Народно благостање

1, јануар 1934.

"тако јака, да је царинска заштита постала готово већ илузорна. Конкуренција из иностранства за те артикле више "не долази у обзир, јер су цене домаћих фабрика далеко ниже од оних страних. Више дејства имају тешкоће око набавке девиза, односно поскупљење стране робе услед прилика на нашем девизном тржишту. И ако је царина остала иста већ неколико година, ипак се нове фабрике подижу баш због девизних тешкоћа." |

Можда би један низ података о додељивању девиза за увоз машина и неких сировина, као и оних за увоз готове текстилне робе, дао нешто потпунију слику фактора, који утичу на развој текстилне индустрије код нас. Па ипак горе изнесено тврђење не може се спорити већ и стога, што новом девизном поретку мора припасти исто онолики, ако не и већи, утицај на развитак спољне трговине као и самој царинској политици. Наша привреда је према томе сасвим природно реагирала, кад је приступила самопомоћи тд. властитом снабдевању својих потреба текстилним производима. За то није задатак ових редова побијање горе

"изнесеног мишљења, него констатовање даљних конзеквенца, које се-дају на основу њега извући.

Прво, што упада у очи, је чињеница, да се овде не ради само о техстилној индустрији. Девизни прописи и депресијација наше валуте у иностранству погодили су читаву нашу спољну трговину. Преко ове су оба ова фактора утицали на развитак наше унутарње производње. Исто онако, како је отежање увоза текстилних производа онемогућило локриће потреба наше привреде за тим добрима, и преко тога изазвало подизање одговарајућих индустрија у земљи, тако је недовољно покриће потреба за производима других индустрија (стакларска, индустрија ципела, керамике итд) морало имати исте последице. Недовољна снабдевеност наше привреде девизама и депресијација валуте у иностранству су на тај начин постали одлучни у развитку наше индустрије последњих година (пошто се наш увоз састоји највећим делом из индустријских артикала, то су горе поменуте чињенице остале без великог директног утицаја на остале гране производње; на пр. пољопривредне). Оне су биле од великог утицаја не само на правац, у ком

· су се почеле развијати све ове нове индустрије код нас, него и на обим, до које су се мере индустрије могле развијати. То су чињенице, које могу бити од огромног значаја за даљи развитак наше индустрије, а преко тога и читаве националне привреде.

Оријентација подузетника, који се одлучује на засни-,

' вање извесне продукционе јединице, није нимало једноставна. Он има тачно да одмери, која привредна потреба није још никако, или није потпуно покривена, којим добрима

треба да је задовољи и за који облик производње треба он да се одлучи.

Капиталистички привредни систем поседује свој барометар за одмеравање односа потреба и њиховог покрића, који предузимачима знатно олакшава калкулацију. Преко понуде и тражње тај однос добива свој израз у формирању цена, којима је увек лако оперисати. Разлика између продукциових трошкова и тржишних цена даје предузимачу могућност да оцени са каквим ће изгледима започети свој _ посао. , |

Али многи су подузетници већ искусили рђаве последице површних прорачуна, ако су се ослањали само на стање пијаце и њезиних цена. Јер ове су резултат само моментаног стања у односу између величине привредне потребе за извесним добром и њеног фактичног покрића. А предузећа се, видели смо, не оснивају за моменат, него у циљу _ трајне производње потребних добара. Где, дакле, лежи мо- гућа погрешка у рачуну2

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

на њу ослонити и приступити

Страна 7

Ми мислимо да је треба тражити у квалитету последњих фактора, који одређују цену: потребе и стања њезиног покрића.

Али зато постоји читав један домен на коме свесна државна политика утиче на поремгћење у стању потреба на тај начин, што једне угушује, а друге рађа. У колико је та политика заснована на дуже време, предузимач се може прилагођавању продукције том стању. Али порастом уплива државне моћи на читав приватни и јавни живот једног народа мало која њезина мера остаје без одјека на привредни живот, односно на ванредно осетљиви сустав потреба националне привреде. У толико је утицај чисто политичких момената на народну привреду неизмерно порастао, и послератна историја је дала низ примера за то. Али битна разлика у кристалисању система привредних потреба при редовном и овом случајном развијању ствари је краткотрајност последњих на супрот првим. Оне не смеју да буду подлога за подизање једне индустрије. Јер индустрија ризикује да једнога лепога дана изгубивши подлогу пропадне у земљу. Типичан пример за

„случај настанка једне овакве, рекли бисмо, политичке по-

требе је лиферовање немачке индустрије за репарационе дугове у натури. Проширење индустрије пред порастом ове пролазне потражње изгубило је основ у оном моменту, кад су престала репарациона плаћања у натури. j

Развој наше младе индустрије узима маха у времену, док је привредно обзорје још прилично мутно. Чињеница, да њене претензије не прелазе границе наше државе, омогућује јој, да ипак не мора увек да води рачуна о том шта се догађа на такозваном светском тржишту. У пркос томе потребна јој је јасна и до детаља израђена државна трговинска политика, која би развитку домаћег тржишта дала сигуран правац. Те политике нема наша индустрија, подузетници морају да са више ризика приступају организаторском послу. Го је, разуме се, за тежину прорачуна, и за могућност погрешног развитка наше индустрије од великог значаја,

Али, кад на правац и обим развитка наше индустрије утичу тако одлучно и моменти, који стоје сасвим изван домена наше трговинске политике, као што је то случај са девизном политиком, онда имамо једну опасност више за погрешан развој наше индустрије. Ограничење издавања девиза настало је услед њихове оскудице и ако оно погађа

и утиче на развој наше индустрије, то је сасвим случајно.

Теоретски да се замислити, да извесна индустрија искрене код нас само као последица овог привременог стања. Шта ће бити сњом после укидања садашњег девизног система, није тешко предвидети. Пред опасношћу од своје пропасти она ће тражити од државе повишење царинских тарифа, без обзира, да ли је то за народну привреду целисходно или не. Погрешност учињених инвестиција у овом случају биће још очитија, ако држава, из било којих разлога, не може спасти ову индустрију и она морадне пропасти.

Депресијација наше валуте на страни утиче на развитак наше индустрије на сасвим други начин, али не с много мањим ефектом. Ако оставимо по страни повољно дејство ове чињенице на искоришћавање постојећих капацитета наших извозних привреда (о проширењу њиховом тешто може бити говора), дејство депресијације је негативно. Отежање увоза нових машина могли би убројити у прву страну тога дејства. Међутим отежање увоза осталих производа, по ефекту је јаче и даје снажан потстицај за постанак нових индустрија.

Потребно је ипак нагласити, да повољно дејство ограничења девизне привреде и депресијација валуте на страни

_ може да има повољне последице баш на образовање нових

индустријских подузећа код нас и њихов правац развитка. Ку