Народно благостање

Страна 11

диштем у Си а О O надлежне о стању

i жељама. новчаних завода..

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА

„Хрватска стража" доноси да 90 хиљ. динара кошта уређај једнога кревета у новом „Меркуровом" санаториуму у Загребу и то назива најјевтинијом и пајсавршенијом заравственом установом! | бупета Радничке коморе у износи 2,5 мил: динара. |

ЗАЛНА ПОЛИТИКА

Београду за

јој

KOMYH

— Sud opštine beogradske zaključio je da budžet za 1034

god. ne prekorači iznos od 300 miliona dinara.

— Општине београдска и земунска тражиле су од др= жаве да отвори јавне радове на подручју Београда, Земуна и Павчева, попио је услед буџетских тешкоћа, отварање нових радова, које он оке финансирале потпуно искључено.

— Предлог буџета Вараждина за 1934 год. износи: расходи 7,556 хид. дин. и приходи 6,392 хиљ. дин. Мањак од 1,146 хиљ. дин. похриће се градским наметом од 56%.

— „повости“, доносе дугови загребачке општине 190,5 мил. динара.

ла азносе

54,2 mil., a, IZVOZ 56,7. turskih lira za isto vreme prošle godine. — Engieshi uvoz Hglja a Halija je za prvo. polgođe opao 6%, poliski porastao za 31%: i sovjetski za 35%. — Uvoz a Francusku je za prvih 11 meseci 1933 bio manji za 931, a izvoz za 1182 mil. franaka nego za isto vreme 1932 508. — Francuska će izvesti u Sjedinjene severoameričke države 784.000 balona vina, prema kompromisnom sporazumu koji je ovih dana sklopljen, a u zamenu će uvesti 10.000 fona jabuka i krušaka. — Čehoslovačka je donela zakon o poslovanju na otplatu. U zakonu je sproveden princip da prodata stvar ostaje kupčeva svojina sve do konačne isplate. Prodavac ima pravo raskida ugovora kada kupac zaostane sa dve rate uzastopce, a suma ukupnog ostatka duga iznosi najmanje 1/10 kupovne cene. • — Privredne organizacije u Poliskoi, u cilju propaciranja potrošnje domaće robe, već nekoliko соодпа vode akciju da se uvede jedna jedimstvena marka za sve domaće proizvode. Sada

je ovaj zahtev usvojila i vlada i o tome je podnet predlog zakona.

parlamentu. Zakon je markitanje robe učinio javno-pravnim aktom. Dozvola se iraži od Ministarstva industrije i trgovine, a markiranje je fakultativno.

— U toku 11 meseci 1933 Mađarska je izvezla u Francusku 80.000 kom. ovaca i jagnjadi .

Priličon diskusije o finansijskim zakonima u francum senatu odlučeno je da se obrazuje posebna parlamentarna komisija za zaštitu zlatne klauzule. Zadatak je komisije da istražuje sretstva za obezbeđenje zlatne klauzule u raznim zajmovima. Svake godine komisija će izdavati izveštaj o svome radu.

— Posebnim sporazamom između Nemačke i IMalije kontingent uvoza italijanske veštačke svile utvrđen je na 75% uvoza 1931. Isti procenat biće primerijen i na uvoz iz ·drugih zemalja. Kako je uvoz u 1933 bio za 15% manji od onoga 1931, to će se uvoz u 1934 smanjiti za daljih 10%.

— Hilansi šest irancuskih trgovačkih magazina za 1932/33 pokazuju isti promet i iste finansijske rezultate kao i prethodne godine. Ali su nastupile velike promene u strukturi potrošnje.

Smanjenje DO stranaca” i kriza uticali su da se potrošnja

— Turski uvoz je u prva {ri kvartala ove godine iznosio. · mil. turskih lira, prema, 64,8 i 63,6 mil.

o sve više orijentisala jevtinijoj robi. Stoga su magazini bili pri-

muđeni da svoje poslovanje preorijentišu na ovu vrstu robe i da zatvore mnoge svoje filijale u banjskim i turističkim centrima. Тегед (da pridobiju novi krug mušterija, ekonomski sla-

_ Бућ, magazini su počeli sa otvaranjem radnji sa jedinstvenim ce-

nama! kao svojim filijalama i nabavkom robe slabijeg kvaliteta. | _— Prema vesti „Gazeta Handiowa” Poljska namerava da monopoliše uvoz eksirakata za štavljenje.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Zlatne rezerve finansijske korporacije za obnovu Ame-

. rike su povećane sa 75 na 100 mil. dolara. U zemlji je kupljeno

zlata 507.485 unća u vrednosti oko 17 mil. dolara.

- — Iza Ruzveove ratiHkacije Londonskog sporazuma 0 srebru izjavio je senator Pitman, da će ona iti od ogromnog uticaja za povećanje američkog izvoza. Američka vlada će ku-

pitt preko 24 ml. unca srebra i pustiti u promet blizu 14 mil.

komada srebrnih dolara.

— Momora meklera pariske berze odlučila je da pojednostavi noftiranje inostranih zajmova, koji će od 2 januara 1934 biti notirani u francima po komadu.

— Američki savez za zaštitu posednika inostranih obligacija otpočeo je rad jednom deklaracijom u kojoj se kaže, da je rešenje pitanja američkih zajmova glavni uslov za орогауljenje svetske. privrede.

— Vežani šilinzi u Austriji do sada su se mogli upotrebiti jedino za kupovinu robe i za turistički promet. Trgovački muzej predložio je da se vezani računi stranaca, u koliko jh ne mogu iskoristi za robu i turizam, oslobađaju uz odricanje izvesnog procenta, koji bi poslužio unapređivanju izvoza.

— Prema austrijskoj štampi poslednjih dana vlada vrlo velika tražnja austrijskih šilinga. Pariz kupuje dnevno 100.000 šilinga. Takođe se šilmzi traže n Švajcarskoj i Čehoslovačkoj. Povećana tražnja dovodi se u vezu sa velikom posetom zimskih sportskih mesta.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— U Poliskoj se posle dužeg vremena Бгој телсшћ ргоtesta naglo povećao. U oktobru je pro:estovano 148.700 komada menica u vrednosti od 30 mil. zlotija.

— Građevna delatnost u Sovjetskoj uniji je prema piзапји „ха industrijalizaciju”, kod građevnog programa teške indus:rije-za prvih 9 meseci ov. god. dostigla samo 55% predviđenog plana. Organizacije za tu delatnost se tuže na nedostatak materijala, novčanih sredstava, sposobnih radnika i mašina. Od građevnog materijala naročito se oseća oskudica u staklu i ma-

„terijalu za pokrivanje. Se mtoga su transportne mogućnosti vrlo

loše.

= „Новости“, доносе да у Загребу има 9 хиљада незапослених и незбринутих радника и намештеника са преко 20 хиљ. чланова породице.

— У Сарајеву су у току !933 год. подигнуте 53 куће, од чега: 21 приземна, 23 једноспратне. Још 40 кућа босанске конструкције и 50 надоградњи.

Uprava Nite u Americi ograničila je proizvodnju svile za 25% za vreme od 30 dana. | — Pobolišanje konjunkture u Italiji, koje je otpočelo u drugom tromesečju, zaustavljeno. je u oktobru. Broj nezaposlenih radnika porastao je na 962.868 prema 907.463 u septembru. Indeks proizvodnje metalurgijske industrije takođe je nešto opao u oktobru. Železnički promet je znatno opao.

— Према мевештају Окружног Уреда за осигурање радника у Љубљани у новембру 1933 год. порастао је према истом месецу 1932 год. број осигураних за 490. "Највећи пораст показује текстилна индустрија за 2260 новозапослених, затим градње железница и путова за 807 и шум. индустрија за 309; а пад код градњи над земљом за 1525, трговине за ;“