Народно благостање

(Страна 8

То ће бити по свој прилици великим делом случај баш са

текстилном индустријом. Али ни овде "не без остатка. По-

стоји увек могућност да се погреши у одређивању капацитета индустрије, ако се већ и погоди правац њезин.

Наш подузетник зато стално стоји пред великим питањем, да ли је погодио оно прво. Искушења, која му пружа повољна коњунктура, нису мала. Ако и погреши неће бити сам крив, и ако ће, по свој прилици једини сносити

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр а

свој губитак (са читавом народном привредом као целином заједно). | ! 1.

Закључак овог излагања нека буде следећа констатација: за развитак једне младе индустрије остају ипак мере. трговинске политике најпогодније. Њихово својство је да погађају оно, на што се циља. То им даје сталност и ефикасност. Мере, о којима смо говорили, погађају напротив све од реда. Ту им лежи највећа опасност.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Тако se kod nas dosta pisalo o

raznim pitanjima iz oblasti živi-

narstva, naročito pre nekoliko

godina, nigde nismo našli u tim

napisima, da kod nas postoje dve odelite grupe odgajivača živine: zemljoradnici + nezemljoradnici. Kod živinarstva, više nego kod koje druge poljoprivredne grane, u celom svetu vidimo tu istu pojavu, naročito od kad je pronađen inkubator i ostale sprave i fime Oomogućena masovna produkcija živine i jaja. Stvaraju se i specijalna živinarska gazdinstva (farme). Ona su mnogo jače pogođena za vreme depresije nego živinarstvo, kojim se bave zemljoradnici, zbog racionalizacije.

Naročito jak polet nezemljoradničkoga živinarstya kod nas, Које тије зато amaterskog, nego i privrednog karaktera,

- imamo u periodu 1929—30 g. usled velike propagande i sa zvanične i sa privatne strane, kao i povoljnih izgleda za ovu privrednu granu. U duhu amerikanske propagande o lepom Živolju, pa i bogafstvu koje se počinje sa inkubatorom i 10 kokošaka, niču farme i živinarnici kao pečurke, najvećim delom po periferiji većih mesta. Prođa inkubatora je bila ogromna, a cene jajima za nasad i priplodnim petlovima vrlo visoke. Nije redak slučaj da se petao plaća u inostranstvu po nekoliko hiljada dinara, a štampa je zabeležila slučajeve i po 8 hiljada: 'dinara. Nesumnjivo izvesno povećanje brojnog stanja živine, kao паbavka većeg broja plemenitih pasmina živine je bilo i kod zemljoradnika, ali u odnosu prema prvom znatno manje. Pored željezničkih činovnika i radnika, koji stoje na prvom mestu, Osni– vali su Živinarnike naročito penzioneri, zatim činovnici, trgovci, advokati itd.

Većin ovih Žživinara, pored uređenih živinarnika, ik1alo ie inkubatore i ostali potrebni pribor upotrebljen u savremenom naprednom živinarstvu, pleemnite pasmine živine, koja je dcbro negovana i hranjena. U tom pogledu, oni su stajali ispred Zvmljoradnika i svakako imali uticaja na izvesno unapređivanje ијеgovog Živinarstva, što se vidi i po sve većoj raširenosti plemenitih pasmina na selu, naročito u severnijim ravnijim krajevima. Ali u isto vreme oni su postali konkurenti na gradskim pijacama, i ukoliko je seljak pobeđivao sa cenama, dotle je živinar– nezemljoradnik pobeđivao kvalitetom. Mnogi živinarnici bavili su se isključivo gajenjem priplodnog materijala. Prosperitet živinarstva je i kod nas brzo. prošao. Cene su rapidno padale i pad iznosi od 1930 do danas 40%, a isto tako opadao je i izVOZ, O čemu smo mi u više mahova pisali.

I kod nas je privredna depresija mnogo jače pogodila nezemljoradničko živinarstvo zbog manjih produkcionih {iroškova zemljoradničkog živinarstva. Pa i pored toga zemljoradnik ie kod nas jedini snabdevač potrošača i izvoza. Stoga i težište problema našega živinarstva jeste na selu. Putem štampe, izložba, konferencija itd. živinari-nezemljoradnici uspevali su da ga prenose na svoj teren. To je slučaj i sa poslednjom, kao ? sa većinom ranijih živinarskih izložbi,

Beogradu

Živinarska izložba, koja je održana od 16 do 24 decembra 1033 g. u Beogradu, nesumnjivo je najveća priredba ove vrste kod nas do danas. Premašuje i novosadske živinarske izložbe iz prošlih nekoliko godina. U isto vreme, ovo je prva izložba, na kojoj učestvuju i strane zemlje i to susedne: Bugarska, Ruminija, Mađarska i Italija (samo sa nekoliko kaveza). Prema tome to je bila zajednička priredba podunvskih zemalja, izvoznica živine i jaja. Doneta je i rezolucija u duhu zajedničkog fronta na stranim iržištima, o čemu ćemo pisati docnije.

Osim živine (kokošaka, gusaka, ćuraka i plovaka) još su izloženi golubovi, pitomi zečevi i ovce. Bilo je 1430 kaveza, od čega SO zečeva; 320 golubova i oko 1000 živine. Na kokoške dolazi oko 800 kaveza, guske 70, ćurke 50 i plovke 100. Strani izlagači učestvovali su sa 110 kaveza živine. Domaće izlagače treba podeliti na dve grupe, 510 је učinjeno i po rasporedu na izložbi: na željezničare i na ostale. Željezničari sa: dvorskim Živinarnikom učestvovali su sa 250 kaveza, ostali (bez stranaca) sa 610 kaveza. Broj željezničara bio je veći i to: iz raznih krajeva, ali je bio zastupljen i jedan živinarnik sa 35 kaveza. U drugoji grupi bio je znatno manji broj izlagača i po broju i po teritoriji. Među njima 13 najvećih izlagača imali su preko 50% svih kaveza, a živinarnik ,, Topola” 70 kaveza: ili 12%. I za 90% izloženih kaveza utvrđeno je sigurno da nisu zemljoradnički. Koliko je među ostalih 10% bilo zemljoradnika ne znamo, ali nam je jedan od verziranih izlagača rekao, da ih ima samo nekoliko. Prema tome je, kao što smo pre istakli, ovo bila: izložba nvzemljoradničkoga živinarstva, a i organizovalo ju je Živinarsko društvo u Beogradu, gde nema zemljoradnika.

Izložena živina je bila raznovrsna ne samo po Yrstama (kokoške, guske, ćurke i plovke), nego i po rasama. Od rasa kokošaka bile su zastupljenje: plimut-rok, rodajland, lenghorn, orpington, faveron, vjandot, suseke, ibrama, minorka, dom, štajerka, razne domaće, bugarska crna šumenka, rumunska ı mađarska domaća itd. Plovke: peking, indijske trkačice, domaće i orpington. Guske: tuluske, japanske, emdemske, indijske, astrahanske naše i strane domaće. Ćurke: bronzaste, virginske, meksikanske, domaće naše i strane itd.

Izložena živina je i u rasnom i u kvalitativnom pogledu vrlo dobra. Na ovoj izložbi, za razliku od većine ranijih, nekoijko poljoprivrednih škola s ustanova izložili su lepe primerke domaće kokoške, kao i njenih meleza sa plemenitim pasminama. To važi i za našu štajerku, kao i za crnu šumenku, bugarски kvalitativnu i standardizovanu izvoznu i pijačnu kokošku. Naročito su upali u oči krupni i rasni primerci ćuraka i gusaka, sa preko 20 kg težine.

Cene izložene živine kretale su se: za kokoške od 50 do 200 din. po komadu, prosečno 100—150 din., a bilo je više slučajeva i 400—500 din. po komadu. Slične su cene # (Код

_ plovki. Kod gusaka nismo. mogli ustanoviti prosečne cene. Cena · ćurkama kretala se od 100—200 din. komad prosečno.

Organizacija izložbe bila je zadovoljavajuća. Bilo je i vrlo lepih snimaka, kao i grafikona O živinarstyu,