Народно благостање

"Страна 36

Бр. 3

члана перманентне комисије, Али с друге стране цело наше јавно мишљење има „утисак, да: су одговорни фактори све мање имали своје одређено следиште о трговинско-политичким проблемима, и да су то све више остављали члановима перманентне комисије. У толико је већи њихов утицај ва формирање основице наше трговинске политике, на формирање делегације, на избор државе скојом ће се: преговарати, на одређивање концесија које се имају тражити и добити. МИ у том погледу нису они били увек срећне руке. Они су Н. пр. још дуго времена исповедали и практиковали протекционизам, (мислећи да се извоз сам за себе брине као што је то било одмах после рата а што је из основа измењено већ 1925 године).

Одговорни фактори су били подложни утицају комисије. То је само похвално за ову, а зна "се ко носи одговорност за рђаво вођену трговинску политику и рђаво закључене уговоре. Комисија је неодговорни фактор. Г. Лазаревић се обратио на тачну адресу, само да је боље документовао своју тезу.

МШ Где лежи главна грешка»

·Видели смо да се не може да учини ниједна озбиљна замерка начину састава комисије и њезиној перманентности. Али то не значи да је она дала максимум онога што се од ње чека, да оптимално испуњава све потребне услове и да нијеи она крива за извесне грешке у нашој трговинској политици, а њих је сигурно било и то доста.

При вођењу трговинских преговора играју улогу две ствари: добро познавање привреде сопствене земље, односи према земљи са којом се преговара и ситуација дотичне земље. То све спада у економску документацију, коју је подвукао г. Милутин Станојевић. За преговоре је даље потребна добра техника која више зависи од субјективних особина преговарача, а специјално од бистрине, еластичности духа и вредноће.

Што се тиче документација она се стиче на два начина: помоћу статистике и анкете. Статистика је много дубља и много сигурнија. У колико је она слабија толико је потребније да се путем гнкете саслушају интересенти (наравно увек контрадикторним путем) и тиме прибави потребна документација. Другим речима, потребан је велики напор при савлађивању огромне документације која је такорећи бескрајна за трговинске уговоре.

Ми смо у почетку истакли да се у саставу делегације налазе шефови ресора, који већ на том положају треба да знају потребе дотичних привредних грана. Али је преко тога потребна специјална обрада материјала која, као што рекосмо, захтева велики труд. Врло је лако могућно да комисија буде комотна, аљкава, лена у вршењу тога свог задатка.

Накратко, може комисија да нанесе велике штете земљи својим радом. Али се тај проблем не може да квитира фразом, да нас наша комисија кошта 20 милијарди динара од ослобођења ло данас. У место такве фантастичне цифре, која више претставља једну реторску параболу, много би боље било, да је г. Лазаревић указао на све ове конкретне случајеве рђаво закључених трговинских уговора.

НАРОЛНО ВЛАГОСТАЊЕ

"да ради на сконцентрисавању преговора у

Тврђење г. Лазаревића учинило је дубок утисак на све, али они који о томе питању дубље размишљају, морали су осетити тежину недостатка документације. Може се рећи, да се у нашим водећим привредним круговима већ одавна говори о пертифицираној комисији за закључење трговинских уговора. Усмена је критика врло богата и врло истрајна. Али у томе има много задњих мисли, има помало и зависти. Једном великом и продуженом грешком наших влада, чланство кве делегације било је један од најлукративнијих послова у нашој земљи. А то много више привлачи пажњу. Свет радије израчунава колико се дотични обогатио на том послу, него како га је свршио.

Не само дакле, што је пропуштено да се ука

а-

_ же на позитивне грешке, које су учињене на на| ој трговинској политици, већ је при томе дис-

Ми ћемо то да илу-.

кусија остала недовршена. дали г. Ла-

струјемо најбоље следећим питањем: заревић, или ма ко од његових колега или ма ко ко се интересује овим питањем, познаје лица која би била способнија од чланова данашње комисије за закључење трговинских уговора» Колико ми знамо државно чиновништво овога ресора све дено је на тако мали број, да је често бивало случајева, да су сви били отсутни због закључења трговинских уговора и да су ипак извесне државе морале чекати на ред. Тога има и у другим државама, пошто су сад преговори за трговинске. уговоре услед њихове краткорочности постали перманентни. Али у свима земљама је много већи број чиновника са трговинско-политичком спремом него што је то код нас случај. Тако је чланство У тој комисији постало монопол ма Ттаси. Оно што се највише требало да пребаци нашој трговин-. ској политици од почетка, то је ометање младих људи да се посвете тој служби, што би код нас једино било могућно ангажовањем за чиновника у односном ресору.

1Х Шта да се ради»

Из горњег излагања излази да се питање састава делегације за трговинске преговоре налази у безизлазној ситуацији. Све и кад бисмо били мишљења да данашње треба сменити, тешко да би се то могло извести, јер би замена била бар за дуже време гора од ње. То сазнање може да буде узрок да комисија лакомисленије схвати свој положај но што би то требало да буде.

Па ипак није ситуација безизлазна. Ми смо већ неколико пута сугерирали идеју, да се једном престане са трчкарањем по Европи ради најмање допуне трговинског уговора и да се једном почне Београду. Ми смо једном приликом подвукли, да је 1906 године србијанска влада успела да читав низ трговинских уговора закључи у Београду. Као

· што наши чланови комисије наваљују из личних

разлога да тај посао свршавају у мностранству, тако је и са члановима комисије других земаља. Ко зна колико су пута наше комисије поквариле задовољство својим партнерима на страни. Ми сматрамо да није тешко добити пристанак од разних држава за такву солуцију. Пре свега ми смо толико много путовали по иностранству ради закључења трговинских уговора, да бисмо већ по