Народно благостање

1 јануар 1934.

У броју 34 писали смо о кризи житног режима У Француској, која је предви__ бана из простог разлога, јер " И је поред преосталих количина из прошле године жетва била суфицитарна па регулисање цена није било могуће.

Данас у Француској влада опште уверење да житни режим, створен законом о организацији и одбрани житног тржишта, није успео. Чим се држава први пут јавила са помоћу произвођачима шшенице ови су приступили проширивању засејаних површина. Благодарећи томе убрзо је повећан принос преко граница унутрашњих потреба. ђутим, ово повећање приноса није долазило до изражаја у званичној статистици. Између фактичког и званично процењиваног приноса настала је све већа разлика. Први је, често и за десетак милиона квинтала, бивао већи од дру"гог. Погрешне претставе створиле су и рђаву рачуницу. Тако се показало да Француска већ неколико година има довољну жетву пшенице. У периоду 1929—31 године укупна жетва пшенице у Француској била је 316.200.000: квинтала. Али, и поред овога Француска је у назначеном периоду увозила пшеницу, а само 1932 год. увезла је 17.553.273 кв. Жетва у 1933 год. званично је процењена на 92.170.000 кв., а стварно је премашила 100.000.000 кв. Када се узме у 06зир увоз у 1932 год. и остатак из ранијих година онда се у овој години морао појавити вишак од 22.000.000, који није могао остати без утицаја на цене, те су ове још уочи нове жетве почеле да падају.

Криза житног режима у Француској

„ Тада је дошао закон од 10 јула, који је установио · обавезне минималне цене на бази 115 фр. са повишењем од 1.50 фр. свакога месеца почев од септембра. За одржавање ове цене одобрена је извесна сума за кредитирање робе и заведена врло висока извозна премија (40 фр.) за извоз пшенице. Међутим, одмах по доношењу закона и утврђивању цене скоро је престала трговина пшеницом. Иако се роба нудила испод декретираних цена до продаја није до"лазило. Једино се извозило благодарећи високој премији. Како је, пак, произвођачима било стало до тога да колико толико одмах продају, то се развила читава тајна трговина и изигравање закона отпочело на велико. Државни контро· лори, којих је било 12, били су недовољни да то спрече. Тако су створене две продајне цене: прва, ниска, по којој су продавали произвођачи, и друга, декретирана, која је практикована у трговини и код млинова. Цене су пале прво на 90, потом на 80 и 70 фр. Произвођач је био задовољан ако је могао и по оваквој цени да уновчи пшеницу.

Да би се растеретило тржиште пшенице закон је предвидео помагање произвођача са 50 франака по квинталу за денатурисану пшеницу, која се имала употребити за исхрану стоке. До половине децембра ова помоћ била "је пружена за 2.500.000 квинтала. Међутим, испоставило, се да је ова премија примљена, а пшеница није денатурисана.

Извозна премија од 40 фр. по квинталу такође је знатно оптеретила буџет житног режима. До сада је извезено око 500.000 квинтала, који су прогутали 20 мил. франака премије. Ни ова мера тржиште ни у колико није растеретила, а произвођачима је најмање помогла.

Сада је у сенату поднег законски предлог, којим се уводи нова такса од 3 франка на 100 кг. пшенице купљене од стране млинова. Првобитно када је доношен житни закон скупштина је одбацила ову таксу. Исто тако, у циљу финансиског растерећења житног режима, Француска влада забранила је извоз жита.

" Житни режим у Француској није успео. Он је декретирао цене не одређујући истовремено и руку, која по тим ценама има да откупљује сваку понуђену количину. Тиме

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Ме- ·

· Страна 9

је још у самоме почетку створен диспаритет између фак-тичног и законског стања, које је најгоре и служи богаћењу

појединаца вештих да-га изигравају. Интересантно је упоредити Француски са нашим бив. живим режимом. У принципу између њих нема разлике. Оба имају за основу помоћ сељаку путем декретирања минималних цена. Али, наш је закон истовремено садржаво и одредбу по којој је држава обавезна да по минималној цели откупљује сваку понуђену количину. Француски закон, међутим, не познаје овакву одредбу. Диспаритет између фактичног и законског стања у нас је настао само због недостатка фенансијских сретстава, док се француски закон за ова сретства уопште. није ни постарао. Увођењем таксе од 3 франка на жито купљено од стране млинова и обуставом давања извозних

· премија неће бити уклоњен главни недостатак житног ре-

жима, који дејствује деморализирајуће на француске

пољопривреднике.

и Čehoslovačka ima sporazume

o Wlirmgu sa Jugoslavijom, Rumunijom, Grčkom i Bugarskom. Sa drugim drža-

- vama ima ili kompenzacione ugovore ili slobodan platni promet. Čehoslovačka u ostale države. više izvozi nego što iz njih uvozi pa industrijalci zahtevaju da se pored kliringa dozvoli i kompenzacija. Ali pošto to Narodna banka ne dozvoljava, to se pokušalo uvesti privatne kompenzacije, kako bi se mogla amortizirati stara potraživanja u inostranstvu. Prvi pokušaj je učinjen sa Grčkom, sem nekoliko vrsta robe, koje su ostavljene za klirinški promet. Sa Rumunijom je uređeno, da se kontingentirana roba plaća kliringom, a za ostalu i kontingentiranu robu iza iscrpljenja kontingenta su dozvoljene privatne kompenzacije. Za Bugarsku su isto tako dozvoljene privatne kompenzacije, pfivremeno za vino, pirinač i mast. Samo ı prometu sa Jugoslavijom privatne kompenzacije još nisu dozvoljene i ako. ima izgleda, da će se prometni odnosi sa Jugoslavijom urediti na sličan načm kao i sa Rumunijom. Privatne kompenzacije imaju značaj u tome što povećavaju UVOZ iz dotičnih zemalja, ali i izvoz iz Čehoslovačke. Mnogi polažu velike nade u njih, jer bi u prelaznom periodu između prometa u kliringu i slobodne privrede one mogle biti prelazno sredstvo. Po našem mišljenju to je zabluda, jer klirine nije ništa drugo nego službena kompenzacija. Suština privatne i službene kompenzacije, izjednačenje platnog bilansa, dakle ostaje ista.

Сећозјоуаска Ко 1 privatne kompenzacije

EI ri a ai ny aan

Beska „Die Borse” oj, 23 дец. Покушај аустријских агра- o, r, пише да се криза У раца да сруше трговински дустријско-југословенским од-

уговор са Југославијом. — носима све више заоштрава пенали и 5 и да ће врхунац достићи захтевом аустријске владе за ревизију трговинског уговора са нама. У трговинском билансу између обе земље није постигнуто изједначење, Аустрија је за првих 9 месеци ов. T. извезла из Југославије за 76, а увезла за 40 мил. шилинга. Садању тенденцију у Аустрији за изједначење робног биланса искоришћују аграрци да сруше трговински уговор са Југославијом. Нарочито су агресивни одгајивачи стиња, којима су разне трговинско-политичке и административне мере олакшале подизање производње до мере, која изазивље пад цена. Према уговору Југославија има недељни контингент од 2000 комада свиња. Пре пар недеља контингент је смањен на 1200 комада под условом, да се манко од сваких 8300 комад додаје нормалном недељном контингенту после 15 децембра. Захтев за ревизију уговора треба да се позивље на пасиван трговински биланс, а контингент свиња треба смањити на 1000 комада недељно. Међутим индустријски и трговачки кругови се боје, да ће ге ревизија