Народно благостање

Страна 12 НАРОДНО 790 и индустрије за прераду дрвета за 650. У новембру 1933 год. према октобру је опао број осигураних за 863. Највећи пораст је код текстилне индустрије (за 342), затим кућне послуге (140), индустрије одела и чишћења (162) и прераде кожа (124), а пад код: градњи над земљом (за 1150), индустрије камена и земље (за 383). — Brazilijanska vlada objavila je dekret po kome se svi dugovi poljoprivrednika nastali posle 30 juna 1933 smanjuju za 50%. Za sprovođenje ove mere stvorena je „Komora za privrednu organizaciju.” Finansijske ustanove, koje su rediskontovale seljačke menice, biće obeštećene od strane države. — Bugarska vlada odobrila je vanredni kredit od 200 mil. leva, koji će se upotrebiti za isplatu državnih nabavki u 1932/33. Isplata je regulisana ovako: dugovi do 10.000 leva plaćaju se u celini gotovim novcem, a preko 10.000 leva 40% u gotovu i 60% u bonovima. Nelikvidirane obaveze iz ranijih godina, ako je

ostatak sume ispod 60%, isplatiće se bonovima, koji nose 6% .

kamate plative dva puta u godini, 1 aprla i 1 oktobra. Bonovi se imaju isplatiti u roku od Tri godine.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akcionarskih društava:

3. Jebraar: Trgovina pamukom i teksulijama Avramović a. d. iz Beograda. — Rađevska: Privredna banka u Krupnju: Privredna štedionica a. d. u Beogradu. · a,

4. februar: Građanska štedionica: u Velikom Gradištu. Mesarska banka u Beogradu.

11. febraar: Zaječarska Zadruga za međusobno pomaсапје i štednju, Zaječar. 12. iebruar: Zaječarsko industrijsko је Zaječar.

"Trgovački registar:

— „Lim” d d. tvornica željeznih bačava, metalnih proizvoda i kisika, Zagreb upis promene društvenih pravila. — Bačić d. d. za centralno. grijanje i zdravstvene uređaje u Zagrebu upis novo izabranog člana ravnateljstva Velimira Bačića. — „1515" dioničarsko društvo za industriju i promet droga i kemikalija, Zagreb upis promene društvenih pravica. — Industnijsko dioničarsko društvo „Alat u Zagrebu upis člana ravnateljstva: Mije Rotha. — „Lipa Mil” tvornica kuverata i konfekcije рарта 4. 4. u Zagrebu upis novo izabranih članova ravnateljstva Ive Kuglia i

БЛАГОСТАЊЕ

Бр, !

id. za IO |. i promet petrolejem i inim bitinenskim roizvodima u Zagrebu upis Podružnice u Capragu 5 Шт, да гаупа'teljstvo Podružnice sačinjavaju: Dr. Milan Marić, Dr. Artur Marić, De Graan Albert, Dr. Vule Simić i Aliia Medinić. — Industrijsko i trgovačko d. d. u Zagrebu upis novoizabranog člana” ravnafeljćtiva Rudolfa Piete iz Beograda. — „Astra d. d. industrija kemijskih proizvoda u Beogradu, Podružnica u Zagrebu upis poslovnog ravnatelja Podružnice Dr. Ivana Vago. — iIn'dustrija papirnate robe d. d. u Zagrebu upis novoizabranih članova ravnateljstva Artura Sterna i Josipa Weissa. — Samobor'ska 4. 4. ха građevnu industriju u Samoboru upis prokuriste “Stjepana Škaberne.

PA3HO

== На Љубљанском Универзитету у зимском семестру 1033/34. год. уписано је 1945 према 1782 према претходном зимском семестру, од тога: на правном 605 (женских 60), филозофском 473 (224), медицинском 218 (45), техничком 481 (15) и теолошком 168.

— „јутро“, доноси да по задњем попису има у нашој земљи 16.570 глувонемих 11.500 слепих 38 хиљ. хромих и око '90 хиљада дефектних. Завода за глухонеме има у нашој земљи 4, за слепе 3, а скупа свих завода који се брину за дефектну децу 49. i — Прорачун Поа кои CIDHIC RC коморе у Загребу износи у 1934 год. 3,443 хиљ. дин. те је мањи од прошло“ TOUR за 300 хиљ. дин. | ____ бгаденје Киса па 7адгиглој osnovi u Sofiji poslednjih | godina uzelo je velikog maha. Zbog toga je Miništarstvo gra'đevina posebnom uredbom regulisalo i donekle ogranič:lo gra"фепје zadružnih stanova. Od 1927 do 1933 u Sofiji je izgrađeno 2200 zadružnih kuća. Primećuje se da ovako nagla zadružna građevna delatnost nije. izazvana nedostatkom stanova, već mnogo više bekstvom kapitala. 5 — Američki ministar poljoprivrede izjavio je, da Amerika 'ne može više prodavati inostranstvu ako od istoga i ne kupuje. Štoga misli da Amerika mora da promeni svoju carinsku politiku i polittku dugova 1 хајтоуа. Ne učini li to, onda mora: pristupiti ЕЦ па је privrede na jedinstvenoj nacionalnoj OSnOVi. ·

— Na poziv Švedske u proleće biće održana konferencija

Ing. Ladislava Frennda. — Breuer d. d. u Bjelovaru upis pro- pretstavnika nordijskih država u cilju projektovanja. zajedničkog kuriste Eugena Bergera. — Anglo-Jugoslavensko Petrolejsko d. akcijskog prava.

ве Bi

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 ДЕЦЕМБРА 1933 ГОДИНЕ

У стању Народне банке за 22 децембар је забележен опет једанпут један вов рекорд: оптицај новчаница је смањен на 41771 милион (за 43 милиона према прошлој недељи), а то је најниже стање за последњих дванаест година, Иначе нема већих варијација. Девизна и метална подлога је смањена за 5.8 на 1902 милиона, пошто је девизни сток смањен за 64 на 106.7 милиона а валуте повећане за 500 хиљада. Томе на супрот имамо повећање код девиза које не улазе у подлогу, за 6.6 на 68.8 милиона, а такође и код) кованог новца, за 24.6 на 274. i милион динара.

Снижавањем кредита по меницама опали су за 17.5 на 1821 милиона а ломбардни за 1 на 305 милиона, 1

У пасиви обавезе по виђењу показују повећање за укупно 28 на 1192.2 милиона и то због пораста државног потраживања за 2 на 7.5 милиона, жиро-потраживања за 20 на 649 милиона и разних рачуна за 6.3 на 505 милиона. За исто толико, колико су повећане обавезе по виђењу износи

и пораст разне пасиве на 433 милиона, а код обавеза са рокод вмамо смањење за 3.3 на 1093.3 милиона. ____Оптицај и обавезе по виђењу износе 5369.3 према 5384.2 милиона у прошлој недељи.

(Види таблицу на идућој страни)

o БЕОГРАДСКА БЕРЗА

|S · CpBpuerak 1933 године за наше ефектно тржиште претставља велики догађај. Управо последњи дан у берзанској години био је крајни циљ многобројних ималаца ренте Ратне штете, Дебела књига би могла да се напише о томе како су се опходили поједини редови и појединци у овој прилично оригиналној периоди од јула месеца прошле године. Једно је ван сваку сумње наиме да наш свет радо улаже новац у хартије од вредности и да је њега много лакше добити зато, него капиталисте у ма којој другој земљи. Као што смо већ раније казали има код нас капиталиста који улажу паре у хартије од вредности, да их не би држали у готовом код куће. Њима дакле хартија од вредности не. претставља извор прихода јер они ренту и не