких разлога нису продали сви који су хтели да продаду. Од развића курса у почетку идуће године зависиће да ли ће се ови последњи покајати а они, који су реализирали, радовати.

Масивним откупом Ратне штете створена је необично велика обилност на нашем новчаном тржишту. За месец дана пуштено је у оптицај 91.632 милиона. Не може се порећи да је међ продавцима било и таквих који су имали лотребу да претворе своје папире у готов новац, Али је тај

износ врло мали. Банке, које су под притиском улагача,

нису могле да чекају са продајом својих папира баш крај

| <

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 13

децембра. Пре ће бити да је у колико се тиче банака извршена реализација баш код оних банака које су ликвидне. То је наш лични утисак. То је сасвим разумљиво. Ликвидне банке желе да буду ликвидније за 31 децембар. То је пословни ликвидитет а не ради исплате поверилаца. Према томе приватници и ликвидне бнаке заједно примили су последњи месец дана 91.632 милиона динара који се налазе у њиховим касама. Шта они могу да почну са овим новцем 2 Зими, за време сметова привредна делатност се сужава тако да се нема где уопште уложити новац. А и иначе, услед привредне депресије и да нису сметови, прилике за сигуран пласман не постоје. Ми смо већ напоменули да је данас под претпоставком уредне службе зајмова, пласман и по сигурности и по рентабилитету у државне хартије од вредности врло повољан. Логично је да један велики део оних, који су продали папире, поново их тражи. То је већ било делимично у току последње недеље. Тражња за Беглуцима, који су као што смо већ толико пута казали, после Ратне штете најомиљенији папир, проузроковала је да је курс од 38 скочио на 40. Беглуци су дошли на ред због тога што се чека да Ратна штета падне па да се опет купује. Како су неоспрезно и неспретно оперисали наши људи могли су лако да доживе да Ратна Штета падне баш у последњој недељи у години, јер је навала за продају била преко сваког очекивања. Сви су се претворили у шпекуланте а ла бес за почетак идуће године. Сви се смешкају што су постигли добар курс за продају и што ће јефтиније да купе. Зато и мислимо да би правда била да се шпекулација а ла бес не реализира и да они који су продали по курсу последње недеље морају да купе скупље.

Тешко је предвиђати како ће се развијати тржиште у јануарау месецу. Први месеци су у години увек најживљи, јер се ту исплаћују купони, врше амортизације, извлачења итд. Није искључена могућност да они нису продали крајем године покушају да висок курс искористе да продаду почетком идуће године. То би било најлуђе. Чим се буде исплатио купон Беглука, који скадирају 1 јануара и почне са неометаном исплатом Ратне штете, могућно је да курсеви и даље скачу. И то у томе ће наступити извлачење згодитака који увек веома оживљују ефектно тржиште.

Било је прилично посла у 7% Инвестиционом зајму. У Аграрцима је посао врло мали, нешто је јачи био у доларским папирима, а велики обрт у акцијама Народне банке. Код акција Аграрне банке влада велико колебање: чињеница да је она обухваћена Законом о Заштити Земљорадника дејствује веома неповољно на курс њених акција. Он је био јако пао и тек под крај се неколико поправио.

Ове недеље имали смо на београдској берзи следеће курсеве:

БЕОГРАДСКА БЕРЗА 221 ХИ 25. ХИ 26; ХИ 27. ХП 28. ХИ

7% Инвестициони 56 5575. 5550. 5450 59:10 6% Беглуци 38.125 38.875 38775. 3810 38.875 4% Аграрци = | 27... =. 20905

8% Блер _ 4 A — = 407%. Блер _ 36. 90.50 _—" | 6.90) 7% Селигман — _ 53.50 — —

Рента Ратне Штете 297—- 207.— 207.25. 207.25. 297.25 Народна Банка — 3880. — 3870.— 3875.— 3875.—

Аграрна Банка 231.25. 232.50 23450 236.— 234.75

Наши доларски папири прерачунавани су ове недеље на нашим берзама по следећим курсевима долара: 22 децембра 1 долар = 47.33.31 25 децембра 1 долар — 47.33.31 26 децембра 1 долар = 47.33.31