Народно благостање

Страна 6

cima i livadama, tamo se gaj u velikoj količini kukuruz, koji u ishrani svinia zauzimlje prvo i najvažnije mesto. Računa зе да рг! сајепји зупја 5 Ко. kukuruza daje |I kg. žive mere. Time svinja potiskuie kravu i zauzimljie sve važnije mesto u ishrani. I u planinskim krajevima, naročito onim, u kojima je bio pretežan muslimanski uticaj, povećava se udeo svinjske masti u ishrani. Istina, ako se uzme u obzir laktaciona (letna) sezona, kada se više troši mleka i zimska, kada se troše i mesnafi proizvodi, može se reći, da u njima postoji tendencija ika izvesnoj ravnoteži između potrošnie mleka i masti. Ali u ravnicama je mast kao deo svakodnevne ishrane sasvim potlisla mleko i mlečne proizvode. Mast po svojim hemijskim osobinama (u procesu varenja veći broj masnih kiselina) iziskuje veću upotrebu alkohola, dok је kod mleka obrnut slučai. Mast kao hrana, po svojim hemijsko-biološkim osobinama, naročito za one koji rade teže fizičke poslove ı na hladnoći, stoji na prvom mestu. Mleko ima specijalne osobine, sadrži gotovo sve sastojke potrebne za odražavanie i razvitak organizma: belančevine,

ugliene hidrate, vitamine i masti. Te osobine ga čine nezamen-

ljivim za decu, starce i bolesne, ali isto tako potrebnim za normalan razvitak svakog čoveka.

Idealno bi bilo, da se u potrošnji mleka i mlečnih proizvoda s jedne, masti i mesnih proizvoda S druge sfrane DOstigne izvesna ravnoteža, koja bi nadopunjena drugim životnim namirnicama najkorisnije služila našoj ishrani. Mi smo uvereni, da će progresom bioloških nauka i tehrike, koji je u poslednjim decenijama u oblasti mleka naročito znatan, biti potiskivani mast i mesni proizvodi u korist mleka i mlečnih proizvoda. Međutim i prema današijim prilikama, zaostalost kod nas je toliko upadljiva, da preko nje i pod izgovorom krize ne smemo preći ćutke. Osim toga, u poslednje vreme i u gradovima postoji tendencila veće potrošnje mleka i mlečnih proizvoda. One će nesumnjivo i dalje rasti, ako budemo sposobni da uklanjamo zapreke, koje su danas uklonive. Da navedemo kao prvu, slab kvalitet mleka, koji ne zadovoljava ni najbitnije elemente higijene. Higijenski razlozi nameću neodložno regulisanje i proizvodnje i prodaje mleka, naročito u većim gradovima. Ono je veoma pogodno za život i uspevanje raznih škodljivih mikroorganizama, koji dolaze bilo od bolesne kraye, bilo prilikom manipulacije mlekom dok ne dođe do potrošača. Poznato je, da ie procenat tuberkuloznih krava vrlo velik. Kod nas o tome nemamo statistike. U kulturnijim zemljama, gde |e veterinarski nadzor organizovan, kvota iznosi 18—30%. Prvi preduslov za dobro mleko |este zdrava i dobro hranjena krava. Kontrola mleka bi trebala početi od štale i krave, pa preko sudova, manipulanata sa mlekom, pregledom samog mleka i raznosača sve dok ne dođe do potrošača. Kod rasparčane i proizvodnje ! ргоdaje ona |e nemoguća. Kontrola, koja se kod nas vrši, svodi se na to, da se vidi, da proizvođač ili prodavac mleka nije vadio iz njega masne sastojke ili da nije dolevao vodu. Propisan |e minimum masti od 2.5-—-3%, koji varira prema vrsti hrane, a kreće se od 2.5—4.5%. Kod onih vrsta mleka, koje imaju jači procenat masnoće, vešt faisifikator lako izigrava

НАРОДНО БЛАРОСРАЊЕ

Бр. 1

kontrolu, ier laktodezimetar, kojim se meri зресш спа težina mleka, pokazuje, da je ona iznad normale, a ne pokazuje, dali ie dolevana voda. Zato ie potrebna kontrola u hemiskoi laboratoriji. Međutim u pogledu mikrobiološke ispravnosii mleka je kontrola teška, jer je za to procedura duga, a potrebni su i naročiti bakteriološki instituti. G. Dr. Mokranjac, reterent hemiske laboratorije Beogradske Opštine iznosi, da od 90 analiza sumnjivog mleka koje izvrši mesečno, nalazi 40% neispravnih. A g. Dr. St. Z. Ivanić, direktor Centralnog higi{enskog zavoda je izilavio, da ie u Centralnom higijenskom zavodu u |ednoj gOdini ispitano hemiski i bakteriološki 500 vrsta mleka sa beogradske pijace i da ie od toga u 275 slučajeva ili više od 55% ispitivanoz mleka nađeno, da su zagađena bakterijama koli, i drugim vrstama klica, koje su dospele do mleka u glavnom zbog”. nečistoće. Ovi porazni podaci dokazuju, da se današnioj Drimi-

"пупој татршаст тога цснии kraj.

Savremena natka {e utvrdila, da se mleko na pijacu sme iznositi samo pasterizovano. | зати ргораванди ха меси ро-

:trošnju teško |e vršiti, pre pune garancije, da je mleko zdravo i

čisto. Prilikom nedavne ankete u Zagrebu učinjeni su otvoreni prigovori, da se u trgovini mlekom manipuliše kao da ie ono ugljen za peglanje ili pesak za ribanje sudova. Navedeni su primeri, #de su prektipci sipali u prazne kante za mleko pomije za svinie, koje su kupili po gradu. I naistrožila kontrola stvarno je nemoguća bez centralizovanog prikupljanja mleka od proizvođača.

То је jedini način, da građanstvo dobije dobro mleko. Tim putem bi se najlakše mogle nabaviti sve potrebne sprave za moderno mlekarstvo, koje su skupe i osugarati lakša kontrola cele proizvodnje. Problem centraine mlekare ie prvi korak tome. Za detaljnu prodaju treba uvesti llaše sa patentnim zapušačem, da se onemogući faisifikovanje mleka i štetni kontakt sa vazduhom. Osim pasterizacije i sigurne kontrole, od centralne mlekare bi vodile sve niti, kako do uređenilih mlekarskih proizvođača po pojedinini opštinama, tako i do samih štala i krava, pa i do zdravog i svežeg mleka, koje |e potrebno za ishranu ođoičadi i bolesnika. Centralna mlekara može postati brana između netukooz proizvođača i potrošača. Kod prigovora da se time ubija seljak proizvođač, ne sme se ići linijom najlakšeg otpora, i prepustiti pitanje zdravlia pukim slučajevima. Proizvođač neka dostavlia mleko centralnoi mlekari, preko nje će i naučiti naiosnovnije pojmove o higijeni i aseptici, jer ona Če uzimati samo dobro i čisto mleko, a fu је sada težište ptoblema. Organizaciju i uređenje centralne mlekare treba prepustiti privatnoj inicijativi, opština je zato nesposobna. Njena je dužnost da pomogne fu inicijativu i da vrši kontrolu proizvodnje. Zakon o mleku, koji kod nas ne postoji, trebao bi regulisati ceo taj problem.

Po našem mišljenju higijenski razlozi za regulisanje proizvodnje i prodaje mleka po gradovima su toliko važni, da nam prema podacima, koje su razni stručnjaci izneli izgleda, da bi za zdravlje gradskog stanovništva korisnile bilo uopšte zabraniti prodaju mleka na dosadanji nehigijenski način, nego ovakvo stanje dalje tolerirati.

БР O OB

PF. Брбић, Берлин

ТРГОВИНСКА ИЛИ ДЕВИЗНА ПОЛИТИКА

— Која од ових двеју треба да утиче ка развиће наше индустрије —

У глоси „Где се- развија наша текстилна индустрија" заступа „Народно, Благостање“ од 19 децембра 1983 год. мишљење, · да је “изванредно. брзи развој текстилне индустрије код нас, а специјално: у Словенији, великим делом

резултат садашњих девизних прописа ми депресијације наше валуте на страни, Међу осталим дословно је речено: „На

_ подизању текстилне индустрије није деловала само царина.

Данас је конкуренција између појединах наших подузећа