Народно благостање

Страна 10

уговора моћи спровести само на њихов рачун. Сада Мини· старство трговине настоји, да постигне споразум између индустрије и осталих извозних грана с једне и аграраца с друге стране, те да спасе за индустрију што се још спасти да. Та саветовања ће се завршити до половине јануара, па _ће се тада поставити захтеви за ревизију Југосливији.

. Ми смо ове године у неколико бројева „Народног Благостања“ обавештавали наше читаоце о нашим трговинским односима с Аустријом. Пишући о кризи свињогојства -" у Аустрији, у броју од !1 нов. о. г., баш кад је контингент смањен на :200 комада недељно, нагласили смо, да треба рачунати са падом нашег извоза масних свиња у Аустрију. Као разлог зато нисмо навели само подизање домаће производње, која нема природне и економске услове, јер Аустрија увози потребну зрнасту храду за гојење, у првом реду кукуруз. Ми смо веће тежиште за смањење увоза бацили на нагло падање куповне снаге Аустрије. Према обавештењима која смо добили од Завода за унапређење спољне . трговине наш контингент са 2000 смањен је на 1200 комада само у три недеље.

Остатак од 2400 комада свиња извозиће се почевши од | јануара 1934 год. па кроз наредних 10 недеља, тако да ће се преко контингента извозити 240 комада свиња недељно више, а после тога контингентирани број од 2000 комада. У толико надопуњујемо извештај „Рје Вбгзе".

Према најновијим аустријским подацима за првих 10 "месеци ов. год. је увоз Аустрије износио 953 мил, шилинга, према 1,17 милијарде за исто време прошле године. Извоз се повећао са 645 на 661 мил. шилинга. Смањио се увоз животинх намирница са 285 на 219 мил. шил. затим сировина и полуфабриката са 367 на 337 мил. шилинга, а највише готове робе са 405 на 279 мил. шилинга.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 1

Извоз сировине и полуфабриката је порастао са 139 на 157 мил. робе од хартије са 19 на 21 мил. дрва са 54 на 59 и магнезиума са 3 на 6 мил. шилинга. Извоз готове робе је спао са 457 на 446 мил. Порастао је извоз памучног конца са 12 на 21, вуненог конца са 12 на 18, гвожђарске робе са 49 на 55 и метала са 24 на 26 мил, шилинга.

Удео појединих земаља у увозу и извозу је следећи (у загради извоз): Итилија 40 (70), Пољска 60 (45), Румунија 44 (34), Швајцарска 35 (50), Југославија 85 (46), Чехословачка 125 (50), Мађарска 107 (65), Француска 23 (24), Енглеска 29 (28), Холандија 12 (13), Сједињене североамеричке државе 49 (15) и Немачка 193 (104) мил. шил.

У извозу на првом месту је Немачка са 145% од целокупног аустријског извоза, затим Италија са 117, Мабарска: 9.2, Швајцарска 7.9, Чехословачка 7.7, Југославија 7.6, Румунија 7.3, Енглеска 5.1, Пољска 4.1, Француска 3,8 и Америка са 2%. Према прошлогодишњем, извоз се појачао у следећој релацији: Пољска са 28 на 45, Мађарска са 60 на 651, Италија са 61.7 на 70.3, Сједињене североамеричке државе са 127 на 15.8, Енглеска са 2.37 на 28.5 мил. шилинга. У друге државе је извоз опао.

Вишак увоза према истом периоду лањске године је скоро преполовљен и опао са 527 на 292 мил шилинга, а извоз се повећао за 19 мил. шилинга. Десетоструко смањење увоза према извозу је најбољи доказ аутаркизирања Ayстрије у смислу реаграризације, а то за нас није ништа ново. Међутим Аустрија је најмање способна за аутаркију. Развиће у правцу смањења увоза не може ићи много више јер ће се уништити индустрија. Ипак се поставља питање зашто се омањење увоза и из других земаља, чији је увоз у сличној релацији као и наш, не креће у једнакој мери према свима, а не само према нама.

s BB

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Сашској бановини основано је још 12. нових задруга за осигурање стоке, које су се учланиле код Средишње задруге за осигурање стоке у Загребу.

-_ „Кметски лист", доноси изјаву Савеза сточарских организација из Љубљане у којој он тврди да Словенија због неуређених сеоских ђубришта изгуби путем ветрења бар подовину азота, најважнијег састојка у ђубривима, а то је око 150 мил. дин. годишње по бројном стању стоке из 1931 год., рачунајући 1 кгр. азота 12 динара.

— Ograničenje uvoza bekona u Eiiglesku pogodilo je naročito svinjarstvo u Švedskoj. Stoga se namerava da se u prvom tromesečju 1934, ako izvoz ne krene, pokolju i usole 40.000 kom. svinja.

ИНДУСТРИЈА

— Awstrijska industrija stakla radi sa 10% skog kapaciteta. U njoj je zaposleno 500 radnika prema 3—4.000 u vreme konjunkture.

— Poznata tirinška industrija za izradu staklenih nakita za božićna drvca imala je ovogodišnju božićnu konjunkturu vrlo slabu zbog japanske konkurencije.

— Bugarska ove godine ima 880 tekstilnih industrijskih preduzeća, 306 mlinova, 43 fabrike bonbona, 42 električne centrale, 88 keramičkih ı 58 hemijskih fabrika.

— Cene proizvoda rumunske petroleumske industrije do kraja oktobra su stalno padale, ali se pad u novembru počeo zaustavljati i početkom decembra 1933 je sasvim zaustavljen.

Industriialci se tuže, da država uzimlje za poreze četverostruko više nego što stoje proizvodni troškovi, a sem toga prisiljava petroleumska društva da upotrebljavaju železnički transport mesto automobilskog, koji je mnogo jeftiniji. Depres jacila dolara nema uticaja na rumunski izvoz, jer zlatni domar ostaje i dalje kao baza za izračunavanje cena. Dnevna proizvodnja se kreće oko 2.000 vagona.

— Pavlina, podnačelnik Zagreba iznosi da prema izveštalu zanatskih komora ima u našoj zemlji 220 hiljada zanatskih radionica, oko milion ljudi živi od zanatske radinosti.

— Turska je izradila petogodišnji plan privrednog podizanja prema kome treba da bude otvcren veći broj fabrika i to: predionica, tkačnica, za proizvodnju gvožđa, stakla, hartije i t. d. Za izvođenje plana država će svake godine davati 5—6 mil. funti, kojoj će se sumi dodati i ruski kredit u mašinama od 8 mil, zlat. dolara. _—

ТРГОБИНСКА ПОЛИТИКА — Између наше земље и Албаније, закључен је 20 дец. допунски споразум уз Трговински уговор од 1926 год.

НОВЧАРСТВО

— Преставници банака из Вардарске бановине одржали су 27 децембра 1933 г. конференцију у Скопљу на којој“је донета следећа одлука: каматна стопа на позајмљене суме за банке и друге новчане установе у вардаској бановини угврђује се на 5% више од есконтне стопе Народне банке; да се камата на примљене улоге рачуна највише за. 1% годишње мање од есконтне стопе Народне банке: Донета је