Народно благостање

Страна 24

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | (| Бро

21.13%, то овај издатак показује повећање за 15.76%. Смањење потрошње горивог материјала и мазива упркос повећању рада локомотива последица је рационализације и строжије контроле употребе. |

Саобраћај путника, робе и пртљага од 1930 до 1933 константно је опадао. У претпрошлој години први пут показује се извесно побољшање и то једино у робном промету. Број превезених путника опао (је и у 1934 (са 31.631 у 1933 на 30.123 хиљ), али знатно мање него ли ранијих година у периоду депресије. Последица тога је и даље опадање прихода, са 514.10 на 500.43 мил. дин. или за 4.11%. И у прошлој, као и ранијих година, на опадање путничког саобраћаја утицале су највише високе тарифе, које су у 1934 у два маха биле повећаване. У своме извештају железничка управа прелази преко свега и као разлоге опадању саобраћаја путника наводи: смањење куповне снаге сељака, све јачу конкуренцију аутомобила и аутобуса, знатне повластице за развијање туризма. У 1934 било је 389 аутомобилских линија са дужином од 14.000 км. "Од ових 159 биле су конкуречтне тј. ишле су паралелно са железничким линијама. Одузимање путника од стране аутобуса, међутим, не претставља никакву значајнију цифру према оној у којој се изражава опадање услед високих тарифа. Број путника са повластицама повећао се на 8.515 или 28.27% укупног броја. Такође све већи број користи се претплатним картама. Док је у 1930 било издато 1.396 претплатних карата, у претпрошлој години њихов (број поneo ce на 3.631. Ове карте користе се највише на одстојањима до 20 км. | |

Приватне робе у 1934 превезено је у 1934 r. 11.343 хиљ. тоне према 10.946, а приход од овога повећао се са 1.216 мил. дин. у 1933 на 1.327 или за 5.2%. Као и ранијих година у периоду депресије, и у 1934 имамо појаву да су железнице за промет приватне робе коришћене само на "дужа: одстојања. На краћим одстојањима сељачка кола и у овој години успешно су конкурисала железници.

За последњих пет година у 1934 први пут показује повећање унутрашњи саобраћај приватне робе, који чини 75% „целокупног саобраћаја, Повећање према 1933 износи 1.97%, док је у 1933 према 1932 показивао опадање за 7.64%. Највише се повећао извозни саобраћај (10.54%), док је увозни опао за 9.53%. Такође се повећао и транзит (12.39%). Скоро половина извоза (40.56%) била је упућена преко лучких станица, док је увоз преко ових био 41.57% нашег целокупног увоза, | Промет 'режијских пошиљака показује пораст за 9.53%, са 3.662.000 тоне у 1933 на 4.011.000 тона. Промет пртљага и прихода од овога наставио је и у 1934 са опадањем. Док је у 1933 било превезено 6.410 тона у 1934 овај је промет опао на 6.070, а приход се смањио са 5.65 на 4.06) мил. дин. У

У претпрошлој години показује се такође и повећање особља, са 70.960 на 71.822. Највећи део овога особља 52.35% — отпада на раднике. Другу групу чине званичници, служитељи и канцеларијско особље (33.79%), док на чиновнике, приправнике и контрактуалне отпада 13.86%. Упркос апсолутном порасту број особља на 100.000 возних километара стално се смањује, јер се рад интензифицира.

5 31 decembra 1935 istekao је Bankarska reforma u Belgiji belgijskim kreditnim zavodima

Ž završena tok do kojega su mogli preneti svoja potraživanja na državne potporne zavode, ı do kojega su mogli sprovesti podelu na depozitne banke i holdinge.

Prošlo je više od godinu dana ofkako je ovaj zakon do-

OSU УВ i OD PEG U CC A PR U UA

nesen; po tome koliko |e vremena od tada prošlo, vidi se jasno.

IT Ir

OH jedna reforma bankar-

koliko je malo hitna bila potreba za ovom reformom u Belzviji, za razliku od tolikih bankarskih reformi u inostranstvu, koje je izazvala kriza. Zaista, u Belgiji banke nikako nisu bile u tako teškom stanju, da bi bila potrebna neodložna akcija za spasavanje. Eventualna opasnost za banke od navale ulagača sprečena je depresijacijom belge. Reforma je samo mera opreznosti za budućnost. Dellacija koja je trajala sve do depresijacije, onemogućila je privredi da uredno plaća svoje krafkoročne poslovne kredite kod banaka. Banke su, istina, bez teškoća odgovarale svojim obavezama prema ulagačima, ali nisu raspolagale sredstvima da zadovolje opravdane nove tražnje kredita od strane drugih preduzeća. Ukazala se, dakle, ipak potre-

ба za državnom intervencijom, da bi se prebrodio konjunkturni

zastoj. Kao u svima zemljama, i u Belgiji je država “stvorila

:nove kreditne mogućnosti za momentane potrebe, iako па dru-

gačiji način. Nisu stvoreni potpuno novi kreditni zavodi sa državnim sredstvima, nego je posredovanje u davanju kredita namerno prepušteno iskusnim starim bankama. Ali ove su zato oslobođene zamrznutih potraživanja, koja su prenesena na naročite zavode. Ova nova društva izdaju za ta potraživanja obveznice koje se mogu lombardovati kod novčanične banke. Ova inflacionistička mera, međutim, nije zamišljena kao trajna; istovremeno je pomoću drugih organizatorskih mera sprečeno da ubuduće i dođe do ovakve potrebe za potporom, i do još opasnijih teškoća koje mogu izbiti iz spajanja depozitnog posla sa

·'holdingom. Po primeru drugih zemalja i Belgiia je odvojila de-

pozitne banke od holding-društava. Zakon od 24 avgusta 1934 zahteva striktnu podelu na depozitne i finansijske poslove. Depozitne banke ne smeju da raspolažu nikakvim akcijama sa

'pravom glasa, izuzev akcije vlastitih filijala; osim toga one 'smeju da drže takve akcije onih preduzeća kojima su izvršile

emisiju, ali najviše 6 meseci. U pregrupisavanju učestvovali su ne samo mešoviti za-

vodi, nego i ona holding-društva koja su se uzgred bavila i

bankarskim poslovima. Došlo je do zanimljivih promena. Tako је razvrstana vrlo tesno spojena grupa najveće belgijske banke,

" Зостеће Оепегаје de Belgique. Pod starim imenom vodi se dalje

holding-društvo; efektna odeljenja provincijalnih i inostranih banaka koje su do sada zavisile od Socićić Gćnćrale, jednim delom su osamostaljena. Međutim, za depozitni posao stvoreno je novo društvo, Banque de la Socićtće Gćnćrale de Belgique sa kojim su se fuzionirala skoro sva depozitna odeljenja pri-

„druženih banaka. Banque Belge pour PEtranger koja također pripada ovoj grupi, pretvorila je u toku godine svoje filijale u Londonu, Njujorku i Parizu u samostalna društva; sada |e

za bankarski rad u Kini stvorila naročito društvo, a ona sama ulazi kao holding toga kineskog zavoda u grupu Socićte Gćnćrale de Belgique, pod imenom Banque Belge pour ГЕбапсегExtreme Orient. Poznato holding-društvo Solvej-koncerna, So-

_cićčte Belge de Banque, dobija kao holding novo ime Compagnie .Chimique et Industrielle de Belgique, dok se za bankarske po-

slove koje sme da vrši depozitna banka, stvata novo društvo

·pod starim imenom.

~ Udruženje njujorških državnih banaka izdalo je studiju o državnim, nacionalnim i ostalim

bankama u državi Njujork. Iz и Secas nie se jasno Vidi, intetesanina

stva u S. A. D.

; promena u strukturi američkog bankarstva od početka krize do ' danas, koja. se može smatrati fipičnom za celo bankarstvo

istočnih, industrijskih krajeva S. A. D.

Za vreme jakog poslovnog poleta od 1923 do nastupa krize porasli su naročito kratkoročni ulozi, a prema tome i

kratkoročni krediti (loans), naročito berzanski (efektni), koji